Razbijači Mitova:
Odgovori na uobičajene prigovore

Jesen 2003
Autor Krishnakant

1) Guru mora biti ‘’živ’’.

a) Prema Bhagavad-Giti, duša je večna. Pošto je to tako, Šrila Prabhupada i dalje mora biti živ.

b) Međutim, da li duhovni učitelj mora fizički sresti učenike da bi ih mogao inicirati u duhovni život­? Odgovor mora biti ‘’NE’’, otkako Šrila Prabhupada nikada nije sreo veliku većinu njegovih učenika.

c) Stoga, ne može postojati bilo kakav razlog, da bi učenik mogao da zahteva fizičko prisustvo Gurua, bilo to za dobijanje inicijacije, kažnjavanje, poučavanje itd., u suprotnom, mi moramo zaključiti da većina Šrila Prabhupadovih trenutnih učenika u stvari i nisu njegovi učenici, jer ga oni nikada nisu sreli.

d) Niti je Šrila Prabhupada ikada učio da on mora biti fizički prisutan kako bi mogao inicirati učenika.
Prema tome, iz Šrila Prabhupadovog primera i učenja, može se zaključiti, da je potreba za ‘’fizički prisutnim’’ ‘’živim’’ guruom ništa drugo do mit.

2) Kroz istoriju, Guru je uvek bio  ‘živ’.

a) Ako mislimo da stvari odbacujemo samo na osnovu toga što se one ranije u istoriji nisu dogodile, onda bi smo svakako morali da odbacimo ceo trenutni ISKCON guru sistem, pošto isti dozvoljava ljudima koji su rođeni van Indije, da postanu inicirajući Gurui. To se u poznatoj istoriji sveta nikada ranije nije desilo. Ovde će GBC argumentovati da u spisima nepostoji nikakvo ograničenje zanovano na rasi. 

b) Ali u spisima takođe nepostoji bilo kakvo ograničenje o aktivnostima Gurua zasnovanim na vremenu i mestu. Otkako se pretpostavlja da mi moramo slediti spise a ne istorijski primer, slično, nepostoji nikakva prepreka da Šrila Prabhupada ne može nastaviti delovati kao dikša (inicirajući) Guru.

c) Stoga, mi ne možemo imati licemerne dvostruke standarde – s jedne strane da se odobri ISKCON-ovom GBC-ju da mimoiđe istorijsku tradiciju kako bi to odgovaralo njihovim ličnim željama, dozvoljavajući tako delovanje njihovih ne-Indijaca-utelovljenih-Gurua, a s druge strane da se to isto nameće kako bi se zaustavio Šrila Prabhupada.  

3) Bez novih Gurua, ‘učeničko nasleđe’ će biti zaustavljeno.

a) Šrila Prabhupada je postavio ritvik sistem kako bi sebi omogućio da ostane jedini Guru za ISKCON. Nije ISKCON jedini na ovoj planeti, niti će on trajati večno – trajaće do kraja prorečenog zlatnog doba – od sada pa narednih 9500 godina. Tako nije čak ni bilo ponuđeno da će jedino Šrila Prabhupada biti  Guru na svim mestima i za sva vremena. Prema tome, ništa se nije zaustavilo.

b) Radije, Šrila Prabhupada će inicirati u jednom vremenskom periodu, i to samo unutar ISKCON-a, upravo kao što je to radio od 1966 to 1977. Učeničko nasleđe se nije zaustavilo tada, pa se tako neće zaustaviti ni sada, ako Šrila Prabhupada nastavi biti Guru.

c) Šrila Prabhupada nikada nije definisao učeničko nasleđe u terminu fizičkog tela. On je učeničko nasleđe (parampara), definisao na sledeći način:

“Parampara znači čuti istinu od duhovnog učitelja.”
(Šrila Prabhupada, Razgovor u Sobi, 20/12/76)

Tako je jasno da se ovo ’čuti istinu od duhovnog učitelja’ nastavlja sa Šrila Prabhupadom čak i danas, na upravo isti način kao što je to bilo i od 1966 do 1977.

4) Šrila Prabhupada je rekao svojim učenicima da ‘’postanu Gurui’’?

Jeste, rekao je, mnogo puta. Ali mi trebamo “postati Guru” na način na koji nam je on to rekao, a ne na način na koji mi mislimo da treba. Kada nam kaže da treba da “postanemo Guru”, Šrila Prabhupada bi bez sumnje prizvao instrukciju Gospodina Caitanye iz Caitanya-Caritamrte -“amara ajnaya guru hana”. Objašnjavajući ovaj veoma poznati stih, Šrila Prabhupada nas poučava: “Najbolje je da neprihvata učenike”. (Šri Caitanya-Caritamrta, Madhya Lila, 7.130, smisao). Takođe, u opisu ovog tipa Gurua Šrila Prabhupada je rekao: ”Kako ja mogu da postanem Guru? Nema potrebe za kvalifikacijom…Koga god da sretneš, jednostavno ga pouči o tome šta je Krišna rekao.” (Lekcija, 21/5/76); kao i: “Svako to može. I dete to može.” (Razgovor, 11/5/77). Zato se jasno vidi da on nije naređivao svojim učenicima da oni prihvataju učenike za sebe, nego jednostavno da propovedaju, delujući tako kao šikša ili poučavajući Guru, i inicirajući na taj način učenike za njega u i njegovo ime.

5) "Naredba od 9-og Jula 1977, koja imenuje predstavnike, bila je primenjljiva jedino tokom Šrila Prabhupadovog fizičkog prisustva."

a) Ali sama naredba to NE KAŽE – da je ista trebala biti primenjljiva samo u ograničenom vremenskom periodu, ili da se ista trebala okončati u neko određeno vreme. 

b) I zaista, samo odsustvo bilo kakvog određenog vremenskog perioda je u vezi operativnosti naredbe sam po sebi dokaz da se naredba trebala nastaviti trajno primenjljivati. Jedan može samo da predvidi neki određeni vremenski period kako bi nagovestio na privremenu prirodu nečega, tj. da postoji ograničeni vremenski period u kome se to mora primeniti.

c) Odatle, činjenica da naredba ne kaže ništa posebno da će se nastaviti nakon Šrila Prabhupadovog odlaska, opet nije nikakav razlog da se ista zaustavi, otkako ona ne kaže ništa o tome da će se nastaviti nakon BILO KOJEG vremenskog perioda tj. ona čak ne kaže ni da se treba primeniti nakon 9-og Jula, 1977 (datuma kada je objavljena), niti da se trebala primeniti čak i u vreme kada je Šrila Prabhupada još uvek bio fizički prisutan.  
Stoga, ako je bilo potrebno pomenuti neki određeni vremenski period kako bi se naredba mogla primeniti u okviru tog istog vremenskog perioda, onda se naredba nikada ne bi ni mogla primeniti.  A ipak, očigledno je, da ju je Šrila Prabhupada želeo primeniti, u suprotnom, zašto bi se mučio da šalje preko stotinu kopija naredbe za svoj ceo svetski pokret, i to pred sam svoj fizički odlazak?

d) Radije, naredba ni na koji način ne zavisi od vremenskog perioda, ona je bila izdata instituciji i svim upravnim zvaničnicima (Predsednicima Hramova i Upravnom Izvršnom Telu, GBC-ju), kako bi bila uvedena i primenjena unutar te institucije, dok god institucija postoji.

6) "Fraza ' moj inicirani učenik’ iz Šrila Prabhupadovog Testamenta se netreba bukvalno shvatiti."

a) Izjava iz Šrila Prabhupadovog Zadnjeg Zaveštanja i Testamenta, u kojoj stoji da svi izvršni rukovodioci za ISKCON-ova vlasništva u Indiji moraju uvek biti Šrila Prabhupadovi inicirani učenici, svakako nije greška. I zaista, u originalnom čitanju Testamenta, 2-og Juna, 1977, fraza je prvi put bila naglas pročitana kao ‘’ inicirani učenik’’.
Do vremena kada je Testament bio spreman, fraza je bila namerno zamenjena, od strane Šrila Prabhupada, u "Moj inicirani učenik", tako neostavljajući mesta za bilo kakvu nedoumicu.

b) Niti fraza može značiti "nečiji drugi inicirani učenici" ili "ne-inicirani Šrila Prabhupadov učenik ", osim ako bi u potpunosti ignorisali rečničko značenje reči ‘’moj’’ i ‘’inicirani’’.  Fraza ‘’moj inicirani učenik" , koju je Šrila Prabhupada ranije mnogo puta upotrebljavao, se isključivo, i možda neiznenađujuće, odnosi na učenike koje je on inicirao. Nije čudno to zašto bih vas trenutnih 80 neovlašćenih gurua moglo navesti da poverujete, da je u samo ovom, presudnom događaju, Šrila Prabhupada koristio ovu istu, identičnu frazu, a da je pritom mislio na nešto sasvim drugo!

7) "Nepostoji nikakva veza iz Guru, Sadhu (svete osobe) i Šastra (spisa) za Ritvik Sistem."

a) Šta god da GURU izjavi, to je VEĆ dosledno sa Sadhuima i Šastrama

‘’..Šastra se nikada nemenja. A sadhu... sadhu znači onaj ko sledi šastre. On je sadhu. On se takođe nemenja. Sadhu, šastra i guru? Guru  znači onaj ko sledi  šastre  i  sadhue. Stoga postoje tri, i oni su jedno.”
(Š.P. Lekcija 30/11/76, Vrindavan).”

b) Prema tome, naredba Gurua, Šrila Prabhupada, ne mora biti nezavisno potvrđena od strane Šastra i Sadhua. Dok god mi prihvatamo da je on verodostojan Guru, što svi moraju prihvatiti, onda su same Šrila Prabhupadove reči dovoljne. I kao što se iz gore izloženog može videti, njegove naredbe iz direktive od 9-og Jula i njegovog Zadnjeg Zaveštanja i Testamena, daju ovlašćenje za to, da on ostane jedini inicirajući Guru za ISKCON. Stoga su ove naredbe automatski u liniji sa principom Guru, Sadhu i Šastra.

8) "Jedan ne može razumeti Šrila Prabhupadove knjige ako ih neobjasni 'živi' Guru."

a) Šrila Prabhupada ovo nikada nije rekao.Naprotiv, on je napisao sledeće:

"U mojim knjigama je filozofija Svesnosti Krišne u potpunosti objašnjena, stoga iako postoji nešto što nerazumeš, onda jednostavno trebaš samo iznova i iznova čitati. Svakodnevnim čitanjem će ti znanje biti otkriveno, i ovim procesom će se tvoj duhovni život razvijati.”
(Š. P., Pismo Brahmarupa Dasi, 22/11/74)
I zaista, čak i osobi koja bila nova u pokretu, on je napisao:

"U vezi s ovim, ti bi uvek trebao svakodnevno čitati moje knjige, i tada će biti odgovoreno na sva tvoja pitanja, takođe ćeš imati čvrstu osnovu u Svesnosti Krišne. Na ovaj način, tvoj će život postati savršen.”
(Š. P., Pismo Hugo Salemonu, 22/11/74)

b) U bilo kom slučaju, da je ovaj mit istinit, onda niko ne bi mogao da razume Šrila Prabhupadove knjige jer niko od njegovih učenika nikada nije seo sa Šrila Prabhupadom da bi im on sve svoje knjige lično objasnio, red po red. A pošto im knjige nikada nisu bile kompletno objašnjene, onda je očigledno, da oni nisu u poziciji da mogu te iste knjige objašnjavati nama!
Jasno je da je mit to da mi trebamo imati takozvanog "živog" Gurua,  kao posrednika samo za čitanje i razumevanje Šrila Prabhupadovih reči. One su kristalno jasne svakoj iskrenoj duši koja želi da ih razume. I kao što se može videti u dole izloženom, ovo materijalističko, svetovno shvatanje verodostojnog Duhovnog Učitelja u potpunosti protivreči Šrila Prabhupadovim učenjima.
ISKCON lideri protivreče ISKCON-ovom Osnivaču-Ačariji!