“Da, dobio sam dokument 'Lažna Guru Reforma’ na čemu ti toplo zahvaljujem. Našao sam da je visoko informativno i misaono-nametljivo i željno očekujem da vidim kako će razne partije u ISKCON-u reagovati.’’
-Profesor James Beckford, Odeljenje Sociologije, Univerzitet u Warwicku, UK.
’’Dobio sam dokument Lažna Guru Reforma za koji smatram da je veoma interesantan i koristan u razumevanju razlika koje danas postoje u Hare Krišna Pokretu.’’
-Profesor John Saliba, Odeljenje za Religiozne Studije, Univerzitet u Detroitu Mercy, USA.
“Hvala ti. Da, dobio sam Lažnu Guru Reformu koja je bila vrlo interesantna za čitanje. Sve najbolje.’’
-Rev. Marcus Braybooke, Predsednik, Svetski Kongres na Temu Vera
UVOD:
Nakon odlaska ISKCON-ovog Osnivača Ačarije (1) 1977, Njegove Božanske Milosti A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada (Ubuduće znan kao Šrila Prabhupada), ISKCON-ov ‘Guru sistem’ je bio potresan krizama i skandalima. Trenutno se vodi ozbiljan spor oko verodostojnosti za bilo kog od sadašnjih sedamdeset i nešto gurua unutar ISKCON-a, koji prihvataju učenike za sebe. Sve je veći broj ISKCON članova koji tvrde, da postoji dokumentovan dokaz koji je u prošlosti bio zataškavan od strane vođa pokreta, a koji odlučno dokazuje, da je Šrila Prabhupada predodredio da on sam ostane jedini Guru (posredstvom predstavničkog sistema), sve dok njegov pokret postoji.
Ko god da je po ovom spornom pitanju u pravu ili krivu, svakako je razumno očekivati, da činjenična informacija bude tačno prenesena, kao i to, da u njenoj rezoluciji bude dozvoljena poštena, otvorena debata sa svom slobodom govora. Zvanični glasnik Društva, pod nazivom 'ISKCON Communications Journal' (ICJ), koji je usmeren specijalno na akademsku zajednicu, i sam predlaže sledeće ponašanje u odnosima sa članovima drugih vera:
‘’Uvek budi pošten i istinoljubiv. Ovo je osnova za poverenje u uspešnim odnosima. (…) Sa poštovanjem saslušaj i proceni prezentaciju od strane članova drugih vera. Daj šansu članovima drugih vera, da slobodno izraze svoja zadržana iskrena verovanja i ubeđenja.``
(ICJ, Vol 7., Br.1)Ako se očekuje takvo ponašanje prema članovima drugih vera, šta onda reći za ponašanje prema članovima iste vere. Kao što ćemo u nastavku videti, ISKCON lideri su svojim pristupom na stvari izneverili gore predočene standarde tokom rasprave oko spornog Guru pitanja. Jedna osoba posmatrač je izjavila sledeće:
"I dalje još postoje neki skeptični glasovi koji tvrde, da ISKCON kao čuveni Janus, ima dva lica – nasmejano lice u razgovorima sa svojim spoljnim partnerima, i čudno, represivno lice, prema svojim sopstvenim članovima – propovedajući vino u dijalogu sa svetom, a vodu svojim poklonicima.’’
(Ulrich Dehn, ICJ, Vol 8. No.1.)
ISKCON lideri su zvanično priznali, da su mnogi raniji problemi pokreta bili prouzrokovani 'Guru sistemom' sprovedenim momentalno nakon Šrila Prabhupadovog odlaska, kada su brojni naslednici ’Gurui’, vidljivo izgubili milost. ISKCON lideri su potom napravili brojne pokušaje da uvere kako sam pokret pa tako i spoljnu akademsku zajednicu, da su ovi problemi u većini rešeni tokom serija ‘Guru reformi’ sprovedenih sredinom osamdesetih. Najautoritativnija i lako shvatljiva prepiska ove poruke je zapisana u akademskom dokumentu i predstavljena od strane trenutnog Predsednika ISKCON-ovog (GBC) Upravnog Tela, Ravindra Svarupe Dasa. On je ovaj dokument, pod nazivom 'Čišćenje Kuće i Čišćenje Srca', predstavio na Vaišnavskoj Akademskoj konferenciji održanoj uWiesbadenu, Nemačka, u Januaru 1994g.
U to vreme je ISKCON-u u Nemačkoj pretila represija od strane državne uprave za to da je isti ništa drugo do ’kult’, dok su prethodni ekscesi ISKCON 'Gurua' tokom perioda 'Ačarija po Zonama' (1978-1986), u velikoj meri narušili sliku ISKCON-a.Ova konferencija je stoga bila održana kao odbrambena strategija i nju su posetili ne samo akademici nego i državni sveštenički službenici, koji su državnu upravu Nemačke izvestili da se ’’tu radi o sekti’’. Nakon toga je Ravindra Svarupin dokument bio objavljen u ‘ISKCON Communications Journal’ časopisu, da bi zatim isti bio poslat religioznim učenjacima i akademicima koji su držali vezu sa Pokretom. Tako je ovaj dokument postao zvanični izveštaj za to, kako je bilo rešeno 'Guru pitanje' unutar ISKCON-a, otkako je sam autor bio glavni tvorac tih istih reformi. Ravindra Svarupin dokument predstavlja njegov zacrtani put reformi koji je baziran na dokazima i istoriji, isti je bio prihvaćen od strane Pokreta pod nazivom ‘Guru reforme’, i sprovođen od 1985 do 1987. Taj dokument je prividno dao ‘rešenje’ za 'Guru sistem' koji je u proteklih 8 godina bio operativan u ISKCON-u. Ovo je taj takozvani 'Ačarija po Zonama' sistem pomoću koga su 11 Šrila Prabhupadovih učenika zauzeli kontrolu nad Pokretom posredstvom neautorizovane podele ISKCON-a na 11 zasebnih geografskih 'Guru zona'. U svom dokumentu, Ravindra Svarupa ukratko opisuje pokretačku snagu i osnovni princip koji stoji iza 'Guru Reformi' koje je on lično projektovao kroz ovih pet glavnih tvrdnji:
1. Da je 'Guru-Reforma'zasnovana na izvršavanju Šrila Prabhupadovih posebnih instrukcija po ‘’Guru’’ pitanju.
2. Da je 'Ritvik'[2] alternativa koja je morala biti odbačena iz razloga što ista nema ‘tradiciju’.
3.Da je Šrila Prabhupada hteo GBC sistem koji bi bio protivan sistemu ‘Jedan Ačarija’.
4. Da je i sam Šrila Prabhupadov Guru takođe hteo GBC sistem koji bi bio protivan sistemu ‘Jedan Ačarija’.
5. Da su 'Guru Reforme' rešile 'Krizu' koju je prouzrokovao sistem 'Ačarija po Zonama'.
U ovom eseju, mi ćemo dokazati da su ovih pet glavnih tvrdnji, koje formiraju osnovu trenutnog ’Guru’ sistema unutar ISKCON-a, a koje su naveliko prihvaćene u akademskim krugovima kao istinite, ustvari potpuno lažne. Tako ćemo pokazati, da je ova ’Guru Reforma’ jedna kula karata sazdana na temelju od pet laži, koje su u najmanju ruku ozbiljne onoliko, koliko i one koje su isprva podržale bolešću zahvaćen 'Ačarija po Zonama' sistem. Našu poziciju ćemo utvrditi predstavljajući dokaze u velikoj meri preuzete iz samog gore pomenutog dokumenta, od autora koji je trenutno GBC Predsednik, i čiji je dokument ustvari na ovaj način izazvan.
(Materijal preuzet iz dokumenta Čišćenje Kuće i Čišćenje Srca: Reforma i Obnova unutar ISKCON-a, će ubuduće biti znan kao ČKČS, a Ravindra Svarupa kao njegov 'autor').
Obmana 1: Da je 'Guru-Reforma'zasnovana na izvršavanju Šrila Prabhupadovih instrukcija.
Autor stavlja tačku na svoj dokument izjavljujući da su od njega uspostavljene ‘Guru Reforme’, a koje formiraju trenutnu organizacionu strukturu unutar ISKCON-a sa nekih sedamdeset i nešto Gurua koji rade pod GBC upravom, opravdane iz sledećeg razloga:
"mi sada imamo pokret koji je organizovan upravo onako kako je to Šrila Prabhupada hteo’’.
(ČKČS)
Međutim, autor u samom dokumentu priznaje, da glavna karakteristika ove organizacije u kojoj postoji više ‘’Gurua’’ naslednika Šrila Prabhupada, zapravo nije bazirana na neko Šrila Prabhupadovo posebno ‘’htenje’’:
"28 Maja, 1977, kada se ispostavilo da je to Šrila Prabhupadova presudna bolest, GBC je poslao odbor od sedam članova da ispitaju svog duhovnog učitelja o jednoj delikatnoj stvari u vezi guru nasleđa: Kako će se sprovoditi funkcija inicirajućeg gurua unutar ISKCON-a nakon Šrila Prabhupadovog odlaska? U odgovoru na ovo pitanje, Šrila Prabhupada je rekao, da će on izabrati neke učenike koji će momentalno otpočeti sa izvođenjem svih onih aktivnosti koje se tiču pitanja oko davanja inicijacije; primanje kandidata, mantranje na brojanici, davanje imena, itd. – delujući tako kao zvanični sveštenik (rtvik) u ime Šrila Prabhupada’’.
(ČKČS)
Ovde autor kaže, da će Šrila Prabhupadov odgovor po pitanju sprovođenja inicijacija biti taj, da će on izabrati ‘’ritvike’’. Ritvici su sveštenici koji vrše dužnost kao predstavnici trenutnog gurua, pa stoga oni deluju kao alternativa za nasledne Gurue. Mada ipak, autor insistira na tome, da je Šrila Prabhupada takođe stavio do znanja i to, da takvi ritvici mogu po svom sopstvenom nahođenju postati nasledni inicirajući Gurui:
"Oni tako inicirani za vreme Šrila Prabhupadovog fizičkog prisustva će biti Šrila Prabhupadovi učenici. Međutim, nakon njegovog odlaska, ti isti zvanični gurui koji će biti izabrani od strane Šrila Prabhupada, će moći, ako budu bili kvalifikovani, da postanu gurui po svom sopstvenom nahođenju. Oni koje iniciraju će biti lično njihovi učenici, a Šrila Prabhupada će postati njihov duhovni deda".
(ČKČS)
Hajde da pogledamo pasus iz razgovora gore u kome autor navodno tvrdi, da će nakon svog odlaska Šrila Prabhupada predati nasleđe i postati ’duhovni-deda’, pošto će njegovi kvalifikovani učenici inicirati sopstvene učenike:
Tamala Krišna Gosvami: Ne. On pita da li ovi ritvik-ačarije, oni su predstavnici, daju dikšu, njihovim - ljudima kojima
oni daju dikšu (3), čiji su oni učenici?Šrila Prabhupada: Oni su njegovi učenici.
Tamala Krišna Gosvami: Oni su njegovi učenici.
Šrila Prabhupada: Onaj, ko inicira... njegov duhovni unuk.
Satsvarupa dasa Gosvami: Onda imamo pitanje u vezi…
Šrila Prabhupada: Kada ti ja naredim: Ti postaješ guru, on postaje regularan guru. To je sve. On postaje učenik mog učenika. (4)
Iz ovog gore pasusa se teško može videti kako je autor došao do svog zaključka, otkako tu nema nikakvog pomena niti za to da će Šrila Prabhupada predati nasleđe, niti da će biti neophodno da se izaberu ritvici koji će postati kvalifikovani. Radije, spomenuta je jedino specijalno potrebna ’naredba’ da bi jedan uopšte mogao postati inicirajući (dikša) Guru. U nedostatku takve naredbe, mi smo prosto ostavljeni samo sa autorovim ličnim dopuštenjem: da je Šrila Prabhupadov odgovor po pitanju obavljanja inicijacija nakon njegovog odlaska, bio taj, da će on preporučiti nekeritvike da sprovode inicijaciju. Činjenica da takva naredba nepostoji je priznata i od samog autora, kada je on izjavio, da opunomoćenje za ritvike da postanu Gurui nije došlo od Šrila Prabhupada, već jedino od GBC-jevog ’shvatanja’ da je to tako značilo:
"U Julu je Šrila Prabhupada izabrao jedanaest članova GBC tela (tada ih je bilo 20), da momentalno otpočnu sa delovanjem kao zvanični gurui. Tako je GBC shvatio da je Šrila Prabhupada morao da izabere prvih jedanaest inicirajućih gurua koji će ga naslediti’’.
(ČKČS, naglasak dodat)
Čitalac može primetiti, da je to taj isti GBC koji je ’shvatio’ da su njegovi izabrani članovi predodređeni, da već evo skoro jednu deceniju, upravljaju sistemom ‘’Ačarija po Zonama’’. Nedostatak specifične naredbe od Šrila Prabhupada je ponovo potvrđen od samog autora kada je isti argumentovao, da se ustvari sprovelo ’indirektno’ i ’posredno’ imenovanje Gurua i da je Šrila Prabhupada prosto `očekivao`, da oni u budućnosti zaista trebaju postati Dikša Gurui:
"U odgovoru na pitanje u vezi obavljanja inicijacije nakon njegovog odlaska, Šrila Prabhupada je dao spisak ‘’zvaničnih gurua’’, imenujući ih tako na indirektan ili posredan način. On je očekivao od njih da oni u budućnosti postanu ‘’regularni gurui’’, nije bilo nikakvog ‘’izabiranja naslednika rukom’’, pokazivanja rukom ili pomazivanja uljem, niti prenosa moći na neku naročitu ili zatvorenu grupu".
(ČKČS, naglasak dodat)
Osim ako autor zna čitati misli, za njega bi bilo nemoguće da zasigurno zna šta je Šrila Prabhupada ’očekivao’, jer je autor već ranije priznao, da su ova očekivanja u najboljem slučaju bila nagoveštena na ’posredan’ način.
Ovu nebulozu prati i sledeći neobičan iskaz:
"Međutim, oni su i dalje vršili konstantan pritisak za izabir naslednih gurua, vrhovnog položaja za najambicioznije. Hamsadutta i Kirtanananda su već bili ukoreni od Šrila Prabhupada za prihvatanje guru-puje ‘’u prisustvu duhovnog učitelja’’, što je ozbiljan prekršaj. Da Šrila Prabhupada nije reagovao na takav način, verovatno bi nastao haos. Sem toga, Šrila Prabhupada očito nije hteo da počini duhovnu grešku dajući svoje odobrenje nepodobnim ljudima. Stoga ih je izabrao tako što je im jedao svoj ‘nagoveštaj’ da postanu guri, bez ikakvog zvaničnog odobrenja."
(ČKČS, naglasak dodat)
Ali autor je već priznao da su bili izabrani jedino ‘’ritvici’’:
"U Julu je Šrila Prabhupada izabrao jedanaest članova GBC tela (tada ih je bilo 20), da momentalno otpočnu sa delovanjem kao zvanični gurui’’.
(ČKČS, naglasak dodat)
Mi se sa autorom potpuno slažemo da izabir ritvika nije nužno potvrda njihove efikasnosti za delovanje kao ritvik. Međutim, na nesreću po autora, to onda očigledno nije bio ni izabir Gurua! I zaista, autor dalje nastavlja priznajući da su ustvari njegove ‘’Guru reforme’’ bile zasnovane na nečemu što je iznad njegovih ’ubeđenja’, po pitanju toga, da ISKCON mora nastaviti da ima Gurue:
"To je bilo moje ubeđenje, da mi u ISKCON-u možemo sačuvati apsolutni položaj gurua, baš kao što je to opisano u Spisima. U svojoj osnovi, taj položaj nije bio samostalni autokratski poglavar institucije. On u suštini nije isključivao mogućnost dalje diskusije, konsultacije, revizije i usklađivanja, niti je zabranjivao kolegijalno odlučivanje, pa se usled toga činio nekom lošijom solucijom.
(ČKČS, naglasak dodat)
Ovaj pristup, za to da proces ’Guru reformi’ nije bio vođen nekom posebnom naredbom od Šrila Prabhupada, je od autora dalje obrazložen u sledećem iskazu:
"Prvi pokušaj ‘’pokreta Guru reforme’’ je bio podsticanje jačanja obaveze prema duhovnom pročišćenju od strane svih. Drugi pokušaj je bio da se GBC nagovori da uspešno i odlučno demontira sistem ``Ačarija po Zonama’’. Uspeli smo da pred GBC iznesemo ova dva predloga, koja bi, skupa uzeta, uspela da demontiraju sistem. Prvo je trebalo urediti da proces primanja autorizacije za iniciranje bude radikalno više otvoreniji. U početku, regularni odbor ’inicirajući Ačarija’ je imao moć da imenuje nove gurue: 1982 je izvršena izmena na potrebne ¾ GBC glasova. Do 1986 je bila dodata samo neka desetina novih gurua, (i par je uklonjeno). Po mom mišljenju, glavni cilj ovog predloga je bio da eliminiše de facto ‘’potrebu za zonama’’, koje su bile neophodne da bi jedan mogao postati dikša guru. Pošto je guru morao da ima svoju naročitu zonu iniciranja, jedan ili više gurua su morali da izgube svoje teritorije da bi se mogla stvoriti zona za potencijalno nove gurue’’.
(ČKČS)
Ovde je autor jasno stavio do znanja da reforme ’predloga’ nisu bile odgovor na ikakve direktne instrukcije od Šrila Prabhupada, nego prosto političke mere, kojima bi oni doveli do ’demontiranja’ postojećeg sistema.’Lideri reformi’ su jednostavno trebali da ’poprave’ stanje stvari po kojima nisu bili saglasni i stoga su pribegli raznoraznim raspoloživim merama koje su bile materijalno korisne za ispunjenje njihovog cilja:
"Guru zone su postale jače ujedinjene nego sam ISKCON u celini, koji je postajao sve više razjedinjen, pretvarajući se u neku vrstu saveza nezavisno opunomoćenih lidera. Nasuprot tome, paradigma pokreta reformi je predviđala ISKCON hramove u kojima bi svi učenici mnogih različitih gurua mogli složno raditi za svoj zajednički cilj. Ličnost koja bi izvršila ujedinjenje bi bio Osnivač-Ačarija institucije, Šrila Prabhupada, gospodar svih budućih gurua i učenika. Ovo bi se moglo postići jedino eliminisanjem implicitne potrebe za teritorijom, kao uslova da bi jedan mogao postati dikša guru. To je nešto što bi bilo izvodljivo ako bi se proces autorizacije otvorio a broj gurua povećao’’.
(ČKČS)
Autor ovde otkriva, da je trenutno operativni ’Guru sistem’ unutar ISKCON-a rezultat raznoraznih mera donetih od ’Lidera reformi’, koje su se činile neophodne, da bi se mogla ostvariti njihova nova ’paradigma’. Stoga se tu tražilo više neko političko rešenje zamišljeno isključivo na principu predavanja mnogo veće moći onima koji su je hteli, radije nego kao neko duhovno rešenje koje bi bilo zasnovano na stvarnim naredbama Osnivača-Gurua ISKCON-a, Šrila Prabhupada.
Po sopstvenom priznanju autora, to što je današnji ISKCON prepun ’Dikša Gurua’ je rezultat njegovog ličnog ’ubeđenja’ i GBC-jevog ’shvatanja’ da to tako treba da bude, a da nije rezultat koji je proizašao iz direktne naredbe Osnivača za tako nešto; koji je, moramo se prisetiti, izabrao jedino ritvike da nastave inicijacije unutar institucije.Nedavno su u ICJ časopisu objavljeni citati Anuttame Dasa - Direktora ISKCON Komunikacija koji u ime ISKCON-a snosi veliki deo odgovornosti u odnosima sa javnošću. Svi citati, u kojima on takođe nastavlja da iznosi lažne tvrdnje o ’Guru imenovanju’, su preuzeti iz prethodnog broja pomenutog časopisa:
"Tradicionalan model u većini Indijskih tradicionalnih religija je hijerarhijska struktura, u kojoj je sva moć koncentrisana u rukama jedne individue, gurua, ili Ačarije. U kratkom vremenskom periodu pre svog odlaska, moj je učitelj - Prabhupada, osnovao GBC - telo sačinjeno od grupe ljudi koja je bila zadužena da nadgleda ISKCON organizaciju. Nakon njegove smrti, 1977, desila se serija kriza koje su prouzrokovali njegovi najviši, rukom – izabrani lideri, koji su bili imenovani kao gurui’’.
(ICJ, Volume 8, No.1, Anuttama Das)
Iz ovog gore izloženog možemo videti, da nije samo ovo ‘imenovanje rukom – izabranih Gurua’ lažno, već isto tvrđenje nije prihvaćeno čak ni od strane samog autora:
"Oni tako inicirani za vreme Šrila Prabhupadovog fizičkog prisustva će biti Šrila Prabhupadovi učenici. Međutim, nakon njegovog odlaska, ti isti zvanični gurui koji će biti izabrani od strane Šrila Prabhupada, će moći, ako budu bili kvalifikovani, da postanu gurui po svom sopstvenom nahođenju. (…) U odgovoru na pitanje u vezi obavljanja inicijacije nakon njegovog odlaska, Šrila Prabhupada je dao spisak ‘’zvaničnih gurua’’, imenujući ih tako na indirektan ili posredan način. On je očekivao od njih da oni u budućnosti postanu ‘’regularni gurui’’, nije bilo nikakvog ‘’izabiranja naslednika rukom’’, pokazivanja rukom ili pomazivanja uljem, niti prenosa moći na neku naročitu ili zatvorenu grupu".
(ČKČS, naglasak dodat)
Tako imamo Predsednika ISKCON-a koji kategorički izjavljuje da nije bilo nikakvog ’izabiranja naslednika rukom’, a da će oni moći da postanu gurui, samo ako budu bili kvalifikovani. Ovo je, međutim, u potpunosti protivrečno verziji koju je dao Direktor ISKCON Komunikacija ‘’rukom – izabrani lideri, a koji su bili imenovani kao gurui’’, što samo dalje potkrepljuje slučaj za manje supresije i represije, a više za poštenje i srdačnost u dijalogu po ovom pitanju.
Obmana 2: Da je 'Ritvik’ alternativa koja je morala biti odbačena iz razloga što ista nema ‘tradiciju’.
Gore smo videli, da je Šrila Prabhupadov ’odabir ritvika’ za cilj nastavljanja inicijacija unutar ISKCON-a (kao njegov odgovor na pitanje Guru nasleđa nakon njegovog odlaska) centralna tačka u autorovom slučaju, za to, da se – sistem ‘više naslednih Gurua’ trebao sprovesti nakon Šrila Prabhupadovog odlaska. Autor nastoji da opravda svoje odbijanje bukvalnog shvatanja naredbe za ritvike, koji bi nastavili davanje inicijacija nakon Šrila Prabhupadovog odlaska, na osnovu tvrdnje, da je sama naredba neprihvatljiva izmena u tradiciji:
"Među onima što su fokusirani na nedostatak kvalifikovanih ljudi koji bi postali gurui, neki su mislili da rešenje leži u pronalasku načina za nastavljanje sprovođenja delatnosti u pokretu, a da se ipak, što je moguće više, eliminiše položaj gurua. Sprovođenje inicijacija bi se nastavilo, ali bi guru bio smatran nekom vrstom praktikanta ili prosto sveštenikom koji samo formalno obavlja službu. Po mom shvatanju, ti ljudi predlažu fundamentalnu izmenu u tradiciji, a ne prosto adaptaciju na nove okolnosti’’.
(ČKČS)
Autor ovde opisuje usvajanje sistema posredstvom ‘sveštenika koji obavljaju neku službu’ i koji bi upravo bili nalik ritvik sveštenicima, dok on u isto vreme utvrđuje ‘fundamentalnu izmenu’ u tradiciji. Ovaj stav prihvaćen od autora je vrlo kontradiktoran, otkako je on na drugim mestima takođe izjavio, da je ritvik sistem taj koji bolje odražava tradiciju:
"Dve devijacije od Šrila Prabhupadove naredbe – sistem ‘’Ačarija po Zonama’’ i ‘’posthumni ritvik’’ sistem – oba počivaju na vernosti prema tradicionalnoj ideji vodstva. Svaki na svoj sopstveni način nagađa, da se pravo autoritativno vodstvo za pokret može pronaći jednom kada autokratska figura postane prepoznatljiva po svojoj harizmi i pokoravajućem prisustvu, ili ako je ‘’samoobasjana’’, i koja bi tada postala personifikacija institucije.’’ [5]
Gore autor priznaje, da je ‘’ritvik sistem’’ zaista zasnovan na ‘’tradicionalnoj’’ ideji vodstva. Vraćamo se opet na dokument ČKČS gde vidimo da autor iznova potvrđuje, da se postojanje ’samoobasjanog’ i ’autokratskog’ Gurua koji bi proizašao iz ritvik sistema, ponovo poziva na ’tradicionalan model’ religioznog vodstva: Konačno, ovde opet imamo posla sa ustanovljenim cirkularnim argumentom:
"Problem nastaje onda, kada se koncepcija o ‘guruu’ implicitno zasnuje na tradicionalnom modelu nadahnutog, harizmatičnog duhovnog autokrate, apsolutnog i samodovoljnog autoriteta, oko koga institucija poprima oblik prirodnog produženja i utelovljenja njegove harizme. I zaista, Šrila Prabhupada je i sam bio takav guru. (…) Ačarija u ovom zadnjem mišljenju, ukazuje na istaknutu i tradicionalnu formu religioznog vodstva u Indiji: gde jedna harizmatična individua privlači druge k sebi, pa se tako prirodnim procesom oko njega formira institucija. U ovom tipičnom premodernom stilu vodstva, organizacija je u velikoj meri njegova osobna ekstenzija, tj. pravo otelovljenje te harizmatične individue. (Šrila Prabhupada je često bio citiran kada je rekao da je ISKCON ‘’njegovo telo’’.)
(ČKČS)Autor zatim nastavlja da protivreči ovim tradicionalnim modelima organizacije predstavljajući svoj ‘GBC model’, za koga je on tražio instituisanje kao deo svojih reformi, time jasno stavivši do znanja, da su to te ‘reforme’ koje su napravile radikalno odvajanje od tradicije:
"Problem nastaje onda, kada se koncepcija o ‘guruu’ implicitno zasnuje na tradicionalnom modelu nadahnutog, harizmatičnog duhovnog autokrate, apsolutnog i samodovoljnog autoriteta, oko koga institucija poprima oblik prirodnog produženja i utelovljenja njegove harizme. Mada je već spočetka 1970-te godine, Šrila Prabhupada marljivo radio na tome da osnuje sasvim drugačiji tip organizacione strukture vodstva u ISKCON-u, i to je upravo ona organizaciona struktura, koju je on uzastopno isticao da će se ista nastaviti nakon njegovog odlaska. Ovaj se model menadžmenta može naći u različitim modernim institucijama, a čini ga udruženi upravni odbor koji se u ISKCON-u zove ’’GBC. […] Ačarija u ovom zadnjem mišljenju ukazuje na istaknutu i tradicionalnu formu religioznog vodstva u Indiji […] ISKCON, međutim, predstavlja odvajanje od ovog drevnog modela organizovanja. Šrila Prabhupada je uzastopno isticao svoju nameru da ISKCON-om neće, nakon njegovog odlaska, upravljati jedan Ačarija, nego radije upravni odbor - GBC, kojeg je on 1970-te oformio i počeo obučavati. Šrila Prabhupadova namera, i njegovo odvajanje od tradicije ’Jedan Ačarija u Instituciji’, je na neumoljiv način predstavljena u njegovom testamentu. Ačarija je, po tradiciji, u prvom paragrafu svog testamenta imenovao svog naslednika, prenoseći tako svoju instituciju na njegove naslednike, kao da je ona bila njegovo lično vlasništvo. Prvi paragraf Šrila Prabhupadovog testamenta kaže:’’Upravno Telo (GBC), će biti vrhovni upravni autoritet nad celim Međunarodnim Društvom za Svesnost Krišne.’’
(ČKČS)
Prema tome, autor gore jasno stavlja do znanja da je ritvik sistem, kojeg je on odbacio iz razloga što isti nema tradiciju, taj, koji ustvari bolje zastupa tradicionalni model! Dok s druge strane on takođe priznaje, da GBC/Guru model, koji je uspostavljen tokom njegovih reformi, zapravo uopšte i nije u skladu sa tradicijom;’’ISKCON, međutim, predstavlja odvajanje od ovog drevnog modela organizovanja’’.U ovom momentu se čini, da ISKCON takođe predstavlja i odvajanje od eksplicitnih instrukcija za sprovođenje više ’tradicionalnog’ ritvik sistema, datih od njegovog Osnivača.
Obmana 3: Da je GBC sistem protivan sistemu ‘Jedan Ačarija’.
Autor tvrdi, da GBC sistem dejstvuje protivno tradicionalnom sistemu ‘Jedan Ačarija’:
"Bio sam u mogućnosti, da ovaj dokument sastavljen od raznih analiza i polemisanja, predstavim u raspravi po pitanju neispunjenja Šrila Prabhupadovih želja, a u vezi toga, da je tradicionalan položaj ‘’Jedan Ačarija u Instituciji’’ bio uspostavljen u ISKCON-u, i da je to bilo od suštinske važnosti u konfliktu sa GBC sistemom, koga je Šrila Prabhupada tako pažljivo osnivao.[…] Šrila Prabhupada je uzastopno isticao svoju nameru da ISKCON-om neće, nakon njegovog odlaska, upravljati jedan Ačarija, nego radije upravni odbor – GBC.’’
(ČKČS)
U najnovijoj publikaciji časopisa ICJ, autor iznosi istu tvrdnju:
"Ja sam veoma posvećen GBC principima; njegovo osnivanje i implementacija principa koji stoje iza njega je Prabhupadov veliki uspeh. Po mom mišljenju, GBC je dobar model vodstva. U svojoj zamisli, Prabhupada je preuzeo neke ideje iz Zapadne društvene strukture, budući da GBC nosi ime - ‘Board of Directors of the Indian Railroad’ (Upravni Odbor Indijske Železnice), što je Britanska korporacijska struktura. Mada Prabhupada još govori o tome kako je ideja o kooperaciji, koheziji i zajedničkom radu, fundamentalna za zamisao o sankirtanu; ova ideja koja zasniva vodstvo na zamisli o sankirtanu je u suprotnosti sa starijim, više tradicionalnim, hijerarhijskim Indijskim modelom jednog, samoobasjanog Ačarije, koji je poglavar institucije. Ovaj ‘sankirtan stil’ vodstva i menadžmenta je upravo ono što je Prabhupada hteo.’’
(ICJ, Volume 8, Br.1, 'Vraćanje Nadležnosti Gurua’ Ravindra Svarupa Das )
Iznenađuje to, što autor mora da se tako uporno i energično raspravlja kako bi predočio, da tu postoji neka vrsta nepremostivih prepreka između menadžmenta via sistem ‘Jedan Ačarija’ i menadžmenta via sistem GBC. Na kraju krajeva, autor i sam u potpunosti priznaje da je menadžment ISKCON-a preko GBC sistema bio na mestu još od 1970-te ( punih 7 godina pre fizičkog nasleđa od Šrila Prabhupada):
"Mada je već spočetka 1970-te godine, Šrila Prabhupada marljivo radio na tome da osnuje sasvim drugačiji tip organizacione strukture vodstva u ISKCON-u, i to je upravo ona organizaciona struktura, koju je on uzastopno isticao da će se ista nastaviti i nakon njega."
(ČKČS, naglasak dodat)
Autor je gore takođe priznao, da bi ovo bio sistem ’koji bi se nastavio nakon njega’. Autor nastavlja da ubedljivo potkrepljuje ovaj iskaz pozivajući se na Šrila Prabhupadovo Zadnje Zaveštanje i Testament:
"Prvi paragraf Šrila Prabhupadovog testamenta kaže:’’Upravno Telo (GBC), će biti vrhovni upravni autoritet nad celim Međunarodnim Društvom za Svesnost Krišne.’’
(ČKČS)
I sam sledeći paragraf Testamenta takođe čini očiglednim to, da ovaj sistem menadžmenta ne treba biti ni na koji način drugačiji od onoga što je već bilo uspostavljeno u ISKCON-u:
"Svaki Hram će biti vlasništvo ISKCON-a, i nad svakim će upravljati tri izvršna rukovodioca. Sistem menadžmenta će se nastaviti kao što je to bilo i do sada, nema potrebe za bilo kakvim izmenama." [6]
Stoga se autor slaže da će GBC sistem, upravo kao što je uspostavljen u ISKCON-u 1970-te, biti taj koji će se nastaviti sprovoditi u ISKCON-u nakon Šrila Prabhupadovog odlaska. Međutim, ovaj GBC sistem je bio operativan zajedno sa sistemom ’Jedan Ačarija u Instituciji’, on nije bio njegova alternativa niti je bio protivan njemu. Ovo je takođe priznato od strane autora, kada je on raspravljao o nastavljanju obavljanja delatnosti u ISKCON-u za vreme dok je Šrila Prabhupada još bio na planeti: Tada bi kandidat automatski postao iniciran od Šrila Prabhupada.
"Problem nastaje onda, kada se koncepcija o ‘guruu’ implicitno zasnuje na tradicionalnom modelu nadahnutog, harizmatičnog duhovnog autokrate, apsolutnog i samodovoljnog autoriteta, oko koga institucija poprima oblik prirodnog produženja i utelovljenja njegove harizme. I zaista, Šrila Prabhupada je i sam bio takav guru. (…) Ačarija u ovom zadnjem mišljenju, ukazuje na istaknutu i tradicionalnu formu religioznog vodstva u Indiji: gde jedna harizmatična individua privlači druge k sebi, pa se tako prirodnim procesom oko njega formira institucija. U ovom tipičnom premodernom stilu vodstva, organizacija je u velikoj meri njegova osobna ekstenzija, tj. pravo otelovljenje te harizmatične individue. (Šrila Prabhupada je često bio citiran kada je rekao da je ISKCON ‘’njegovo telo.’’)
(ČKČS, naglasak dodat)Autor ovde priznaje, da je i sam Šrila Prabhupada bio takav tradicionalni ‘Jedan Ačarija u Instituciji’, dalje izjavljujući, kako je Šrila Prabhupada postavio ISKCON da bude organizacija koja je prosto ekstenzija takvog jedinog Ačarije u instituciji. Evo i jedne konstatacije koja je dalje potkrepljena autorovim opisom okruženja uzrokovanog vodstvom tradicionalnog Ačarije u instituciji:
"Paradigma Ačarije u instituciji predviđa ujedinjenu zonu a uspostavljena je u skladu sa zajedničkom privrženošću i predavanju jednoj osobi.’’
(ČKČS)
Nepostoji niko u ISKCON-u, uključujući i samog autora, ko se ne bi složio da je upravo ovo način na koji je ceo ISKCON bio postavljen za vreme Šrila Prabhupadovog fizičkog prisustva na planeti. Ali ipak, kao što smo videli, autor priznaje da je tokom ovog vremena organizacijom takođe upravljao i GBC, i da je upravo ovo taj sistem koji treba dalje nastaviti upravljati ISKCON-om. To znači, nasuprot tvrđenju autora, da GBC sistem ne dolazi u konflikt sa sistemom ’Jedan Ačarija u Instituciji’. Oba sistema mogu, a oba su i bila uporedo operativna pod Šrila Prabhupadovim rukovodstvom. To se takođe jasno može videti i iz Testamenta, da je ovaj sistem bio predodređen da nastavi upravljati ISKCON-om, čak i nakon odlaska jedinog Ačarije. I zaista, autor je čak priznao, da je GBC bio postavljen da prosto upravlja tim sistemom u ime jedinog Ačarije u instituciji, Šrila Prabhupada, a ne da on bude mehanizam u opoziciji kojim bi jedini Ačarija u instituciji vladao.
"Kako je vreme prolazilo, on je pokušao da što je moguće više upravne moći preda GBC-ju, intervenišući jedino u kriznim situacijama.’’
(ČKČS)
To postaje kristalno jasno kada pogledamo definiciju funkcije GBC-ja, što je i sam GBC predstavio u svojoj zvaničnoj rezoluciji:
“Rešeno: GBC upravno telo (Governing Body Commission) je osnovao Njegova Božanska Milost A.C. Bhaktivedanta Swami Šrila Prabhupada, da Ga predstavlja u izvršavanju dužnosti upravljanja Međunarodnim Društvom za Svesnost Krišne, čiji je On Osnivač–Ačarija i vrhovni autoritet. GBC prihvata kao svoj život i dušu Njegove Božanske instrukcije, i priznaje svoju potpunu zavisnost od Njegove milosti u svakom pogledu. GBC nema nikakvu drugu funkciju ili cilj, osim izvršavanja instrukcija koje nam je tako ljubazno Njegova Božanska Milost dao, i da čuva i širi Njegova učenja po celom svetu, u njihovoj čistoj izvornoj formi.” [7]Ovde je jasno stavljeno do znanja da je GBC prosto izvršno telo, a nikako po prirodi, zakonodavno telo. GBC isključivo postoji da bi izvršavao instrukcije Ačarije, i da tako deluje samo kao instrument, pomoću koga se može zavesti vladavina ‘’vrhovnog autoriteta’’ – Ačarije institucije, Šrila Prabhupada.
GBC nema nikakvu drugu funkciju osim ’izvršavanja’ volje jedinog Ačarije u instituciji, koji je postavio GBC specijalno za tu namenu, i ta se situacija nije trebala menjati u bilo koje vreme, bez obzira na Šrila Prabhupadovo prisustvo ili odsustvo. Ovo je jasno protumačeno u dokumentu koji je utelovio GBC 1970-te:"Budući da smo povećali naš obim aktivnosti, sada smatram, da se treba formirati Governing Body Commission (Upravno Telo) - (dalje u tekstu pod nazivom GBC). Ja starim, 75-ta mi je godina, prema tome, ja mogu u bilo koje vreme otići sa scene, stoga mislim, da je neophodno mojim učenicima dati instrukciju kako treba upravljati celom institucijom. […] Moja dužnost je bila, da među mojim učenicima prvo imenujem dvanaest (12) osoba, po mom slobodnom izboru, što upravo sada i radim, a njihova imena su sledeća […] Ove ličnosti se sada trebaju smatrati mojim direktnim predstavnicima. Dok sam živ, oni će delovati kao moji zonski sekretari, a nakon moje smrti, oni će biti poznati kao Izvršioci. […] GBC ima funkciju da deluje kao instrument u sprovođenju volje objavljene u Testamentu Njegove Božanske Milosti.’’ [8]
Iz ovoga je očigledno, da funkcija GBC-ja nakon odlaska Ačarije nije ništa drugačija od one koja je postojala dok je on bio prisutan – tj. da deluje kao instrument u sprovođenju volje jedinog Ačarije u instituciji. Jedina izmena, koja je bila zahtevana od zakonskog suda za zaostavštine i nasleđa, je u jeziku, otkako su imena živih predstavnika ‘zonskih sekretara’ sada preinačena u ‘Izvršioci’. Ovaj iskaz daje pogrešnu predstavu o tome, da je mogući odlazak Ačarije po samom svojoj prirodi zahtevao automatsku izmenu u sistemu zajedničkog upravljanja ISKCON-om. Autor je vrlo energično argumentovao kako je jedini Ačarija u instituciji već odlučio, da će se upravljanje ISKCON-om ustvari nastaviti nakon njegovog odlaska, ne sa Ačarijom naslednikom, već pod vodstvom GBC-ja:
"Šrila Prabhupadova namera, i njegovo odvajanje od tradicije ’Jedan Ačarija u Instituciji’, je na neumoljiv način predstavljena u njegovom testamentu. Ačarija je, po tradiciji, u prvom paragrafu svog testamenta imenovao svog naslednika, prenoseći tako svoju instituciju na njegove naslednike, kao da je ona bila njegovo lično vlasništvo. Prvi paragraf Šrila Prabhupadovog testamenta kaže:’’Upravno Telo (GBC), će biti vrhovni upravni autoritet nad celim Međunarodnim Društvom za Svesnost Krišne.’’
(ČKČS)
Autor je u pravu kada kaže, da GBC deluje kao instrument koji zamenjuje tradicionalni sistem jednog Ačarije naslednika. Međutim, GBC ne može da zameni sistem vladavine jednog Ačarije u instituciji, otkako je njegov zadatak, da u odsustvu tradicionalnog naslednika jednostavno potpomaže upravu jednog Ačarije u instituciji. Tako se autor našao u nezavidnom položaju jer se snabdeo sa najuverljivijim dokazom, da se sistem upravljanja u ISKCON-u trebao nastaviti sprovoditi zajedno sa samim sistemom ’Jedan Ačarija u Instituciji’, i to je upravo onaj isti sistem ’Jedan Ačarija u Instituciji’, koji je upravljao ISKCON-om pre odlaska Ačarije 1977g. Samo postojanje GBC-ja je očigledan dokaz, da je jedini Ačarija za instituciju osnovao organizaciju koja će biti otelovljenje njegove harizmatične ličnosti, on nije nameravao da preda Ačarija nasleđe bilo kome drugom, kao što je to ranije bilo tradicionalno rađeno, već je umesto toga namerio, da taj položaj zadrži za sebe. Stoga se organizacijom treba nastaviti upravljati na osnovu ’njegove vladavine’ u odsustvu, i to na upravo onaj isti način, koji se obavljao kada je on bio fizički prisutan. Prema tome, ništa se nije trebalo promeniti. A GBC je bio specijalno postavljen tako, da predstavlja jedinog Ačariju u instituciji, a ne da ga zameni – činjenica koja se jedino pojavljuje kada se sam GBC-jev razlog za postojanje, kao što je izloženo u njegovom osnivačkom dokumentu 1970-te i u njegovoj zvaničnoj definiciji donetoj 1975-te, jasno predoči. Predmeti, koje je iznenađujuće, autor izostavio u svom dokumentu:
"Problem nastaje onda, kada se koncepcija o ‘guruu’ implicitno zasnuje na tradicionalnom modelu nadahnutog, harizmatičnog duhovnog autokrate, apsolutnog i samodovoljnog autoriteta, oko koga institucija poprima oblik prirodnog produženja i utelovljenja njegove harizme. I zaista, Šrila Prabhupada je i sam bio takav guru.’’
(ČKČS, naglasak dodat)
Guru koji je, kao što smo pokazali, uz pomoć svog GBC-ja trebao da ostane upravo onakav kakav jeste, i kome bi stoga trebao instrument, tj. ritvici, koji bi budućim ISKCON članovima davali odobrenje da se povežu s njim kao sa Guruom takvog tipa. Doista, izabir ritvika je od Šrila Prabhupada dokumentovan sa istom važnošću i odobrenjem kao i osnivanje GBC-ja. On je 9-og Jula, 1977, samo 120 dana pred svoj odlazak, objavio potpisanu direktivu namenjenu celom pokretu, u kojoj su izrečene mere za zadržavanje njega kao inicirajućeg Ačarije za pokret (direktiva ubuduće poznata kao Devetojulska naredba). I te se izrečene mere , kao što je to naznačeno u Testamentu, ne smeju menjati:
"Sistem menadžmenta će se nastaviti kao što je to bilo i do sada, nema potrebe za bilo kakvim izmenama."[9]
Testament u samom sledećem Paragrafu dalje objavljuje činjenicu, da će Šrila Prabhupada ostati kao inicirajući Ačarija dok god postoji Društvo. Dole vidimo kako će budući izvršni rukovodioci za nepokretnu imovinu u Indiji, (koja je namerena da traje hiljadama godina), biti izvlačeni iz jezgra Šrila Prabhupadovih iniciranih učenika:
’’Izvršni rukovodioci koji su ovde imenovani su postavljeni za života. U slučaju smrti ili u neuspehu delovanja iz bilo kog drugog razloga za bilo koga od imenovanih rukovodilaca, rukovodilac naslednik ili rukovodioci može ili mogu biti postavljeni od strane preostalih rukovodilaca, pod uslovom da je rukovodilac naslednik MOJ INICIRANI UČENIK i da dosledno sledi sva pravila i propise Međunarodnog Društva za Svesnost Krišne, detaljno predstavljenih u mojim knjigama, i pod uslovom da nikada nema manje od (3) ili više od (5) izvršnih rukovodilaca da deluju u isto vreme.’’
(naglasak dodat)
Sistem izabiranja budućih rukovodilaca može biti na mestu jedino onda, ako je instrument tj. Ritvici, a ne Gurui naslednici, takođe na mestu.
U suprotnom bi se jezgro potencijalnih budućih rukovodioca ispraznilo za nekih 50 i nešto godina.
U zaključku, tako je kao što je poteklo od autorovih sopstvenih reči, radije nego, da je taj sistem bio alternativa modelu upravljanja jednog Ačarije u instituciji, dok je GBC ustvari metod za upravljanje od strane jednog Ačarije u instituciju. Prema tome, nije samo Šrila Prabhupada u vreme svog fizičkog prisustva bio jedini Ačarija za ISKCON već takođe i ovaj paket mera, koji je dalje institucionalizovan za svo vreme dok god postoji ISKCON. Taj paket mera je kroz GBC, koji je specijalno postavljen za ostvarenje njegovog cilja kao ‘’vrhovni upravni autoritet’’ za ISKCON, dopunjen izabirom Ritvika posredstvom Devetojulske naredbe:
Obmana 4: Da je Šrila Bhaktisiddhanta hteo GBC sistem koji bi bio protivan sistemu ‘Jedan Ačarija’.
Šrila Prabhupadov Guru, Šrila Bhaktisiddhanta Sarasvati Thakura, je takođe osnovao svoju organizaciju, Gaudiya Math, u kojoj je on isto tako bio jedini Ačarija za instituciju. Autor pokušava da podrži svoj argument lažne dihotomije između sistema ‘Jedan Ačarija u Instituciji’ i GBC sistema, izjavljujući, da se Gaudiya Math našao u nevolji zato što se on takođe usudio da nepropisno instalira sistem ‘JedanNasledni Ačarija u Instituciji’, umesto GBC sistema upravljanja. Na ovaj način, autor vešto pokušava da pozajmi istorijsko verovanje za njegov model `GBC/više naslednih gurua` paradigmu, pozivajući se na autoritet Šrila Prabhupadovog Gurua, jer je podrazumevao, da je on takođe autorizovao GBC sistem umesto sistema ‘Jedan Ačarija u Instituciji’:
"Druga objašnjenja iz Gaudiya Math izvora kažu, da je GBC upravno telo bilo oformljeno i operativno neko vreme pre pokušaja da se ustoliči Ačarija kao glava institucije, što je rezultiralo potpunim uništenjem organizacije. Kako bilo, očigledno je, da se prethodna generacija našla u nevolji upravo po istom pitanju koje je izazvalo sukobe i u ISKCON-u: formirati ujedinjenu propovedačku misiju koja ne bi zavisila od naredbi neke naročite individue, nego radije od kolegijalnog tela, koje funkcioniše kooperativno. […] I zaista, Ačarija je prvo postavio glavno telo za Gaudiya Math, međutim, ono je doživelo istu sudbinu kao što je ona koja je zadesila brojne ISKCON Ačarije: nakon što je bio uzdignut tako visoko on pao je vrlo nisko, na taj način odstupivši od principa svesnosti Krišne. Iz Šrila Prabhupadovog ugla gledanja, svi ovi duhovni problemi se moraju shvatiti kao posledica nepoštovanja naredbi duhovnog učitelja od strane njegovih učenika. Shvativši taj neuspeh, Šrila Prabhupada je postavio upravno telo i nadgledao njegove delatnosti dok je ono pokušavalo da upravlja društvom. "
(ČKČS)
Autor ovde pokušava da izvuče paralelu, tvrdeći da je prethodna generacija
takođe počinila grešku pokušavši da ustoliči naslednog Ačariju kao alternativu GBC-ju. Međutim, Šrila Prabhupada izjavljuje, da iako je takav GBC bio opunomoćen za Gaudiya Math, on je bio samo privremeno rešenje, i bio je stvoren da prosto potpomogne izabir naslednog Ačarije, a ne da zameni Ačariju, koji bi tada nadišao GBC:"Njegova ideja je bila da Ačarija ne bude imenovan od upravnog tela. On je otvoreno rekao da se oformi GBC i sprovodi misija. Prema tome, njegova je ideja bila usmerena na članove GBC-ja koji bi izašli uspešni, i na taj način bi, samoobasjani Ačarija bio automatski izabran.’’ (11)
"On je zahtevao "Oformite upravno telo od dvanaest ljudi i idite propovedajte, a Kunji Babu se može dozvoliti, da za života, ostane na položaju rukovodioca." On nikada nije rekao da Kunja Babu treba da postane Ačarija. Nikoga, nikoga od njih Guru Maharadž nije savetovao da postane Ačarija. Njegova je ideja bila: "Neka upravljaju; a kasnije ko god bude bio zaista kvalifikovan da postane Ačarija, oni će ga izabrati. Zašto bi im ja to nametao?’’ To je bio njegov plan. ‘’Neka jako upravno telo rukovodi, upravo kao što se sada odvija. Kasnije će se Ačarija pojaviti po svojim kvalifikacijama.’’ (12)
Stoga je GBC telo trebalo da deluje samo kao vozilo za početno upravljanje propovedačkim radom, sve dok se iz njegovih redova nepojavi pravi nasledni Ačarija. Prema tome, Šrila Bhaktisiddhanta Sarasvati Thakura nije zamenio koncept naslednog Ačarije postavivši GBC koji bi jedini mogao upravljati mnoštvom Gurua, kao što je trenutno situacija u ISKCON-u - već je jednostavno sprečio stvaranje takvog naslednog Ačarije kao što je to bilo tradicionalno rađeno – on je umesto toga preferirao, da se takav nasledni Ačarija sam veličanstveno pojavi iz GBC tela, koji je bio postavljen da propoveda u međuvremenu. Kao što smo videli, ovaj koncept ‘Jedan Samoobasjani Ačarija’ je autor već objasnio, kada je izjavio, da je on potpuno suprotan GBC-jevom ‘više naslednih Gurua’ modelu:
"Dve devijacije od Šrila Prabhupadove naredbe – sistem ‘’Ačarija po Zonama’’ i ‘’posthumni ritvik’’ sistem – oba počivaju na vernosti prema tradicionalnoj ideji vodstva. Svaki na svoj sopstveni način nagađa, da se pravo autoritativno vodstvo za pokret može pronaći jednom kada autokratska figura postane prepoznatljiva po svojoj harizmi i pokoravajućem prisustvu, ili ako je ‘’samoobasjana’’, i koja bi tada postala personifikacija institucije. [...] U ishodu, lideri Gaudiya Matha su zanemarili ovu naredbu pa su namesto sleđenja iste, oni jednostavno vratili tradicionalnu vladavinu jednog Ačarije, na koju su, na kraju krajeva, po svojoj kulturi i navikli. "[13]
"Ali ideja ’naslednog Ačarije’, bilo jednog ili više njih, i ideja za GBC su nepomirljive.’’[14]
Stoga je jasno, da aranžman koji je bio uspostavljen u Gaudiya Mathu ni izdaleka nije podržavao autorovu zamisao da GBC zauzme mesto jedinog naslednog Ačarije u instituciji, i on je ustvari bio suprotan onome, gde bi zapravo jedan nasledni Ačarija u instituciji zauzeo GBC-jevo mesto. Sledstveno, interesantno je primetiti, da je u Gaudiya Mathu GBC bio upotrebljen kao aranžman koji je drugačiji kako od autorove lažne paradigme za Gaudiya Math i ISKCON (shodno kojoj je GBC namerio, kako se to može i pretpostaviti, da trajno zameni jedinog Ačariju za instituciju), pa tako i od načina na koji je ustvari i stvoren GBC za ISKCON – da nastavi vladavinu jedinog postojećeg Ačarije u instituciji.
Obmana 5: Da su 'Guru Reforme' rešile 'Krizu' koju je prouzrokovao sistem 'Ačarija po Zonama'.
U ČKČS, autor izlaže problem sa kojim se pokret suočio sredinom osamdesetih:
"Tokom deset godina izigravanja uloge živog primera i Božjeg transparentnog medijuma za hiljade novih poklonika, šestorica njih su vrlo spektakularno pali, i opstanak ISKCON-a je bio doveden u pitanje.’’
(ČKČS)
Nakon toga, on samouvereno izjavljuje, da su reforme koje je on sproveo rešile probleme sa kojima je pokret bio suočen:
"Premda je ISKCON-ova kriza vodstva i autoriteta bila uzdrmana padovima i devijacijama nekih gurua, ta kriza je u velikoj meri rešena strukturalnom revizijom i reorganizacijom postavljenih gurua u društvu. […] Trebalo je vremena da se poverenje u ISKCON ponovo vrati."
(ČKČS, naglasak dodat)
Međutim, prava istina je, da se ništa od ovoga ustvari nije ni desilo. Pokret je i dalje nastavio da krvari od vremena sprovedenih ’reformi’, samo sada sa povećanim brojem Gurua koji su takođe nastavili da padaju i odstupaju. To je toliko prevršilo meru, da ISKCON danas zaista zatiče sebe na ivici propasti. Pokret sada ima manje radne snage nego što je imao na vrhuncu krize sistema ’Ačarija po Zonama’. Kriza poverenja činjenično nikada nije ni bila rešena već samo privremeno zataškana, što je situaciju još samo više pogoršalo. I sami Gurui u pokretu su u zadnjih par meseci izjavili, da je pokret u ’zbrci’, ’kritičnom stanju’, a da je vodstvo ’dotaklo dno’. Doista, trenutnu situaciju je najbolje sumirao sam autor koji je u jednoj unutrašnjoj belešci izdatoj Maja 2000 izjavio da se pokret ’dezintegriše’:
“Kako ćemo delovati sa polarizovanim i dezintegrisanim Društvom;kako istupiti protiv naših suprotnih mišljenja?’’ [15]
Vodeći Akademik Takođe Podržava Prevaru
U jednom od gore citiranih ICJ časopisa, ISKCON-ov vodeći akademik, Hrdyananda Dasa Goswami, učenjak koji posećuje UCLA (Univerzitet u Kaliforniji, SAD), diplomac sa Harvarda, takođe predstavlja ove lažne ideje o mnoštvu Gurua koji rade pod GBC upravom, a ne činjenicu, da ustvari GBC treba da radi pod direktivama jedinog Gurua u instituciji. On te ideje predstavlja u svom odgovoru na izazov Dr. Rahul Peter Das-a, istaknutog akademika koji je isto tako dao svoj doprinos časopisu ICJ (Dr. Rahul Peter Das se raspitivao o tome kako apsolutna i božanska priroda tradicionalnog ’vedskog’ Gurua može biti podvrgnuta demokratskim silama inherentno prisutnih u svešteničkom upravnom telu kao što je GBC). Goswami izlaganje otvara aktuelnim spornim pitanjem:
"Međutim, glavno pitanje ostaje nerešeno: može li 'Hindu' ili 'Vedski' guru autentično funkcionisati pod nadležnošću upravnog tela, kako god ono bilo postavljeno? Ja ću dokazati da ona ili on to može, do neke mere. Svoje argumente baziram na poznavanju prilično širokog polja Vedske civilizacije, kada kažem ‘Vedske’ mislim sa vedske tradicionalne tačke gledište, a ne akademske."
(ICJ, Volume 8, Br.1, "Uloga Gurua u Multi-Guru Društvu, Hrdayananda Goswami")
Goswami tada u svom odgovoru izlaže seriju argumenata koji apsolutno nemaju nikakve veze sa spornim pitanjem koje držimo u ruci. On pokušava da predoči zakonitu podređenost Gurua GBC-ju, raspravljajući da su:
a) Gurui uvek potčinjeni Božjim zakonima;
i dab) Gurui uvek deluju u skladu sa spisima i svetim osobama;
"Vraćajući se u naše kosmičko selo, nalazimo da se čak i veliki Ačarije, a šta da kažemo za one ’obične’ gurue, moraju povinovati Božjem zakonu. […] Šrila Prabhupada je u svojim učenjima predstavio tradicionalan model po kome osoba treba potvrditi duhovna učenja na osnovu tri autoriteta: guru, sadhu i šastra – nečiji sopstveni guru, druge svete osobe, i sveti spisi. Prema tome, guru funkcioniše unutar kulture provera i balansa.’’
(ICJ, Volume 8, Br.1, "Uloga Gurua u Multi-Guru Društvu, Hrdayananda Goswami")
Prva tačka je sušta istina – i zaista je ono što definiše Gurua. Stoga niko ne može očekivati da Guru uči nešto što je različito od onog što je Bog dao, jer onda ne bi bio Guru već prevarant. Međutim, postoji jaz razlike između potčinjenosti Bogu i biti potčinjen svešteničkom upravnom telu, ili GBC-ju, čija je tvrdnja pod znakom pitanja. Teoretski, većina ljudi bi se složila da svešteničko telo može biti pogrešivo i relativno, dok je ‘Božji zakon’ nepogrešiv i apsolutan. Ono što je od bitne važnosti u argumentu Dr Das-a, je ‘kako jedan može opravdati apsolutni i nepogrešivi entitet, tj. Gurua, dok sam deluje pod nečim što je pogrešivo i što nije apsolutno, kao što je GBC?’ Sama činjenica da Guru uvek deluje u ime Boga predstavljajući njegove zakone i spise, je ono što Gurua čini apsolutnim. Nije dokaz to, kako apsolutna priroda Gurua može biti potčinjena upravnom telu. Raspravljati da jedan apsolutni entitet deluje pod drugim apsolutnim entitetom, samo dalje podržava argument da apsolutni entiteti nedeluju pod onima koji su pogrešivi i relativni, što svakako ne pruža dokaz u prilog Gosvamijevoj tvrdnji da apsolutni entiteti zaista deluju na takav način.
Argument, da će Guru delovati u skladu sa spisima i sadhuima (svetim osobama) , opet nije dokaz o ispravnosti načina regulisanja delatnosti Gurua od strane upravnog tela. Sadhui ne regulišu delatnosti Gurua, niti Guru deluje pod njihovom nadležnošću. Radije, referentne tačke spisa i sadhui prosto obezbeđuju autoritativan način na koji se Guru može ustoličiti, jer verodostojan Guru neće govoriti ništa što se nepodudara sa spisima ili izjavama svetih osoba. Prema tome, nije to da verodostojni Guru funkcioniše ‘unutar kulture provera i balansa’, već se radije ove provere i balansi mogu primeniti od strane tragaoca za istinom kao verodostojan način za ustoličenje, ako je Guru pravi. Verodostojan Guru, po definiciji, ne može biti podvrgnut ‘proverama i balansima’, ako je verodostojan, onda nema šta da se proverava i balansira. Stoga je sledeći Gosvamijev predstavljeni zaključak lažan:
"Unutar kosmičkog sela Bhagavatam kulture, guru, pa čak i veliki Ačarije, funkcionišu unutar ograničenog sistema kojeg je postavila dharma, šastra (sveti spisi) kao i primeri i učenja prepoznatih svetih osoba (sadhua). Stoga, ISKCON-ov sistem koji od gurua zahteva da se pridržava i da deluje unutar socijalne realnosti kojom upravlja GBC, u suštini ne krši tradiciju iz koje je Društvo dobilo svoju legitimnost."
(ICJ, Volume 8, Br.1, "Uloga Gurua u Multi-Guru Društvu, Hrdayananda Goswami")Pa tako, postoji bitno neslaganje između od Boga predstavljene apsolutne realnosti i Gurua s jedne, i svešteničkog upravnog tela s druge strane. I zaista, ako se dve strane usaglase, onda bi to obezbedilo još dokaza u ‘pokatoličenju’ ISKCON-a pomoću kojih se svakako može potvrditi, da je GBC delovao na apsolutnom nivou na upravo isti način na koji deluje i koledž za Kardinale, koji je, po svojoj prilici, postao opunomoćen da izabere nepogrešivog papu. Osim toga, Guru koji ne govori drugačije od ostalih svetih osoba nije zapravo isti kao taj Guru koga te svete osobe vode i koji je potčinjen njihovom autoritetu. Da bi smo pravilno shvatili kako ovaj Gosvamijev predlog konačno dovodi do apsurdnosti, jedan treba da primeti samo to, da u ISKCON-u nepostoji prepreka za bilo koga da postane član GBC tela, bilo po polu, rasi ili njihovom položaju u autoritativnoj hijerarhiji. Tako smo sada suočeni sa teoretskom mogućnošću, da jedan Guru ‘postoji’ upravo pod okriljem svog ličnog učenika, koji se baš zadesio da je sposoban menadžer pa je stoga bio imenovan za GBC člana. Doista, saglasno sa ISKCON Zakonom 3.5.1, GBC zamenici, među kojima ima i učenika trenutnih Gurua, se već smatraju 'GBC članovima'.
Stoga je argument Dr Rahul-a za to da autoritet Gurua nije potčinjen GBC-ju i dalje neoboriv. Radije je, kao što smo ranije videli, upravo GBC taj koji je potčinjen autoritetu Gurua.
Argument, da je Šrila Prabhupada zaista opunomoćio GBC da isti bude ‘vrhovni upravni autoritet’ koji će upravljati ISKCON-om, sam po sebi nije dokaz da će izvorni apsolutni Gurui, koji su pravi autokrate, biti potčinjeni takvom telu. Za početak na primer, prvo moramo ispitati da li bilo ko od ovih Gurua uopšte i treba da postoji. Možemo primetiti, da ISKCON guru branioci uvek vole da bilo koju diskusiju započnu na osnovu pretpostavke, da prvenstveno pored Šrila Prabhupada, i drugi gurui moraju postojati unutar pokreta. Iako je upravo to sporno pitanje sam predmet diskusije, oni na osnovu njega pretpostavljaju, da se ono po svaku cenu mora dokazati. Važeći argument, koji je izneo Dr Rahul, je dokaz više protiv predloga da je Šrila Prabhupada imenovao oboje, GBC i Gurue, za naslednike. Predlog koji je toliko neodrživ, da su ISKCON lideri bili primorani da protivreče kako sami sebi tako i jedni drugima, što je bilo istaknuto od samog početka pa sve do kraja ovog dokumenta.
Čini se neizbežno, da je sve više članova akademske zajednice koji postaju svesni ovih očiglednih protivrečnosti, kao i to, da se sporna pitanja moraju sagledati na pravedniji način. Specijalno ako ISKCON misli da privuče kredibilitet za kojim toliko očajno žudi.
ZAKLJUČAK:
Tako smo predočili:
1. Da su 'Guru reforme' koje su se sprovele u ISKCON-u sredinom osamdesetih i na kojima počiva trenutni Guru sistem u ISKCON-u, bile politički manevar bez ikakve osnove ili autorizacije od Osnivača ISKCON-a, Šrila Prabhupada. Radije, sama osnova ovih reformi je proizvela protivrečnu i neregularnu praksu.
2. Da su ove reforme uspele jedino u zamenjivanju jednog neautorizovanog Guru sistem drugim, time nastavivši da prikrivaju ritvik sistem koji je Šrila Prabhupada zaista izabrao za budućnost ISKCON-a, iako su ove reforme, ironično, bile bazirane na upravo ovom izabranom ritvik sistemu.3. Da ISKCON lideri ne daju tačan broj sprovedenih reformi niti članovima pokreta niti akademskoj zajednici koja sarađuje sa pokretom.
U ovom dokumentu je materijal koji je preuzet iz autorovog dokumenta jako citiran i mi se za takav način prezentovanja neizvinjavamo, iz razloga što smo smatrali, da će biti od velike važnosti ako ovi zaključci budu potkrepljeni rečima samog tvorca reformi. A te reči trenutnog ISKCON Predsednika akademskoj zajednici zvanično objavljuju, da vodstvo ISKCON-a ove zaključke ne može tek tako odbaciti, kao da su isti još samo jedno mišljenje zasnovano na krivoverju. Mislilo se, da ako pokret namerava da sačuva bar neki kredibilitet, onda će biti neophodno, da se ovi zaključci srdačno prihvate. Pokret bi tada mogao da putem zabrana, izbacivanja i represije, a u vezi ovog spornog pitanja, drži svoje članove koji su zavisni od Hrama u stanju konfuzije i neznanja, ali on ne može očekivati, da će to zavarati i celu akademsku zajednicu; zajednicu, koju je vodstvo ISKCON-a neprestano pokušavalo da kultiviše u pokušaju da poboljša sliku pokreta.
"Naš rad na polju reformi i obnova se nastavlja. On mora biti neprekidan. Kao deo tog rada, ISKCON počinje da sve više liči na sebe, aktivirajući se u svom procesu iskrenog vraćanja na dobre odnose sa svojom prošlošću. Samo na taj način, on će moći da ima plodnu i progresivnu budućnost.’’
(ČKČS)
Nadamo se da je ova kritika pokazala, kako proces pravih reformi i obnova još zapravo nije ni počeo. Niti se pokret ikada iskreno vratio na dobre odnose sa svojom prošlošću. Radije, on nastavlja da živi u poricanju, mada na vrlo osmišljen i učenjački način. I zaista, dokument ČKČS je na sva zvona predočen učenoj zajednici za to, da je isti po svojoj prilici, jedan pošten i iskren manevar u samokritici. Međutim, temeljna ispitivanja na akademskim konferencijama sigurno neće sakriti samu činjenicu, da je jedan neautorizovani sistem prosto bio zamenjen drugim. U svemu ovome, to je zaista bolna istina. A ono što smo do sada videli, je ništa drugo do dosledno služenje svoje sopstvene agende i netačno predstavljanje činjenica koje okružuju Šrila Prabhupadove instrukcije po pitanju nastavljanja inicijacija unutar njegovog pokreta. Akademskoj zajednici je smišljeno servirana gomila laži pod velom sopstvenog dubokog preispitivanja, dok su disidenti bili vešto skriveni u pozadini.
Mi se ipak, u potpunosti slažemo sa autorovom zadnjom rečenicom. Jedino kada se pokret uistinu suoči sa svojom prošlošću i jednom kada ostvari prave želje Šrila Prabhupada, samo će na taj način, on moći da ima plodnu i progresivnu budućnost.’ Nadamo se, da će oni koji sarađuju s pokretom podstaći vodstvo ISKCON-a da započne ovaj proces usmeravajući ga na zaključke koji su predstavljeni u ovom eseju. Mi verujemo, da će samo na taj način pravi početak reformi dati ISKCON-u blagoslov za sav uspeh.
[1] Duhovni Učitelj/Guru
[2] Ritvik je zvanični sveštenik koji obavlja duhovnu ceremoniju u ime Inicirajućeg (Dikša) Gurua.
[3] Dikša je proces iniciranja učenika duhovnim znanjem. Osoba koja sa učenikom uspostavi ovu svetu i večnu obavezu se naziva Dikša Guru, ili Inicirajući Guru. Pred svoj odlazak u Novembru 1977, Šrila Prabhupada je bio jedini Dikša Guru za ISKCON. Takođe može postojati veliki broj drugih Gurua koji pomažu učeniku dajući prikladne instrukcije. Oni su poznati kao Šikša ili poučavajući Gurui.
[4] Razgovori sa Šrila Prabhupadom,volume 33, Bhaktivedanta Book Trust, 1991, pp 269-270
[5] Odanost Guruu, ISKCON-u i Prabhupadu, Ravindra Svarupa Das, 1998
[6] Drugi Paragraf Šrila Prabhupadovog Zadnjeg Zaveštanja i Testamenta
[7] Definicija GBC-ja, Rezolucija 1, GBC zapisnici 1975
[8] Pravac Upravljanja, 28-mi Juli, 1970
[9] Testament
[10] Izjava 3, Šrila Prabhupadovo Zadnje Zaveštanje i Testament
[11] Pisma od Šrila Prabhupada, volume IV, Vaišnavski Institut u asocijaciji s Bhaktivedanta Book Trust-om, 1977pp. 2476-2478 (naglasak dodat)
[12] Razgovori sa Šrila Prabhupadom, volume 6, Bhaktivedanta Book Trust, 1989 (naglasak dodat)
[13] Odanost Guruu, ISKCON-u i Prabhupadu, Ravindra Svarupa Das, 1998
[14] Pod Mojom Naredbom, Ravindra Svarupa Das, 1985
[15] Ravindra Svarupa Das, preuzeto iz beleške za ostale članove GBC tela, Maj 2000
