Proleće 2005
Autor Krishnakant
1) MIT: |
Nemoguće da je Šrila Prabhupada namerio da sprovede predstavnički inicijacijski sistem unutar ISKCON-a, u kome bi on trajno ostao dikša guru, jer je to u potpunosti protivno tradiciji. |
RAZBIJENO: Šrila Prabhupada je svakako uspostavio ritvik sistem, toliko čak i sam GBC priznaje, i nepostoji nikakav dokaz da je on ikada naredio GBC-ju da isti stopira.
Šrila Prabhupada nikada nije poučavao da učenik može prestati slediti jednu od njegovih naredbi samo zato što on može misliti da iste nisu ‘tradicionalne’. U odnosu na Duhovnog Učitelja, ‘tradicija’ koju mi sledimo, je ta da prihvatimo njega kao Krišninog predstavnika i radimo sve što on kaže:"Prema Vaišnavskoj tradiciji, mi dolazimo do istine preko gurua, duhovnog učitelja, koji je prihvaćen kao predstavnik Apsolutne Istine, Svevišnje Božanske Ličnosti."
(Potraga Za Prosvećenjem 6)
"Učenik znači da nema rasprave. Šta god da guru kaže, ti moraš prihvatiti. To je učenik. To je konačno. Nema rasprave.’’
(Šrila Prabhupada, Razgovor, 28.6.76)
Po definiciji, takve naredbe od verodostojnog duhovnog učitelja su uvek u skladu sa instrukcijama iz šastra (spisa), i ako takve instrukcije ranije nisu bile obavezno potvrđene primerom ili praktikovane na tradicionalan način.
Prema tome, posve je ‘tradicionalno’ da sledimo ritvik sistem, jer je to ono što nam je Šrila Prabhupada naredio da radimo.
Protivnici ritvik sistema moraju predočiti koje su to specifične šastrik instrukcije koje ritvik sistem krši, a ne da samo promrmljavaju reč ‘tradicija’, kao da ona predstavlja neku vrstu temeljnog argumenta.
2) MIT: |
Ali takav ritvik sistem nikada ranije nije bio upotrebljavan. |
RAZBIJENO: Bilo ko ko daje ovakav iskaz prosto blefira, jer oni nikako ne mogu znati šta je svaki pojedini Ačarija, u svakom pojedinom prethodnom dobu, radio. Čak i ako bi znali, to bi i dalje bio irelevantan argument, otkako Šrila Prabhupada nigde nije rekao da Ačarija ne može izmeniti razne formalnosti i detalje u skladu sa vremenom, mestom i okolnostima, i zaista, on je poučavao posebno u odnosu na inicijaciju.
“Šrimad Viraraghava ačarija, ačarija u učeničkom nasleđu Ramanuja sampradaje, je istakao u svom komentaru na “Šrimad-Bhagavatam”, da čandale, ili uslovljene duše rođene u porodicama nižim od šudra, mogu u izvesnim slučajevima takođe biti inicirane. Formalnosti se mogu malo tu i tamo promeniti, da bi postali Vaišnave.”
(Š.B. 4.8.54, smisao)Korišćenje sveštenika za izvođenje inicijacija u fizičkom odsustvu gurua je svakako ništa više nego jedna izmena u ‘formalnosti’. Teret dokaza je na onima koji insistiraju da je to izmena principa kako bi izjavili šta je taj princip, i gde ga je Šrila Prabhupada izjavio.
Slično, sledeći citat pokazuje, pošto svaki Ačarija može primeniti različite specifične metode kako bi doveo ljude do svesnosti Krišne, da ne može postojati zacrtana tradicija za koju bi se svaki Ačarija morao čvrsto pridržavati:"Svaki ačarija širi svoj duhovni pokret na poseban način u nameri da probudi u ljudima svesnost Krišne. Zato se metod jednog ačarije može razlikovati od metoda drugog, ali krajnji cilj nikada nije zanemaren.’’
(Caitanya Caritamrta, Adi 7:37, smisao)
3) MIT: |
Mi sledimo istorijski presedan, i pošto nemamo nikakav dokaz da je to ranije bilo tako rađeno, mi to ne možemo uraditi. |
RAZBIJENO: Svi se slažu da je Šrila Prabhupada pred svoj odlazak pokrenuo ritvik sistem, a ipak je ovaj sistem bio potpuno jedinstven, barem koliko mi znamo. Tako prema ovoj gore datoj logici, sistem uopšte nikada nije ni trebao da bude uveden, samo iz razloga što ranije to nije bilo pomenuto; a ipak, čak i GBC prihvata da ga je Šrila Prabhupada uveo.
Nepostoji istorijski presedan, da je učenik odbacio naredbu svog gurua samo na osnovu toga što ona nema istorijski presedan, prema tome, cirkularan argument.
4) MIT: |
Ačarija uvek, u svakom pogledu, sledi tradiciju iz prošlosti, i nikada ne odstupa od nje. |
RAZBIJENO: Šrila Prabhupada ovaj aksiom nikada nije učio u bilo kojoj svojoj knjizi, niti ga je sledio, jer je on uradio mnogo stvari koje nisu bile tradicionalno rađene (davanje gayatri mantre na audio traci, postavljanje ritvik sistema itd.)
Upravo ovo predstavljanje formalnosti inicijacije unutar našeg učeničkog nasleđa je bila inovacija koju je u relativno skorije vreme predstavio Šrila Bhaktisiddhanta Sarasvati. Šrila Prabhupada nikada nije rekao da mi trebamo odbaciti Šrila Bhaktisiddhantu samo zato što je on prekinuo tradiciju.
Prema ovoj logici, Ačarije jedino mogu raditi i govoriti samo ono isto što je i ranije bilo rađeno i govoreno. Jasno je da je ovo smešno.
Da bi se čak uopšte moglo početi diskutovati o ovom ‘tradicija’ argumentu, jedan bi prvo morao da uradi komparativnu studiju, pokazujući tačno koji su to inicijacijski sistem sve prethodne svetske ačarije, koje su se pojavile tokom mini-zlatnog doba u prethodnim kali-yugama, neposredno nakon Zlatnog Avatara, uspostavile za svoje misije, upravo pred sam njihov odlazak. Sem toga, mi nemamo ovlašćenu informaciju da uopšte možemo i započeti takvu studiju.“Naša jedina tradicija je - kako zadovoljiti Višnua”.
(Šrila Prabhupada Bg. Lekcija, 30/7/73, London)“Ne. Tradicija, religija - sve je to materijalno. A takođe su i imenovanja”.
(Šrila Prabhupada Razgovor u Sobi, 13/3/75, Teheran)