Nikakve izmene u ISKCON Paradigmi

Stoga se standardi i procesi, koji su bili postavljeni i odobreni lično od Šrila Prabhupada, trebaju nastaviti sprovoditi u preostalom periodu trajanja ISKCON-a.
Neka ovo bude poznato kao ’Nikakve izmene u ISKCON Paradigmi’, skraćeno N.I.U.P.

16 Mart 1999 - Za vreme svog fizičkog prisustva, Šrila Prabhupada je ostavio plan za to, kako treba upravljati ISKCON-om. On je lično uspostavio, i dao sve neophodne standarde, sisteme, procese i učenja, koja su odredila način upravljanja ISKCON-om za preostali period njegovog trajanja. ISKCON je bio postavljen da traje jedino pod vodstvom Šrila Prabhupada. Nije postojala nikakva autorizacija, da se izvrši bilo kakva izmena u načinu rukovođenja, koje je Šrila Prabhupada uspostavio za ISKCON. Stoga je trebao postojati sklad između načina upravljanja Međunarodnim Društvom za Svesnost Krišne, za vreme Šrila Prabhupadovog fizičkog prisustva, i preostalog vremena njegovog trajanja. Svako odstupanje od ovog principa, bi zahtevalo hitno odobrenje od Šrila Prabhupada.

Koncepcija N.I.U.P. Sačuvana po GBC Rezoluciji

Na taj način, barem teoretski, ISKCON-om upravlja koncepcija N.I.U.P, sa ISKCON-ovim upravnim telom i članovima od kojih se očekuje, da održavaju i primenjuju samo onu praksu i standarde, koji su direktno dobijeni od Šrila Prabhupada. Sama ideja o izmeni i špekulisanju, je potpuno protivna ciljevima ISKCON-a. Od samog početka, ovaj princip N.I.U.P. je sačuvan u zakonu ISKCON-a:

‘’ GBC upravno telo (Governing Body Commission) je osnovao Njegova Božanska Milost A.C. Bhaktivedanta Swami Šrila
Prabhupada, da Ga predstavlja u izvršavanju dužnosti upravljanja Međunarodnim Društvom za Svesnost Krišne, čiji je On Osnivač– Ačarija i vrhovni autoritet. GBC prihvata kao svoj život i dušu Njegove Božanske instrukcije, i priznaje svoju potpunu zavisnost od Njegove milosti u svakom pogledu. GBC nema nikakvu drugu funkciju ili cilj, osim izvršavanja instrukcija koje nam je tako ljubazno Njegova Božanska Milost dao, kao i da čuva i širi Njegova učenja po celom svetu,
u njihovoj čistoj izvornoj formi.” (GBC-Definicija, Rezolucija1, GBC zapisnik 1975, naglasak dodat)

Ova rezolucija specijalno obrazlaže i definiše način upravljanja ISKCON-om, i odobrena je direktno od Šrila Prabhupada. Ona vrlo jasno precizira koje su odgovornosti i gde su granice za GBC, koji će biti odgovoran za upravljanje Društvom.  

Upravljanje ISKCON-om, GBC:

Ovo su dva ključna aspekta GBC uprave, i iz ovoga možemo videti, da je GBC postavljen kao prirodni anđeo čuvar koncepcije N.I.U.P.

Koncepcija N.I.U.P. Sačuvana po Testamentu

Nadležnost GBC-ja (a odatle i koncepcije N.I.U.P.) za vrhovnu upravu nad svim aspektima ISKCON-a, u celokupnom periodu njegovog trajanja, je dalje određena u Šrila Prabhupadovom Zadnjem Zaveštanju i Testamentu:

1. Upravno Telo (GBC), će biti vrhovni upravni autoritet nad celim Međunarodnim Društvom za Svesnost Krišne.

(Uvodna Izjava, Šrila Prabhupadovo Zadnje Zaveštanje i Testament)

Da bi osigurao, da nepostoji nikakva sumnja u pogledu toga kako treba upravljati ISKCON-om u periodu njegovog trajanja, sama prva tačka Testamenta otkriva izjavu, koja potvrđuje koncepciju N.I.U.P. Prva tačka vrlo jasno stavlja do znanja, da je polje delovanja za GBC kompletno i konačno za vreme života ISKCON-a. Ovo takođe znači, da je i koncepcija N.I.U.P. takođe kompletna i konačna za ISKCON, otkako je delovanje unutar koncepcije N.I.U.P. sama definicija GBC-ja, kao što je gore izloženo.

Postoje dve pogrešne interpretacije termina 'vrhovni upravni autoritet'. Prva podrazumeva odobrenje mnogo veće moći za GBC, daleko više od onoga što mu je ikada bilo dato, interpretirajući da to znači, da je isti potpuno slobodan da radi kako mu je volja. Takva interpretacija, se čini kao da je poneta rečju 'vrhovni'. Ovo razumevanje brka činjenicu, po kojoj je GBC najviši upravni autoritet za ISKCON, kao što je spomenuto u Testamentu, sa tim, kako isti treba da upravlja Društvom, što nije spomenuto u Testamentu. Način na koji je GBC trebao da upravlja je izložen u klauzuli definicije, što je već obelodanjeno, i sve je to lično odobreno od Šrila Prabhupada. Ova odobrena definicija GBC-ja, jasno stavlja do znanja, da celokupan menadžment mora biti obuhvaćen isključivo unutar parametara koncepcije N.I.U.P. Druga interpretacija termina 'vrhovni upravni autoritet', se odnosi na to, da je opseg delovanja za GBC vezan jedino za pitanja koja se specijalno tiču 'menadžmenta', usled termina 'upravni autoritet'. Ovo ograničeno interpretiranje je takođe i pogrešno, pošto brka termin 'upravni autoritet', koji precizira punu nadležnost GBC-ja nad funkcijama menadžmenta, sa tim, šta isti može obavljati. Faktički, ono šta ti interpretatori rade, je samo zamena termina 'upravni autoritet' frazom 'autoritet za pitanja menadžmenta'.  

Testament ne daje detaljnu listu svih onih stvari koje GBC mora da reši, ili čak, kako on to treba da reši. Ta informacija je već data, i bila je uspostavljena kroz GBC rezolucije, kao što su one gore izložene, zajedno sa svim ostalim relevantnim instrukcijama i učenjima Šrila Prabhupada.

Pošto je Šrila Prabhupada dao instrukcije i učenja kako za duhovna, pa tako i za upravna pitanja, sledi to, da GBC ima 'vrhovni upravni autoritet' nad svim aspektima, kako upravnim, pa tako i duhovnim. Međutim, postoji mnogo 'ali', a ovo je ključ.  

Kako je GBC nadišao svoj upravni autoritet je objašnjeno u gornjoj definiciji, stoga je, njegova nadležnost jasno definisana unutar parametara koncepcije N.I.U.P. Tako je Šrila Prabhupada napravio savršen balans. ‘Vrhovni’ autoritet GBC-ja dovodi u pitanje i činjenica, da isti ovu nadležnost može upotrebiti za samo jedan jedini cilj, a to je, očuvanje i izvršavanje instrukcija i učenja dobijenih od Šrila Prabhupada. Ova ‘vrhovna’ nadležnost, se može upotrebiti samo za cilj očuvanja Šrila Prabhupadovih apsolutnih instrukcija i učenja, apsolutno istim. Pošto nepostoji moć za izmenu, već samo za ‘očuvanje’, GBC je preispitan u zloupotrebi ove moći, jer čim je moć jednom bila zloupotrebljena, isti je već otpočeo delovati van granica postavljenih od Šrila Prabhupada.

Stoga, GBC:   

A) Ne može menjati ništa što je već dato od Šrila Prabhupada;

B) Takođe ne može predstavljati išta drugo, osim onoga što je Šrila Prabhupada već dao.

Stavke A) i B) formiraju koncepciju N.I.U.P., otkako je osnova za to, čime sve GBC može da ‘upravlja’, samo ono, što je Šrila Prabhupada dao u periodu pre-samadhija, tako je naš zadatak da očuvamo sve ono iz pre-samadhi perioda, i da to isto sledimo u post-samadhi periodu – što i jeste koncepcija N.I.U.P.   

Drugi Dokazi iz Testamenta

1. Da uvodna izjava testamenta podržava koncepciju N.I.U.P., je potkrepljeno dalje i sledećom klauzulom:
2.  Svaki Hram će biti vlasništvo ISKCON-a, i nad svakim će upravljati tri izvršna rukovodioca. Sistem menadžmenta će se nastaviti kao što je to bilo i do sada, nema potrebe za bilo kakvim izmenama.
   (Šrila Prabhupadovo Zadnje Zaveštanje i Testament)

Stoga, kako god se upravljalo ISKCON-om u periodu pre-samadhija, to se isto moralo nastaviti slediti i u preostalom periodu njegovog trajanja. Ne može se biti jasniji od ovoga: 'Sistem menadžmenta će se nastaviti kao što je to bilo i do sada, nema potrebe za bilo kakvim izmenama.' Iz ovoga gore možemo jasno videti kako Šrila Prabhupada direktno diktira koncepciju N.I.U.P.  

Na ovo je dat sledeći argument - zbog toga što se gore u testamentu rečenica br.1 pojavljuje do rečenice br.2, a koja se inače bavila specifičnim sistemom za upravljanje hramovima, iz toga jedino proizilazi, da se rečenica br.2 mogla odnositi samo na sistem upravljanja hramovima, a ne i na sve ostale sisteme menadžmenta.
Tako se došlo do zaključka, da je Šrila Prabhupada specijalno pridodao ovu klauzulu samo da bi posebno zaštitio sledeću praksu: ‘'Svaki Hram će biti vlasništvo ISKCON-a, i nad svakim će upravljati tri izvršna rukovodioca.'  

Ovo nema smisla iz više razloga:  

Knjige su bile pisane da podrže onaj ISKCON, koji je bio predodređen da nastavi postojati neizmenjen iz perioda pre, za period post-samadhi. Stoga su knjige bile namenjene onom ISKCON-u, u kome postoji savršen sklad u primeni Šrila Prabhupadovih instrukcija i učenja– šta god da je postojalo u periodu pre-samadhi, to isto takođe mora postojati i u periodu post-samadhi. Ovo je značenje koncepcije N.I.U.P. Testament kaže 'Sistem menadžmenta' tj. testament ima u vidu opšti sistem upravljanja; on (sistem) nije ograničen, niti se isti odnosi na bilo koji drugi poseban sistem. Testament ne kaže ‘Ovaj sistem menadžmenta’ ili ’Samo pomenuti sistem menadžmenta’. Iz tog razloga se klauzula mora odnositi na sve sisteme menadžmenta, a ne samo na sistem sa tri izvršna rukovodioca.  

Ako se klauzula 'bez izmene' odnosila jedino na sistem 'izvršnih rukovodilaca', onda bi to podrazumevalo, da se bilo koji drugi sistem može promeniti ili prekrojiti. I zaista, ovo bi rezultiralo da i sam GBC bude uklonjen sa položaja 'vrhovnog upravnog autoriteta'  –  što je predočeno u prvoj stavki testamenta. Tada bi GBC svakako i sam svesrdno podržao ideju, da se poziv 'bez izmene' morao odnositi na sve sisteme menadžmenta, a ne samo na sistem sa 'tri izvršna rukovodioca' za svaki hram.  

Uzimajući u obzir klauzulu 'bez izmene' kao opšte prihvatljivu, čini se saglasno sa svim onim što je do sada predočeno, tj. ISKCON menadžment se mora sprovoditi onakav kakav jeste, a ne da se isti menja – koncepcija N.I.U.P.

Stoga, druga stavka Testamenta još samo više pojačava prvu, dok obe zajedno podržavaju koncepciju N.I.U.P., što je već godinama ranije bilo uspostavljeno u samoj GBC definiciji, odobrenoj lično od Šrila Prabhupada. Ovako se čini, da stvari dolaze na svoje mesto, bez ikakvih anomalija ili nedoslednosti.    

Koncepcija N.I.U.P. Podržana od Knjiga

Iako je gore izloženo i više nego dovoljno da uspostavi koncepciju N.I.U.P., sledeće podržavajuće dokaze dobijamo i iz Šrila Prabhupadovih knjiga. Od strane svih bhakta unutar ISKCON-a je opšte prihvaćeno, da su Šrila Prabhupadove knjige ‘zakonske knjige’ za ISKCON, namenjene da vode ISKCON kroz ceo period njegovog trajanja, što može biti i do 10.000 godina:

“Ako smrt dođe, neka se to desi ovde. Stoga, nepostoji ništa novo što vam mogu reći. Sve što sam trebao da kažem,
već sam rekao u svojim knjigama. Sada to pokušajte shvatiti, i nastavite s vašim trudom. Da li sam ja prisutan ili ne, to nije važno.”

( Razgovor po Dolasku, 17/5/77, Vrindavan)

Ovo znači:

1. Da su knjige definitivno primenjive kako za period pre-samadhi, pa tako i za period post-samadhi, otkako nisu napisane posebne knjige za svaki period.
2. Da su učenja i standardi koje je Šrila Prabhupada lično uspostavio, a koji su spomenuti u njegovim knjigama, jednako primenjivi i tokom perioda pre-samadhi.

 
Iz toga sledi, da su knjige bile pisane kao podrška onom ISKCON-u, koji je bio predodređen da nastavi postojati neizmenjen iz perioda pre, za period post-samadhi. Stoga su knjige bile namenjene onom ISKCON-u, u kome postoji savršen sklad u primeni Šrila Prabhupadovih instrukcija i učenja – šta god da je postojalo u periodu pre-samadhi, to isto takođe mora postojati i u periodu post-samadhi. Ovo je značenje koncepcije N.I.U.P.  

Da li je inicijacija izuzeta iz koncepcije N.I.U.P.?

Kao što je već utvrđeno, koncepcija N.I.U.P. nije ni u kom smislu strana današnjem ISKCON-u.  

U mnogim je oblastima ISKCON teologije, prakse i upravljanja koncepcija N.I.U.P. snažno podržana, s bhaktama koji ponosno objavljuju, da nikada neće odstupiti od onoga što je Šrila Prabhupada učio. Kada bi se pojavila bilo kakva primetna devijacija od koncepcije N.I.U.P., snažni pokušaji su bili napravljeni samo da bi nas vratili Šrila Prabhupadovim standardima, koji su praktikovani i učeni u periodu pre-samadhi.

I zaista, GBC je reagovao vrlo energično po pitanju skorih kontroverzi oko ‘izvornog porekla duše’, ‘gopi-bhava’, i ''Gaudiya Matha', samo da bi stvari vratio u liniju koncepcije N.I.U.P. Svaka ideja za ‘izmenu’ ili ‘špekulisanje’ unutar ISKCON-a je bila žestoko odbijena. Stoga je koncepcija N.I.U.P., barem teoretski, vodeći princip za ISKCON menadžment.

Zato sa dozom iznenađenja nailazimo na jednu naročitu oblast, samo jednu jedinu oblast, gde GBC snažno insistira da se koncepcija N.I.U.P. mora odbaciti; čak iako je ista svuda drugde opšte primenjiva. Ta oblast se bavi pitanjem inicijacije. Nemora da ispitujemo zašto postoji ova anomalija. Naša jedina briga je, da vidimo postoje li ovde od Šrila Prabhupada ikakve podržavajuće instrukcije, koje čine poseban slučaj za to, da koncepcija N.I.U.P. ne bude primenjiva na sistem iniciranja unutar ISKCON-a.

Inicijacija Posebno Podržana Unutar Dokaza

Ovde smo već pokazali na koji je način uspostavljena koncepcija N.I.U.P., koja je primenjiva u svakoj oblasti i svakom aspektu delatnosti ISKCON-a. Osim ako nije drugačije ukazano, inicijacija mora biti automatski obuhvaćena paradigmom ‘nikakve izmene’, otkako se gore izloženi dokazi ni na koji način ne dovode u vezu sa određenom ‘izlaznom’ (get-out) klauzulom po pitanju inicijacije. Da bi se još više podržao gornji iskaz, mi ćemo sada pokazati kako svaki od dokaza za koncepciju N.I.U.P. naročito obuhvata pitanje inicijacije, stoga nepostoji razlog za izuzeće inicijacije iz koncepcije N.I.U.P., što inače GBC postojano i pravično brani.

Upravljačka Nadležnost GBC-ja

U vezi s tim, da GBC ima `vrhovni autoritet` nad svim aspektima upravljanja, govori i to, da je GBC 1975 u Šrila Prabhupadovom prisustvu izdejstvovao sledeću rezoluciju po pitanju inicijacije:

“Da bi dobio prvu inicijaciju, kandidat mora biti član Društva punih šest meseci. Za dobijanje druge inicijacije, mora proći period od najmanje jedne godine, nakon dobijene prve inicijacije.”  (GBC Rezolucija Br.9, 25-ti Mart, 1975)

Ova rezolucija ne samo da je osmišljena od GBC-ja, nego je i lično odobrena od Šrila Prabhupada, što je takođe spomenuto u njegovim učenjima. Iz ovoga vidimo, da je GBC takođe trebao upravljati i svim ostalim aspektima inicijacije. Stoga smo gore ustanovili, da se ovaj menadžment trebao sprovoditi u skladu sa koncepcijom N.I.U.P. (tj. da se jedino `izvršavaju instrukcije`, i da se `očuvaju` učenja).

Testament

Što se tiče testamenta, već smo razmotrili sledeću izjavu:

'Sistem menadžmenta će se nastaviti kao što je to bilo i do sada, nema potrebe za bilo kakvim izmenama.'

Kao što je ranije pokazano, gore izložen iskaz `sistem menadžmenta` se ne može ni u kom slučaju odnositi jedino na prethodnu rečenicu. Čak i kada bi smo prihvatili, da je odnos na menadžment na neki način ograničen samo na prethodnu rečenicu, on bi se i tada u najmanju ruku, morao odnositi na opšti način upravljanja hramovima. Drugačije bi iskaz značio, da se svi ostali aspekti hramskog menadžmenta, kao što su postojanje predsednika hrama, blagajnika, obožavanje Božanstva, regrutovanje i obuka novih bhakta itd., mogu podvrći izmenama i lažnom predstavljanju. Da li treba da poverujemo, da je iz samo nekog čudnog razloga tako postavljeno, da jedinstveni neprikosnoveni element u celom ISKCON-ovom menadžmentu, a koji se ne može menjati, bude potreba, za postojanjem tri izvršna rukovodioca, i da se svako vlasništvo registruje na ime ISKCON-a? Niko ne može da ospori važnost ovog sistema, ali teško je zamisliti, da bi to moglo opravdati bilo kakvo posebno i isključivo očuvanje iznad svakog drugog aspekta upravljanja ISKCON-om, kao što je ranije spomenuto.

Jedan od glavnih ciljeva osnivanja ISKCON hramova, je širenje Svesnosti Krišne i stvaranje novih bhakta. Stoga su hramski standardi, u pogledu povezivanja bhakta, njihove obuke i preporuke za inicijaciju, ključ za način upravljanja hramom. Sistem za obuku i iniciranje bhakta u vreme stupanja na snagu Zadnjeg Zaveštanja i Testamenta, je obuhvatao i bhakte, koji su bili inicirani nakon navršenih 6 meseci prakse, u skladu sa preporukom predsednika hrama koja je bila namenjena lokalnom svešteničkom predstavniku. Ovi su predstavnici tada bili obavezani, da osiguraju vezu sa Šrila Prabhupadom kao dikša guruom. Tako opet imamo namenski program, koji se odnosi upravo na ovo pitanje koje držimo u ruci – tj. način na koji će se obavljati inicijacije u instituciji. I opet možemo videti, da taj isti namenski program prati koncepciju N.I.U.P. Upravo kao što je Šrila Prabhupada oduvek bio naš dikša guru, iz toga sledi, da on i dalje treba da ostane naš dikša guru, bez ikakve izmene. Izmena se jedino može dogoditi onda, kada se dobije specijalna naredba za tako nešto.

Knjige

U svojim je knjigama Šrila Prabhupada konkretno opisao, kako se inicijacije trebaju sprovoditi unutar institucije ISKCON:

“Tako na početku učenici u našem pokretu svesnosti Krišne pristaju da žive sa bhaktama i postepeno, kada odbace četiri zabranjene delatnosti-nezakoniti sex, kockanje, jedenje mesa i uzimanje opojnih sredstava - postaju napredni u duhovnom životu. Kada neko redovno sledi te principe, dobija prvu inicijaciju (hari-namu), i redovno mantra barem šesnaest krugova dnevno. Zatim,nakon šest meseci ili godinu dana, dobija drugu inicijaciju i sveti konac u propisanom žrtvovanju i obredu.’’
(Šri Čaitania-čaritamrita, Adi-lila 17:265, smisao, A. C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada)

“’Pošto su te delatnosti neophodne, u Međunarodnom društvu za svesnost Krišne ne dajemo odmah inicijaciju. Kandidat za inicijaciju mora prvo šest meseci pohađati arati i časove šastra, slediti propisane principe i družiti se sa drugim bhaktama. Kada postane napredan u purascarya-vidhiju, lokalni predsednik hrama ga preporučuje za inicijaciju. Niko nemože odmah biti iniciran ako ne ispunjava uslove. Kada dalje napreduje mantrajući svaki dan šesnaest krugova Hare Krišna maha mantre, sledeći propisane principe i pohađajući časove, nakon šest meseci dobija sveti konac (simbol bramane).’’
(Šri Čaitania-čaritamrita, Madhya-lila15:108, smisao, A. C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada)

“U našem pokretu svesnosti Krišne osoba mora biti spremna da se odrekne četiri stuba grešnog života-nezakonitog sexa, jedenja mesa, uzimanja opojnih sredstava i kockanja. Posebno u zapadnim zemljama, prvo proveravamo da li je potencijalni učenik spreman da sledi četiri propisana principa.Onda mu dajemo ime sluge vaišnave i iniciramo ga u mantranje Hare Krišna maha mantre, najmanje šesnaest krugova dnevno. Tako učenik predano služi pod vodstvom duhovnog učitelja ili njegovog predstavnika najmanje šest meseci do godinu dana. Tada biva preporučen za drugu inicijaciju, dobija sveti konac i biva prihvaćen kao verodostojni brahmana.’’
(Šri Čaitania-čaritamrita, Madhya-lila 24:330, smisao, A. C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada)

Stoga možemo jasno videti da knjige, koje prirodno podržavaju koncepciju N.I.U.P., naročito spominju inicijacijski sistem koji se treba sprovoditi u ISKCON-u. Ovo se jedino može odnositi na onaj sistem, u kome se inicijacija dobija od Šrila Prabhupada, jer se upravo taj isti sistem na potpuno isti način sprovodio i u periodu pre-samadhi, koji je gore opisan. Pa se tako prema koncepciji N.I.U.P., gore izloženo takođe mora na isti način slediti i u periodu post-samadhi. U gore izloženom nema nikakvog pomena za ikakva prilagođavanja, koja bi bila potrebna, da bi multi-guru sistem mogao ostati funkcionalan, kao što je isti, trenutno operativan u ISKCON-u. Multi-guru sistem ne bi mogao da prati gore predstavljeni model, pošto bi to zahtevalo donošenje mnogih različitih procedura, samo da bi isti mogao ugoditi mnogim novim dikša guruima, zajedno sa terminima i načinima izabiranja, kao i provere za prihvatanje istih.   

Prema tome, ako bi ISKCON usvojio one iste procedure koje su u gore izloženim citatima obelodanjene od Šrila Prabhupada, to ne bi značilo samo potpuno napuštanje trenutnog 'M.A.S.S.' guru sistema unutar ISKCON-a: pošto bi proces dikše bio identičan svemu onome što je bilo operativno i u periodu pre-samadhi, stoga, nepostoji nikakva potreba da se osoba-dikša-guru iznenada zameni, jer se ništa ne bi promenilo? Na taj način, knjige naročito spominju inicijaciju, jer su iste namenjene da budu primenjive u skladu sa koncepcijom N.I.U.P., pa stoga opet, nepostoji nikakvo opravdanje za izuzeće inicijacije iz koncepcije N.I.U.P.  

Sumirano

Pokazali smo, da je N.I.U.P. koncepciju, Šrila Prabhupada sačuvao kroz svoj GBC i kroz rezoluciju koja definiše isti; kao što su njegovo zadnje zaveštanje, testament i njegove knjige. Imajte na umu, da koncepcija N.I.U.P. nije filozofsko učenje ili neka doktrina, nego prosto paradigma, pod kojom Međunarodno Društvo za Svesnost Krišne mora da funkcioniše, u skladu sa učenjima i instrukcijama datim od Šrila Prabhupada. Pokazali smo, da je u odnosu na sva Šrila Prabhupadova učenja i instrukcije, koje je on lično uspostavio i praktikovao u pre-samadhi periodu, koncepcija N.I.U.P. primenjiva u svakoj oblasti i aspektu delatnosti ISKCON-a, bez ikakvih posebnih izuzeća ili ‘izlaznih’ (get-out) klauzula iz ove paradigme, spomenute od Šrila Prabhupada.   

Gore izloženo dokazuje, da je koncepcija N.I.U.P. primenjiva za svaku specifičnu oblast menadžmenta u ISKCON-u, bez ikakvih opravdanih izuzeća.

Da bi smo dalje potvrdili ovu činjenicu, možemo primiti k znanju da je inicijacijska procedura, za koju se tvrdi da treba biti izuzeta iz koncepcije N.I.U.P., naročito podržana unutar predstavljenih dokaza.

Stoga je u svakom aspektu neosporivo to, šta koncepcija N.I.U.P. podržava, kao i to, da definitivno nepostoji odobreno izuzeće po pitanju inicijacije.

Drugi dokazi za to, da inicijacija dolazi unutar koncepcije N.I.U.P.

Videli smo, da je koncepcija N.I.U.P. realna činjenica, Šrila Prabhupada ju je poučavao, a GBC ju je teoretski prihvatio i praktikovao; kao takođe i to, da inicijacija nije izuzeta iz koncepcije N.I.U.P., otkako dokazi za N.I.U.P. naročito obuhvataju ovo pitanje. Međutim, postoji predočen i treći nivo dokaza, koji ukazuje, na Šrila Prabhupadove tri-kala-jna sposobnosti. Predviđajući, da je inicijacija naročito pitanje za koje se može zahtevati izuzeće, Šrila Prabhupada je upravo pred svoj odlazak otišao korak dalje, objavljujući posebnu nezavisnu naredbu vezanu isključivo za to pitanje inicijacije, i pored toga, što je on već uveliko uspostavio koncepciju N.I.U.P. na dva različita nivoa. Na taj način bi inicijacija postala takvo pitanje, iznad koga se ne bi mogla nadviti nikakva sumnja.     

Naredba od 9-og Jula

Šrila Prabhupada je specijalno izdao naredbu za ceo ISKCON, u kojoj je primena koncepcije N.I.U.P. za inicijacije obrazložena vrlo jasno. Ova naredba objavljena 9-og Jula je bila poslata svim liderima i vođama ISKCON-a kao poseban smerni dokument, koji se od tada pa nadalje trebao slediti u ISKCON-u. Stoga, da bi poništio tvrdnju, da koncepcija N.I.U.P. nije primenjiva za inicijaciju, Šrila Prabhupada je naredbu jednostavno formalizovao nekim izmenama, što je inače u ISKCON-u već više godina bila svima dobro poznata praksa. Dok je sada ta formalizacija značila i to, da se ista praksa u ISKCON-u mogla nastaviti slediti bez ikakvog Šrila Prabhupadovog fizičkog angažovanja, i ta je naredba ostala sačuvana kao zvanični smerni dokument za ceo pokret, koji je istu trebao da sledi pod vodstvom GBC-ja.

Ova naredba je od velike važnosti, jer se ponekad u religioznim institucijama desi, da ačarija ili glava institucije upravo pred svoj odlazak objavi dokument u kome se obrazlaže kako će se Guru nasleđe preneti, eventualno, na neke naimenovane individue. Kako bilo, ovom je naredbom Šrila Prabhupada celom pokretu jasno stavio do znanja, da se mere koje su tada već bile operativne, tj. sa njim kao jedinim inicirajućim (dikša) guruom za ceo pokret, trebaju nastaviti slediti i ubuduće. Naredba jasno kaže, da svi novi kandidati koji se nalaze u pokretu mogu biti jedino Šrila Prabhupadovi ‘inicirani učenici’, sa imenovanim predstavnicima koji jedino tako i mogu delovati, tj. kao njegovi predstavnici. U naredbi, koja je sama po sebi bila prilično kratka (2 paragrafa), ova je poenta naglašena 3 puta.  

Ova naredba je po pitanju inicijacija bila njegova konačna instrukcija, i bila je izdata samo 120 dana pred Šrila Prabhupadov odlazak, nakon što su ‘Zadnje Zaveštanje i Testament’ već bili registrovani:     

Gore smo već pokazali, kako bi GBC sprovodeći takvu naredbu shodno koncepciji N.I.U.P. doveo do toga, da ista bude operativna u ISKCON-u čak i nakon Šrila Prabhupadovog odlaska. Dosledno sa koncepcijom N.I.U.P., ova naredba prirodno postavlja sistem koji je opšte primenjiv za instituciju ISKCON. Ona nije instrukcija koja je bila objavljena sa posebnim ciljem da se okonča nakon odlaska Šrila Prabhupada. Sledeće karakteristike ove naredbe samo dalje podržavaju ovu činjenicu, postavljajući je kao trajnu upravnu direktivu za pokret, koja je za isti jednako primenjiva kako u periodu pre, pa tako i u periodu nakon odlaska.

1. Ova je naredba bila objavljena uz dva potpisa, jedan potpis je bio od sekretara institucije (koji je istu poslao), a drugi od glave institucije, Šrila Prabhupada, koji je istu odobrio. Premda je naredba bila objavljena 9-og Jula, 1977, ista je bila poslata svim GBC članovima tek 21-og Jula u pismu napisanom od strane jednog drugog GBC člana, Ramesvare Swamija. U ovom se pismu naredba odnosi na to, da je ista poseban prateći ‘dokument’ uz Zadnje Zaveštanje i Testament, koji su takođe bili poslati u isto vreme. (Ovo pismo je priloženo). Stoga se merodavnost i važnost ove naredbe ne može dovesti u pitanje.
2. Primalac ove naredbe je institucija (posredstvom poverenika/upravnih zvaničnika institucije), koja je bila specijalno postavljena da postoji nakon odlaska Osnivača.
3. Priroda naredbe je usko vezana za delatnosti koje u budućnosti trebaju sprovoditi jedino upravni zvaničnici institucije.  
4. Cilj naredbe je izložen na početku ovog dokumenta, a obrazložen je u terminu ispunjavanja opšte potrebe tj. ’’za cilj izvođenja obreda inicijacije, obe prve i druge inicijacije’’. Mada i ostatak dokumenta jasno stavlja do znanja da će ti novoinicirani definitivno pripasti jedino Osnivaču, uz posebne zvaničnike koji su bili postavljeni da potpomognu taj proces. Činjenica je, da je već utvrđeni cilj svojstveno uspostavio i to, da sama instrukcija bude predodređena da ostane na snazi unutar institucije, dokle god se taj cilj održava. U ovom je slučaju cilj bila potreba za 'izvođenje obreda inicijacije, obe prve i druge inicijacije’. Naravno, to je neophodno sve dok postoji institucija.

Stoga su priroda, primaoci, izvršioci i sam cilj naredbe, svi usko vezani za njenu primenjivost u instituciji. Samo u slučaju da instituciji jednom dođe kraj, tada bi mogao postojati nekakav legalan ili logičan efekat u određivanju trajnosti sistema postavljenog u naredbi, a ne u slučaju odlaska Osnivača koji je instrukciju odobrio. Prema tome, sistem koji je postavljen u naredbi mora ostati na snazi kao važeći za celu instituciju, dok god institucija postoji.     

Podržavajuće Instrukcije

Naredba počinje izjavom da je ista ustvari rezultat prethodno vođenog razgovora u Vrindavanu između Šrila Prabhupada i njegovih senior učenika. GBC je insistirao na tome da je taj sastanak sam ’Razgovor od 28-og Maja’ (May 28th 'appt tape'). Međutim, ovaj sastanak jasno stavlja do znanja da su imenovani bili jedino ritvici, kao što je izloženo u samoj naredbi, koji su predodređeni ’posebno za to vreme’ kada Šrila Prabhupada’više ne bude bio sa nama’.

Stoga, ovaj razgovor teži ka tome da potvrdi naredbu a ne da joj protivreči.  

Kao dodatak ovoj naredbi, bile su objavljene i druge instrukcije koje su samo iznova potvrđivale istu naredbu, sa posebnim naglaskom na postojanost ove instrukcije uz reči kao što su ’’nastavi ’’ i ’’ubuduće ’’. (Vidite sekretareva pisma poslata Kirtananandi i Hamsaduti Svamiju).   

Tako se u zadnjem zaveštanju i testamentu, sagledavši dokaze iz gore iznetih izjava 1 i 2, možemo okrenuti i izjavi 3, u kojoj je data sledeća instrukcija koja se tiče imenovanja budućih izvršnih rukovodioca za izvesna ISKCON-ova vlasništva u Indiji:

"Izvršni rukovodioci koji su ovde imenovani su postavljeni za života. U slučaju smrti ili u neuspehu delovanja iz bilo kog drugog razloga za bilo koga od imenovanih rukovodilaca, rukovodilac naslednik ili rukovodioci može ili mogu biti postavljeni od strane preostalih rukovodilaca, pod uslovom da je rukovodilac naslednik moj inicirani učenik i da dosledno sledi sva pravila i propise Međunarodnog Društva za Svesnost Krišne, detaljno predstavljenih u mojim knjigama, i pod uslovom da nikada nema manje od (3) ili više od (5) izvršnih rukovodilaca da deluju u isto vreme". 
(Izjava 3, Zadnje Zaveštanje i Dokument, Naglasci dodati)

Ovde vidimo ’post-odlazak’ aranžman za instituciju koji je u potpunosti u skladu s naredbom, terminologija je takođe ista kao i u naredbi, a isti može biti ostvaren samo onda, kada je i sama naredba izvršena. Ovo je tako iz razloga što u odsustvu naredbe ne bi postojao drugi aranžman za stvaranje Šrila Prabhupadovih budućih “INICIRANIH UČENIKA“,pa bi se tako moglo desiti da jezerce potencijalnih izvršnih rukovodioca eventualno presuši. Stoga je koncepcija N.I.U.P. koja se posebno odnosi na pitanje inicijacije, sačuvana i na jednom drugom mestu u zadnjem zaveštanju i testamentu.  

Kada sve sumiramo, jednostavno nema mesta za sumnju po pitanju toga da je Šrila Prabhupada prošao kroz teškoću:

1. Očuvanja koncepcije N.I.U.P. kao parametra za to kako treba upravljati institucijom;

2. Davanja posebnih izjava za ovo po pitanju inicijacije;

3. Izričitog uspostavljanja odvojenih instrukcija za inicijaciju u zadnjim danima pred svoj odlazak.

Ovo bi zaista trebalo da bude zadnji predmet na osnovu koga bi neko mogao da zatraži izuzeće iz koncepcije N.I.U.P.

Kakvi su dokazi potrebni, da bi se inicijacija izuzela iz koncepcije N.I.U.P

Dakle, sve ono što je do sada bilo prezentovano pruža mnogo više dokaza nego što je potrebno, u dokazivanju, da sada nije samo koncepcija N.I.U.P. primenjiva za ISKCON, već takođe i to, da je inicijacija jedna oblast u kojoj ne može biti nikakvog slučaja devijacije od koncepcije N.I.U.P. Predočili smo više tipova i nivoa dokaza u podršci koncepcije N.I.U.P. za njenu primenjivost po pitanju inicijacije. Samo prvi nivo dokaza je i više nego dovoljan da čvrsto uspostavi koncepciju N.I.U.P. Dok mi raspolažemo sa tri nivoa dokaza koji svi podržavaju koncepciju ’nikakve izmene’, a specijalno nikakvo menjanje ISKCON-ovog
diksa gurua.  

Stoga će teret dokaza svakako pasti na svakoga ko pokuša da predstavi neku devijaciju od ove zvanične, standardne ISKCON tradicije.

Očigledno je, da bi potreban dokaz koji bi opravdao tako veliku izmenu morao biti savršeno razumljiv i kristalno jasan. U sažetku, dokaz bi morao da zadovolji i sledeća 3 kriterijuma:

1. Shodno gore izloženom, dokaz bi morao da predstavi direktno dobijenu instrukciju od Šrila Prabhupada, maksimalno jasnu i konačnu, koja može da opravda ne samo izmenu koncepcije N.I.U.P. za bilo koju oblast, već specijalno izmenu u oblasti po pitanju inicijacije.

2. Dalje, pošto govorimo o izmeni u koncepciji N.I.U.P. koju je GBC uveo a istu i izmenadžirao, instrukcije bi trebale biti adresirane neposredno na sam GBC, u nameri da bi ih isti mogao izvršiti. Ovo je tako iz razloga što govorimo o pravljenju izmena u načinu na koji cela institucija funkcioniše, pa nam stoga za pravljenje ovih izmena trebaju instrukcije koje su jasne i uporedive sa instrukcijama koje su isprva u instituciji uspostavile koncepciju N.I.U.P. Takve jasne i nedvosmislene instrukcije bi trebale biti prisutne, npr u: GBC rezolucijama, zadnjem zaveštanju i testamentu, knjigama, i naredbama za ceo pokret. Instrukcije, koje su neke individue primile privatno ili od strane neke grupe ljudi, neopravdavaju potrebu da se prave opšteorganizacione izmene, što je ono o čemu ovde govorimo. Izmene u instituciji moraju biti adresirane na upravne zvaničnike institucije, u nameri da bi iste mogle biti primenjive na institucionom nivou.  
   
   
3. Prava priroda zahteva za izuzeće samo dalje iziskuje da potreban dokaz bude još više određen. Stvarni podneti zahtev za izuzeće tvrdi da inicijacija NIJE izuzeta iz koncepcije N.I.U.P., već da se ista može izuzeti samo nakon određenog vremenskog perioda – tj. momenat nakon Šrila Prabhupadovog odlaska. Stoga potreban dokaz mora biti vrlo strog, otkako mi netražimo samo bilo kakvo izuzeće, već izuzeće, koje se odnosi jedino na poseban vremenski period tj. post-samadhi. Ovo znači, da bilo kakav predstavljeni dokaz za izuzeće mora da podrži ne samo potrebu za izuzeće, već isti takođe mora JEDINO da podrži izuzeće, vezano za vreme nakon Šrila Prabhupadovog odlaska. Ako nepostoji oformljen poseban odnos prema ograničenoj prirodi izuzeća u smislu vremenskog perioda njene primenjivosti, onda dokaz jednostavno nepodržava ono što je stvarno zahtevano.     

Prema tome, ustanovljeno je, da mora postojati neki realan predočen dokaz da bi se uopšte i moglo zahtevati izuzeće inicijacije iz koncepcije N.I.U.P.. mi smo još uz to utvrdili da isti mora zadovoljiti i sledeća 3 kriterijuma:   

1. On mora biti savršeno jasno napisan, neoboriv, nedvosmislen, van svake sumnje, kao i dostojan veličini zahtevane izmene.  

2. On mora biti adresiran na GBC i primenjiv za izvršenje od strane istog, otkako je utvrđeno od Šrila Prabhupada, da je to jedini autorizovani kanal koji može da izvrši takvu izmenu.   

3. I konačno, isti mora odrediti konkretan vremenski okvir za izuzeće inicijacije iz koncepcije N.I.U.P.

Opet skrećemo pažnju na to da dokaz mora zadovoljiti SVA 3 kriterijuma, drugačije je isti ništavan. Naprimer, dokaz da je instrukcija bila poslata GBC telu, i da on spominje samo koncept obavljanja inicijacije nakon odlaska Šrila Prabhupada, a da NE pravi ovu izmenu posebno imenujući neka ovlašćena lica koja bi inicirala, (zadovoljavajući tako kriterijume 2 i 3, ali ne i 1) je beskoristan, i nije ništa bolji od dokaza koji nije zadovoljio BILO KOJA od ova 3 kriterijuma, u smislu njegove merodavnosti u autorizaciji izuzeća inicijacije iz koncepcije N.I.U.P.

Gore izloženo postavlja situaciju s kojom imamo posla. Hajdemo sada ispitati, da li dokaz koji bi zadovoljio ova 3 kriterijuma zaista postoji.

Predočeni Dokazi

Predočeni dokazi koji zahtevaju izuzeće inicijacije iz koncepcije N.I.U.P. spadaju u 3 kategorije:

A) Dokaz sa trake, snimak Razgovora od 28-og Maja

B) Dokaz iz naredbe ’postani guru’.

C) Dokaz iz prirode i istorije parampara.

Krenimo sada redom ispitivati ove dokaze:

A) Traka, Snimak Razgovora od 28-og Maja

Ovaj dokaz čini kratak snimljeni segment razgovora održanog između Šrila Prabhupada i njegovih učenika. Ignorišući prekide, razgovor je sastavljen dejstveno od 6 pitanja koja su učenici postavili Šrila Prabhupadu, i na koja on daje svoj odgovor. Prvo pitanje je ključno pitanje, uz sva ostala kasnija pitanja koja su ništa drugo do samo pokušaji da se razjasni ovo inače inicijalno pitanje i njegov odgovor. Dole ponovo izlažemo ovaj razgovor u razmeni ovih 6 pitanja i odgovora, jednako numerišući kako postavljena pitanja, tako i Šrila Prabhupadove odgovore na ista:

Satsvarupa dasa Gosvami: Onda, naše sledeće pitanje je u vezi toga, kako će se obavljati inicijacije ubuduće,
posebno u vreme kada više nebudeš bio sa nama. Mi hoćemo da znamo kako će se sprovoditi prva i druga inicijacija. (1)

Šrila Prabhupada: Da. Predložiću neke od vas. Nakon što se ovo reši. Predložiću neke od vas koji će vršiti službu kao
predstavnici ačarije. (1)

Tamala Krišna Gosvami: Da li se to zove ritvik ačarija? (2)

Šrila Prabhupada: Ritvik. Da.  (2)

Satsvarupa dasa Gosvami: Kakav je odnos te osobe koja daje
inicijaciju i…   (3)

Šrila Prabhupada: On je guru. On je guru.  (3)

Satsvarupa dasa Gosvami: Ali on deluje u Vaše ime.    (4)

Šrila Prabhupada: Da. Takva je formalnost. Jer sve dok sam ja prisutan, jedan ne treba postati guru, tako u moje ime, po
mojoj naredbi, amara ajnaya guru hana, on postaje pravi guru. Ali po mojoj naredbi.  (4)

Satsvarupa dasa Gosvami: Tako se oni tada takođe mogu smatrati Vašim učenicima?   (5)

Šrila Prabhupada: Da, oni su učenici, ali razmotriti...ko...                     (5)

Tamala Krišna Gosvami: Ne. On pita da li ovi ritvik-ačarije, oni su predstavnici, daju dikšu, njihovim - ljudima kojima
oni daju dikšu, čiji su oni učenici?       (6)

Šrila Prabhupada: Oni su njegovi učenici. (6)

Tamala Krišna Gosvami: Oni su njegovi učenici.

Šrila Prabhupada: Onaj, ko inicira... njegov duhovni unuk.  (6)

Satsvarupa dasa Gosvami: Onda imamo pitanje u vezi…

Šrila Prabhupada: Kada ti ja naredim da postaneš guru, on postaje regularan guru. To je sve. On postaje učenik mog
učenika. To je to.   (6)

Sledeće tačke se trebaju uzeti u razmatranje:

1. U istrazi, koju je po pitanju autentičnosti snimljenog razgovora sproveo GBC, je od strane njihovog eksperta zaključeno, da ako se nesprovede temeljna forenzička analiza trake, ista se ne može uzeti u obzir kao autentičan dokaz. GBC do današnjeg dana takvu analizu trake još nije sproveo.
   
   
2. Iako je sam razgovor vrlo kratak, GBC je već zvanično predočio 5 različitih transkripta za gore izložen razgovor. Gore smo prosto izabrali jedan od njih. Prema tome, nepostoji jasnoća čak ni oko toga ŠTA zapravo čini dokaz.
   
   
3. Ključna reč ‘‘He’s (On je)’’- koja je bila dva puta upotrebljena u odgovorima 3 i 6, a na kojoj inače počiva ceo GBC-jev izloženi argument, se ljudskim sluhom ne može jasno identifikovati da li ista znači ‘‘He’s (On je)’’, ili „His (Njegovi)“, otkako obe reči zvuče vrlo slično. Čak je i sam GBC koristio kasniju verziju u jednom od svojih transkripta. Jedina stvar koja se sa svom sigurnošću može reći je ta, da je samo jedna reč bila izgovorena. Stoga se verzija ‘‘He’s (On je)’’ može definitivno odbaciti. Da bi se ocenila važnost ovoga molimo obratite pažnju na sledeće, u slučaju da je u odgovoru 6 bila upotrebljena reč „His (Njegovi)“, a ne ‘‘He’s (On je)’’, tada se nesumnjivo može konstatovati, da je u tom delu razgovora Šrila Prabhupada govorio u trećem licu. Ovo je tako iz razloga što bi ceo odgovor na pitanje br.6 bio 'HIS Grand-disciple' (Njegov duhovni unuk), dok bi se reč „HIS (Njegov)’’ mogla odnositi JEDINO na samog Šrila Prabhupada, jer čak i GBC priznaje, da samo on može imati duhovne-unuke.
   
   
4. Od razmene ovih 6 pitanja i odgovora, najjasnija i nedvosmislena pitanja i odgovori su na trakama - Br, 1, 2 & 5- tj.polovina, obuhvatajući ključnu uvodnu razmenu. 

I zaista, sve od reči do reči podržava koncepciju N.I.U.P., budući da se sve to direktno podudara sa naredbom od 9-og Jula, koja je ništa drugo do napisani rezultat koji je proizašao iz tog razgovora, kao što je naglašeno u uvodnoj izjavi same naredbe. Čak je korišćena i ista terminologija – ’ritvici’, i ’učenici’ Šrila Prabhupada. U zavisnosti od usvojenog transkripta (vidi prethodnu tačku), i ostatak razmene pitanja i odgovora može u svakom slučaju takođe dati objašnjenje u skladu sa koncepcijom N.I.U.P. (Doista, pitanje-odgovor br.1 su za GBC bili toliko nemoguće teški, da je isti nedavno bio primoran da izvrne sva svoja učenja na temu 'ritvik' krivoverja propovedanih u zadnjih 20 godina, samo iz svoje nemoći u davanju objašnjenja na ovu uvodnu razmenu pitanja i odgovora). GBC je nemoćan da izjavi, da je Šrila Prabhupada zaista DAO naredu ritvicima da ga predstavljaju nakon njegovog odlaska; sama činjenica kojoj se GBC svo vreme protivio. Dok sada isti tvrdi, da je reč 'ritvik' samo drugi naziv za ‘dikša gurua’! Pored toga, takve protivrečnosti tek trebaju da budu prihvaćene od strane mnogih drugih GBC članova, koji i dalje funkcionišu pod starom paradigmom koja kaže, da ritvici mogu delovati jedino u prisustvu duhovnog učitelja, i da su oni (ritvici) potpuno drugačiji od dikša gurua, otkako oni samo deluju u ime pomenutog dikša gurua. Svaki pokušaj od strane GBC-ja da objasni šta su reči sa trake zaista značile, bi uzrokovao mnogo različitih i protivrečnih interpretacija. GBC je podeljen čak i po pitanju odlučivanja toga, šta sama traka znači. (Već smo videli, da GBC ne može da odluči čak ni šta traka zaista kaže). GBC je predstavio mnogo različitih interpretacija gore izloženog razgovora. Ove razlike nisu beznačajne, već fundamentalne; odudarajući ne samo od onoga o čemu se govorilo, nego i od vremenskog perioda vođenog razgovora, kao i od tačnosti Šrila Prabhupadovih datih naredbi – sve savršeno nejasno po pitanju šta, kada i kako se treba raditi. U nastavku, predstavljamo ova različita objašnjenja:       

Vremenski okvir

Utvrđeno je, da se ovaj razgovor sa trake odnosi kako na ono šta se trebalo uraditi dok je Šrila Prabhupada bio prisutan, pa tako i na ono šta se trebalo uraditi nakon njegovog odlaska.
('Pod Mojom Naredbom', 1985, Ravindra Svarupa) (GII, 1995, Ravindra Svarupa, Jayapataka Maharaja i ostali) Druga tačka gledišta kaže, da on tokom celog razgovora govori samo o onome šta treba raditi jednom kada on ode. (’Učenik Mog Učenika’, 1997, Badri, Giridhari & Umapati)

O čemu se govorilo?

Jedno mišljenje kaže da se reč 'ritvik', koju je Šrila Prabhupada upotrebio, odnosi na zamenika. (GII & Pod Mojom Naredbom) Drugo potpuno suprotno mišljenje je da 'ritvik' znači Dikša guru. (Učenik Mog Učenika, Drutakarma prabhu). Stoga od samog početka GBC ima potpuno suprotne tačke gledišta, budući da članovi GBC tela ne mogu međusobno da reše ključnu poziciju čak i po onim najosnovnijim tačkama.  

Pitanje - Odgovor (4)

Ovde se ponovo pojavljuju najmanje dva različita mišljenja:

1. Prvo mišljenje je, da fraza ‘so on my behalf‚ (u moje ime) znači da jedan treba da deluje kao ritvik ili zamenik Šrila Prabhupada za vreme njegovog fizičkog prisustva.  

(GII, 'Pod Mojom Naredbom')

2. Drugo mišljenje je, da fraza ‘so on my behalf‚ (u moje ime) znači da jedan treba delovati kao dikša guru nakon odlaska Šrila Prabhupada, a ne kao zamenik pre njegovog odlaska.

('Učenik Mog Učenika’)

Tako opet imamo ne samo različita, nego potpuno kontradiktorna objašnjenja.

Pitanje - Odgovori (6)

Pitanje i odgovori pod brojem (6) nam pružaju ključni dokaz za to da se GBC samo vrti oko 3 fraze izgovorene na kraju trake: 'He's/(His) – On je/(Njegovi), Grand-disciple' – Duhovni Unuk, 'disciple of my disciple' – učenik mog učenika i 'regular guru' – regularan guru.

Međutim, ove fraze su ograničene frazom 'When I Order' – Kada Ja Naredim, i GBC je došao do najmanje 4 različite interpretacije u pokušaju da objasni ovu frazu, nadajući se, da način objašnjenja neće kompromitovati njegovu poziciju. Nažalost, GBC realno i nema poziciju otkako isti uzastopno tvrdi:

1. Da je naredba data kasnije u Julu.  (‘Nastavljanje Parampara’, Siva-Rama Swami, 1994; GII, 1995)

2. Da je naredba data na samoj traci.  (‘Učenik Mog Učenika’, 1997)
   
   
3.  Da je Šrila Prabhupada lično dao naredbu nekim individuama. (Drutakarma Dasa, 1998)
   
   
4. Da je Šrila Prabhupada ranije mnogo puta u opštem smislu i neprestano svakome davao naredbu. (Hari Sauri Dasa, 1998)

Sumirano

U zaključku imamo kratak razgovor, gde:

1. GBC-ju nije jasno šta je bilo rečeno. (različiti transkripti)

2. GBC-ju nije jasno o čemu se govorilo. (zamenik ili dikša guru)
   
   
3. GBC-ju nije jasno kada se dobijeni odgovori mogu primeniti.  (pre ili nakon odlaska)
   
   
4. GBC-ju nije jasno na koji način su gurui počeli da deluju. (kada je bila naredba data) 
   
   
5. Najmanje pola trake podržava koncepciju N.I.U.P., dok je ostatak u paradigmi koja se ne može objasniti, u zavisnosti od izabranog transkripta.

 

Ovo što smo vam predočili je više nego dovoljno da pobije bilo kakav argument za to, da snimljeni razgovor pruža dovoljno dokaza kako u obaranju institucionalne naredbe, pa tako i u kršenju koncepcije N.I.U.P., koju je Šrila Prabhupada iznova naglašavao a istu i praktikovao. Jasno je, da gore predočen dokaz teško može napraviti veliki slučaj za napuštanje koncepcije ‘nikakve izmene u paradigmi Međunarodnog Društva za Svesnost Krišne’. I zaista, iz gore predočenog dokaza jasno možemo videti, da isti zadovoljava samo 1 od 3 potrebna kriterijuma, (2 u zavisnosti od toga koja se od gore navedenih interpretacija prihvati), kao i to da je razgovor bio održan sa grupom GBC članova.  

B) Dokaz iz Naredbe ’Postani Guru’

Tvrdi se, da je Šrila Prabhupada ranije mnogo puta dao instrukciju svojim učenicima da ‘postanu guru’. Činjenica je, da se ovaj dokaz može svrstati u 2 kategorije: 

• *Odnos na naredbu ‘postani guru’ u vezi sa stihom 'amara ajnaya'
• *Odnos na naredbu ‘postani guru’ u vezi sa ‘zakonom učeničkog nasleđa’.

Ocenjivajući gornji dokaz u skladu sa ranije uspostavljena 3 kriterijuma, prvo što možemo primetiti, je da činjenično nijedan od gore predočenih dokaza nije dat u institucionalnoj formi, stoga automatski nezadovoljavaju ranije postavljeni kriterijum 2. Radije, ovaj dokaz je dat ili u privatnim pismima nekim individuama, ili u lekcijama jednom malom delu pokreta. Stoga iznenađuje, da je tako važan ključni dokaz u ovoj kategoriji predočen kao:

• Privatno pismo, namenjeno devijantnom učeniku (Tusta Krishni,1975), koji je bio podržavalac nekih požudnih individua željnih da iniciraju čak za vreme Šrila Prabhupadovog fizičkog prisustva. Ono što je u pismu u osnovi rečeno je to, da takva  aktivnost mora sačekati barem da Šrila Prabhupada napusti planetu – pismo, koje je javno objavljeno čak 10 godina NAKON perioda u kome se tražilo izuzeće iz koncepcije N.I.U.P. Pismo verovatno ne bi nikad ni ugledalo svetlost dana, da nije bilo otkriveno usled neovlašćenih aktivnosti od strane nekoga, ko je, igrom sudbine, vodio borbu protiv aktivnosti neautorizovanih gurua.  
• Opšti razgovor s jednim gostom koji je povremeno posećivao hram 1971 (Razgovor u Sobi sa Mohsin Hassan), u kome je Šrila Prabhupada izjavio, da će on kasnije u svojim knjigama sam pojasniti sve mnogo preciznije i podosta drugačije od njegovih učenika (vidi pismo za Alanatha , 1975, i mnogo komentara o Gaudiya Mathu), što je otkriveno tek pre godinu dana. 

U sažetku, GBC treba da upravlja na osnovu onih instrukcija koje je primio. On može izvršiti naredbu od 9-og Jula samo kada postoji saglasnost sa drugim instrukcijama, koje je isti po ovom pitanju primio. Videli smo, da u knjigama ili institucionalnim naredbama nepostoje takve instrukcije, koje bi mogle uticati na izvršenje Devetojulske naredbe. GBC nije opunomoćen da upravlja na način, na koji će da izbegava izvršenje institucionalnih naredbi koje su mu izričito bile date za sprovođenje, niti da isti nakon 20 godina otpočne sa traženjem nekih drugih instrukcija koje je Šrila Prabhupada moguće dao nekoj osobi na privatnom sastanku.

  Pošto do sada nije ispunjen ni jedan utvrđeni kriterijum, stoga ćemo, da bi upotpunili ocenu predočenih dokaza, ispitati kako isti prolaze po pitanju druga dva kriterijuma. Što se tiče kriterijuma 1, tj. potreba da dokaz bude jasno napisan i neoboriv, nalazimo sledeće:

• Za kategoriju a), u dokazu vezanom za stih 'amara ajnaya', trebamo primetiti,da se u komentarima na taj stih kaže: “Najbolje je da ne prihvata učenike” (C.c. Madhya, 7.130, smisao). Takođe instrukcija 'postati guru' ovde kaže, da praktično nikakva kvalifikacija nije potrebna osim da jedan može ponoviti ono što je već naučio. Prema tome, o čemu god se ovde govorilo, to se svakako neodnosi na dikša gurua.
• Instrukcija data u kategoriji b), u vezi sleđenja 'zakona učeničkog
  nasleđa', prosto ukazuje na etikeciju, po kojoj dikša guru delatnosti ne trebaju otpočeti za vreme fizičkog prisustva prethodnog gurua. Taj je 'zakon' neoboriv. Ali taj 'zakon'  ne daje automatski punomoć svima i svakome, da jedan može da inicira nakon isteka tog vremena. On samo kaže, da je takva delatnost moguća nakon tog vremenskog perioda, a ne to, da je sada svako slobodan da se u to upusti bez ikakvog dobijenog opunomoćenja od prethodnog gurua za tako nešto. U suprotnom, da je sam 'zakon' bio opunomoćenje, onda bi to značilo, da je jedini potreban uslov za postajanje dikša gurua, čekanje na onaj moment, kada prethodni guru napusti planetu, drugim rečima, to bi desilo automatski.

Stoga, ovde nenalazimo ništa što bi čak izdaleka moglo da obezbedi kristalno jasan i neoboriv dokaz za izuzeće inicijacije iz koncepcije N.I.U.P.

Pa tako kriterijum 1) takođe nije zadovoljen.

I konačno, dolazimo do kriterijuma 3 koji zahteva, da dokaz odredi konkretan vremenski okvir za izuzeće inicijacije iz koncepcije N.I.U.P.:

• U kategoriji a), dokazi – stih 'amara-ajnaya', i naredba da se ‘postane guru’, nisu ograničeni u svojoj primenjivosti samo na period nakon odlaska gurua, nego radije, isti naređuju svima da momentalno otpočnu sa delovanjem. Prema tome, ove instrukcije ne mogu biti neke posebne delatnosti, koje su po prirodi drugačije nego kada je Šrila Prabhupada bio fizički prisutan. Otuda primena ovih instrukcija nakon odlaska Šrila Prabhupada samo dalje podržava koncepciju N.I.U.P.

• U kategoriji b), u dokazu 'zakon učeničkog nasleđa', POSTOJI obaveštenje, koje ukazuje da je primena inicijacijske delatnosti ograničena na period vremena nakon odlaska gurua.

U zaključku možemo videti, da neki dokazi zadovoljavaju samo 1 od 3 kriterijuma. Stoga, mi ovde opet nevidimo zahtevani čvrst dokaz, neophodan, za opravdanje ovako velike devijacije od koncepcije N.I.U.P. Dalje ispitujući, možemo primetiti i sledeće dodatne tačke:

•   Ovaj dokaz ‘postani guru’ je takođe predočen kao ‘večna naredba’, koja je oduvek postojala, i stoga njemu nije potrebna ikakva institucionalna naredba. Ali to, da se postane Dikša guru, zahteva posebno opunomoćenje od prethodnih ačarija. (Š.B., 4.8.54).

Ovo naravno ne bi bilo neophodno, ako je naredba zaista tu bila večno.

• Dokaz iz stiha 'amara  ajnaya' i dokaz iz ‘zakona učeničkog nasleđa’ protivreče jedan drugom. Instrukcija 'amara  ajnaya' nepravi ograničenje po pitanju kvalifikacije ili vremenskog perioda primenjivosti, ali OGRANIČAVA po pitanju prihvatanja učenika, i potpuno protivreči onome što stoji u ‘zakonu’, koji se posebno odnosi na prihvatanje učenika bez ikakvog ograničenja, pod uslovom da je jedan kvalifikovan, i da deluje samo nakon odlaska gurua. Na taj način je, dokaz za kategoriju 'amara ajnaya', potpuno zasenjen od strane predočenog dokaza iz druge kategorije, dok realno postoji samo jedna kategorija dokaza koja uopšte može biti predočena – a to je, dokaz koji se odnosi na ‘zakon učeničkog nasleđa’.

U zaključku, nepostoji nikakva instrukcija izdata instituciji koja opunomoćava bilo koju individuu, da nakon odlaska Šrila Prabhupada ista zauzme položaj dikša gurua u ISKCON-u. Ovo je najminimalnije što je potrebno, da bi se mogla oboriti Devetojulska naredba i radikalno izmeniti koncepcija N.I.U.P., koju je Šrila Prabhupada postavio za ISKCON. Niti se ikako može pretpostaviti da je takva instrukcija trajna naredba za instituciju.

C ) Dokaz iz prirode i istorije parampara

Dokaz predočen u ovoj kategoriji nije načinjen u formi nekih posebnih instrukcija, nego je on jednostavno ‘jasno razumevanje’,
koje bi izuzeće inicijacije iz koncepcije N.I.U.P. učinilo očiglednim. Argumentovalo se, da je koncepcija ‘izmene’ po pitanju inicijacije prikladna usled potrebe za nastavljanjem parampara. Istorijski, parampara se čini definisana praktično samom izmenom, gde je svaki član učeničkog nasleđa u pravo vreme nasleđen sledećim. Prema tome, oko ovoga nema rasprave. Upravo zato smo ovu paradigmu i nazvali, ‘Nikakve Izmene u ISKCON-u’, a ne ‘Nikakve Izmene Zauvek’. Pa je tako sporno pitanje – treba li se u životnom periodu njegove institucije Šrila Prabhupada naslediti da bi se mogla nastaviti parampara? Ili još preciznije, da li se Šrila Prabhupada treba naslediti nakon njegovog fizičkog odlaska, otkako izloženi argument kaže, da je u istoriji dikša bila davana jedino onda, kada je guru bio fizički prisutan na planeti u momentu izvođenja inicijacijske ceremonije.

Premda je ovo traženje pomoći u istorijskom primeru, koji sam može biti istinit, nama je i dalje potrebno uputstvo iz šastra, gde se kaže da dikša može biti uspostavljena samo ako je dikša guru fizički prisutan. Drugačije, koristeći istorijski primer, jedan može da dokaže apsolutno sve. Gledano kroz istoriju, svi prethodni gurui su bili Indijci, pa ipak niko neargumentuje, barem ne u ISKCON-u, da mi ovu praksu trebamo slediti jedino na osnovu istorije i tradicije. Znači, nama su za ovo potrebne instrukcije dobijene od Šrila Prabhupada. I takve se instrukcije moraju odnositi isključivo na Šrila Prabhupadov ISKCON., u skladu sa kojima postoji period uzajamnog ispitivanja između gurua i učenika, kao i to da jedan treba ‘prići’ duhovnom učitelju itd. Stoga je koncepcija uzimanja u obzir toga, da guru mora biti fizički prisutan, pobeđena sama od sebe, otkako te stvari Šrila Prabhupada jednostavno nikada nije praktikovao. Radije, on je učio da se svi ovi aspekti (prilaženje, ispitivanje, služenje) mogu predati posredstvom njegovih predstavnika, pa čak i samo prihvatanje učenika. Na taj način, Šrila Prabhupada nije bio ni na koji način fizički umešan u formalnosti inicijacije. Tako se Šrila Prabhupadova tradicija i primer ne mogu kompromitovati, jer bi u tom slučaju ispalo da govorimo, da je ono što je Šrila Prabhupada uradio takođe neistina. I zaista, jedina bi instrukcija, koja može kako odobriti inicijacije koje je Šrila Prabhupada autorizovao pre svog odlaska, pa tako i sprečiti da se iste na isti način obavljaju u ISKCON-u; bila ona koja kaže, da se dikša može ostvariti samo onda, kada je Dikša Guru koji je zarobljen u fizičkom telu prisutan u momentu izvođenja inicijacijske ceremonije. Instrukcija mora da kaže upravo ovo. Bilo koja druga naredba bi, ili bila nesposobna da zaustavi dalje sprovođenje inicijacija, ili bi ista objavljivala da su Šrila Prabhupadove inicijacije nevažeće. Naravno, u Vaišnavskoj filozofiji takva instrukcija jednostavno nepostoji.

Parampara će biti 'zaustavljena'

Srodna varijanta na isti prigovor da će ‘parampara biti zaustavljena' ,je ta, da se ‘parampara mora nastaviti'. Svi ovi prigovori, naravno, nagoveštavaju da je Šrila Prabhupada nemoćan da sam nastavi parampara. I takve pretpostavke mogu biti validne jedino ako se ponovo može dokazati da se parampara može nastaviti samo ako jedan poseduje ‘materijalno telo’. I opet, takve se pretpostavke ne mogu dokazati samo na osnovu istorijskog primera, (vidi gore), koji jednostavno kaže ‘To je pravilno, jer se tako oduvek radilo’. Ali pitanje nije – kako se oduvek radilo, nego – kako se uvek JEDINO može raditi. Stoga bi nam opet trebala ista instrukcija od Šrila Prabhupada, kao ona što je gore data. Sva ova mišljenja po pitanju fizičkog prisustva su predstavljena i više nego apsurdna, kada se u obzir uzme ono šta je Šrila Prabhupada posebno učio – tj. da je fizičko prisustvo beznačajno za proces u duhovnom životu. U podršci ovome, naćićemo još da postoje brojne instrukcije sa kompletnim dodacima sačinjenim od više desetina takvih instrukcija.

Prema tome, to se pitanje netiče parampara, koja se bavi pitanjem učeničkog nasleđa i potrebom za učeničkim nasleđem, nego nasleđem usled fizičkog odsustva njenog predstavnika unutar institucije, što je posve drugo pitanje.

Takođe, srodan prigovor da se nasleđe mora desiti UBRZO, ili unutar određenog vremenskog perioda, ako već ne po odlasku, opet nema smisla, jer ako se parampara može nastaviti od Šrila Prabhupada godinu dana nakon njegovog fizičkog odlaska, onda zašto ne i za ceo životni vek njegove institucije? U tom slučaju bi nam iz šastra trebala još čudnija instrukcija:

'Ačarija može održavati parampara bez potrebe za fizičkim telom, ali samo u okviru vremena koje ne može biti jednako životnom veku institucije koju je isti osnovao. Radije, vremenski period nakon odlaska ačarije ne sme biti ‘previše dug’, dok koliko će to ‘previše dugo’ iznositi, je na samom GBC-ju da utvrdi’. 

Bespotrebno je reći, da ovakvu budalaštinu Šrila Prabhupada nikada nije učio.

Doista, čak i primeri koje imamo iz istorije ne uče da se koncept učeničkog nasleđa zasniva na fizičkom prisustvu, sa našim najbolje znanim primerom iz parampara, kada se nasleđe ostvarilo čak i pre fizičkog odlaska prethodnog gurua:

Brahma -> Narada
Narada -> Vyasa
Vyasa -> Madhva

I u novije vreme:

Bhaktivinoda Thakura -> Gaurakisora Babaji

Bhagavad Gita 4:1, je standardni primer koji ilustruje parampara, taj primer obuhvata i međuplanetarnu dikšu, što je upravo ono što bi se desilo sada sa Šrila Prabhupadom kao inicirajućim guruom, budući da je on i dalje prisutan u materijalnom univerzumu (pismo Jayapataki,11/7/69).

Stoga, nepostoji ništa u istoriji ili konceptu parampara a da je relevantno za učeničko nasleđe koje bi se ostvarilo u instituciji usled nedostatka fizičkog prisustva. Niti u Šrila Prabhupadovim učenjima postoji tako nešto. Naprotiv, Šrila Prabhupada uči da fizičko prisustvo nije ni na koji način relevantno za proces u duhovnom životu.

Zaključak

1. Koncepcija N.I.U.P. je primenjiva za ISKCON, a posebno po pitanju inicijacije.
   
   
2. Nepostoje instrukcije od Šrila Prabhupada koje autorizuju devijaciju od koncepcije N.I.U.P., a posebno po pitanju inicijacijskog procesa.
   
   
3. Kao rezultat, nepostoji nikakvo opravdanje za izmenjeni sistem inicijacije, a na taj način, i zbacivanja Šrila Prabhupada sa njegovog položaja kao ISKCON-ovog inicirajućeg ačarije.