Odgovor ISKCON-u u Nemačkoj

Na Nemačkom ISKCON zvaničnom veb sajtu – ISKCON.de, ISKCON-ov sekretar u Nemačkoj, Parivadi Das, je sa uobičajenom kolekcijom fabrikovanih argumenata napao ISKCON-ov Pokret za Obnovu (IRM). Zapanjuje to što se pokret, koji treba da je učen i filozofski potkovan, još uvek nije opismenio da barem prvo pročita ono na šta treba da pruži odgovor, pre nego što odgovori. Umesto toga, oni veruju da mogu tek tako usput fabrikovati argumente.
Dole prilažemo citate iz članka Nemačkog ISKCON-a s kojima je napadnut IRM (oni se mogu naći ovde:  http://iskcon.de/iskcon/aktuell/schlammschlacht.htm - članak je na Nemačkom), njihovi citati će biti pod znacima navoda “ “  dok će naši odgovori na iste biti u nastavku niže.

Odmah spočetka je data razmetljivo lažna izjava u nameri da se obezbedi osnova za sve laži koje će slediti.
a) Stvarna činjenica je da Šrila Prabhupada, tada već mnogo godina, nije sam sprovodio sve inicijacijske ceremonije već ih je na izvođenje on većinom prepuštao predsednicima hramova tako da je do 1977 to postalo standard, što je potvrđeno i u samom pismu od 9-og Jula:

“Nakon što Predsednik Hrama dobije pismo od ovih predstavnika, dajući duhovno ime ili Bramanski konac, tada on može izvršiti obred inicijacije Yajne u Hramu isto kao što je to bilo obavljano i ranije.“
(Naredba od 9-og Jula, 1977, naglasak dodat)

b) Prema tome, jasno je da Šrila Prabhupada nije mogao narediti ritvicima (sveštenicima) da sprovode inicijacije u njegovo ime samo zato što on nije bio u stanju da ih lično izvodi, otkako ih Šrila Prabhupada u većini slučajeva nije ni izvodio!
c) Najočigledniji razlog zašto Šrila Prabhupada nije mogao “narediti sveštenicima da izvrše inicijacijsku ceremoniju u njegovo ime je taj koji se vidi iz upravo citiranog dela teksta iz naredbe od 9-og Jula, a koji kaže, da predsednici hramova trebaju izvršiti obred inicijacije. Jedina stvar koju su ritvici sada trebali da urade je da davanjem duhovnog imena prihvate učenika u ime Šrila Prabhupada:

“Posle razmatranja preporuke, ovi predstavnici mogu prihvatati kandidate (bhakte) kao inicirane učenike Šrila Prabhupada davanjem duhovnog imena, ili u slučaju druge inicijacije mantranjem Gayatri mantre na Bramanskom koncu, kao što je to Šrila Prabhupada radio. Novoinicirani bhakte su učenici Njegove Božanske Milosti A.C. Bhaktivedanta Swami Šrila Prabhupada,jedanaest gore navedenih senior učenika deluju kao Njegovi predstavnici..“
(Naredba od 9-og Jula, 1977)

I tokom ovog perioda, preslušavanjem snimljenih razgovora vođenih u sobi, može se dokazati da Šrila Prabhupada nije izgubio vokalne akorde svog čula sluha pa je tako mogao nastaviti da prihvata učenike davajući duhovna imena na isti način na koji je naredio ritvicima da to rade.
d) I zaista, razgovor koji sledi dokazuje da je sve do tog vremena jedino Šrila Prabhupada bio taj koji je davao duhovna imena:

Tamala Krishna: “Šrila Prabhupada, sada primamo veliki broj pisama. Ovi se ljudi žele inicirati. Zbog   toga, pošto ste vi do sada, bili sve bolesniji, rekli smo im da sačekaju.”
Srila Prabhupada: “Lokalni senior sanjasiji to mogu obaviti.”
Tamala Krishna: “Upravo tako i radimo. Mislim, mi smo formalno ... lokalni GBC sanjasiji su mantrali na njihovim brojanicama, i oni su pisali Vašoj Božanskoj Milosti. A vi ste davali duhovna imena. Stoga, da li se taj proces treba nastaviti, ili bi trebalo da mi ... Ja mislim, jednom je rečeno, da duhovni učitelj prihvata ... on prihvata na ... on treba osloboditi učenika od ... tako da mi nećemo da vi trebate uh ... vaše zdravlje nije tako dobro, tako da ne bi trebalo ... zato smo svima i rekli da sačekaju. Ja samo hoću da znam, da li mi trebamo nastaviti čekati još neko vreme.”
Srila Prabhupada: “Ne. Senior sanjasiji.”
(Razgovor u Sobi, 7-mi Juli, 1977)

e) Gore izložen razgovor takođe dokazuje da su u to vreme inicijacije bile stopirane, ne zbog Šrila Prabhupadove fizičke nemoći, već zbog toga što je Tamala Krišna Goswami jednostrano odlučio da Šrila Prabhupada više ne treba uzimati karmu od iniciranih učenika otkako je on sam išpekulisao da to neće biti dobro za njegovo zdravlje. Međutim, Šrila Prabhupada je momentalno uzvratio na Tamala Krišna Goswamijeve špekulacije odgovorivši da se inicijacije trebaju nastaviti a da se ritvici mogu iskoristiti za njihovo sprovođenje, pošto je on žarko želeo da se nastavi kako sa davanjem inicijacija tako i sa prihvatanjem karme.
Stoga, iz svakog ugla gledanja, ritvik sistem nije bio uspostavljen zbog toga što Šrila Prabhupada nije mogao fizički da izvodi delatnosti inicijacijske ceremonije, otkako je Tamala Krišna Maharaja i sam gore izjavio da je sve što je Šrila Prabhupada u svakom slučaju radio bilo izabiranje duhovnih imena. Radije, Šrila Prabhupada je kasnije u istom razgovoru obrazložio da su ritvici bili korišćeni kako bi se od tada pa na ubuduće sprovođenje inicijacija moglo nastaviti bez potrebe za njegovim fizičkim prisustvom: 

Srila Prabhupada: “Tako da bez čekanja na mene, koga god da vi preporučite, zaslužuje. To će se uzdati u diskreciju.”
Tamala Krishna: “U diskreciju...”
Srila Prabhupada: “Da.”
Tamala Krishna: “To je prva i druga inicijacija.”
Srila Prabhupada: "Hm"
Tamala Krishna: "Ok"
(Razgovor u Sobi, 7-mi Juli, 1977)

“U prošlosti su Predsednici Hramova pisali Šrila Prabhupadu predlažući podobnog kanditata (bhaktu) za inicijaciju. Sada kada je Šrila Prabhupada imenovao ove predstavnike,Predsednici Hramova mogu ubuduće sami slati preporuke za prvu i drugu inicijaciju, za bilo koga od ovih jedanaest predstavnika koji su najbliži njihovom Hramu. Posle razmatranja preporuke, ovi predstavnici mogu prihvatati kandidate (bhakte) kao inicirane učenike Šrila Prabhupada davanjem duhovnog imena, ili u slučaju druge inicijacije mantranjem Gayatri mantre na Bramanskom koncu, kao što je to Šrila Prabhupada radio. Novoinicirani bhakte su učenici Njegove Božanske Milosti A.C. Bhaktivedanta Swami Šrila Prabhupada,jedanaest gore navedenih senior učenika deluju kao Njegovi predstavnici.”
(Naredba od 9-og Jula, 1977, izdata svim Predsednicima Hramova i GBC telu)

Ritvici su trebali prihvatati učenike u ime Šrila Prabhupada bez ikakvog konsultovanja sa Šrila Prabhupadom lično jer je Naredba od 9-og Jula značila to da on više uopšte nije trebao biti uključen u taj proces.
Nakon što je u potpunosti uništena osnova članka u vezi navodne greške u ’’Osnovi teorije IRM-a’’, videćemo da se i ostatak članka sam od sebe ruši usled pozivanja na činjenice koje smo ovde već utvrdili.

Naprotiv, odlazak je bio pomenut samo jedanput, i to na početku razgovora,  i tu je Šrila Prabhupada jasno rekao da će samo ritvici, a ne inicirajući gurui, nastaviti da deluju nakon Njegovog odlaska:

Satsvarupa: “Onda, naše sledeće pitanje je u vezi toga, kako će se obavljati inicijacije ubuduće, posebno u vreme kada više ne budeš bio sa nama. Mi hoćemo da znamo, kako će se sprovoditi prva i druga inicijacija.’’
Srila Prabhupada: “Da. Predložiću neke od vas. Nakon što se ovo reši, predložiću neke od vas koji će vršiti službu kao predstavnici ačarije.”
Tamala Krishna: “Da li se to zove ritvik ačarija?”
Srila Prabhupada: “Ritvik. Da.”

(Razgovor u Sobi, 28-mi Maj, 1977)

Sistem je bio tako postavljen da reši pitanje NOVIH zahteva za iniciranje, što jasno govori i dole izložen citat iz Naredbe od 9-og Jula,:  

“U prošlosti su Predsednici Hramova pisali Šrila Prabhupadu predlažući podobnog kanditata (bhaktu) za inicijaciju. Sada kada je Šrila Prabhupada imenovao ove predstavnike,Predsednici Hramova mogu ubuduće sami slati preporuke za prvu i drugu inicijaciju, za bilo koga od ovih jedanaest predstavnika koji su najbliži njihovom Hramu. Posle razmatranja preporuke, ...”  

Ako je ovo samo značilo - kako bi se otarasio ‘’gužve u redu za iniciranje’’ onda ne bi postojala potreba da se uvede sistem za ceo pokret, koji bi se od tog momenta pa na ubuduće, trebao nastaviti sprovoditi neprestano i neizmenjeno kao inicijacijski sistem za ISKCON. Radije, zahtevi za iniciranje koji su već dospeli u (‘’gužvu u redu za iniciranje’’)  su jednostavno mogli biti sami od sebe rešeni uz pomoć određenih osoba za svega nekoliko dana, i to bi bilo to.

Ali istorijska činjenica je da nakon Šrila Prabhupadovog odlaska nije bilo jasno to da će generalno bilo koji ‘’senior bhakte’’ moći postati duhovni učitelji. Radije, bilo je prihvaćeno da jedino 11 ritvika, i niko drugi sem njih jedanaestoro, mogu postati duhovni učitelji. Ovo je bio taj takozvani sistem ‘’ačarija po zonama’’, koga je prihvatio  čak i sam ISKCON, a koji se sada pokazao kao velika prevara:

’’Pod uticajem maje, iluzije,druga ideja se ubrzo umešala da je Šrila Prabhupada imenovao jedanaest ’’čistih bhakta’’ da služe kao jedini Gurui posle njega...Ovaj Guru po Zonama sistem, kao što je bio nazvan, dominirao je u ISKCON-u oko deset godina, dok njegova neistina nije postala jasna...1986-te, i dok ISKCON-ovo Upravno Izvršno Telo (GBC) nije zvanično demontiralo sistem’’. Satsvarupa dasa Goswami, glavni urednik tokom tih godina, pridružuje mi se u izvinjenju našim čitaocima što je časopis BTG (Back to Godhead)  bio saglasan sa  ovom  "guru po zonama" greškom.  Mi posebno izražavamo naše najiskrenije izvinjenje za naneti bol i nepravdu bhaktama koji su sve to podnosili još od vremena kada je ISKCON odstupio od Šrila Prabhupadovih instrukcija." 
(’Izvinjenje’, Back to Godhead, #25-01,1991)

Stoga, jedina stvar koja je bila jasna nakon Šrila Prabhupadovog odlaska, a koja nije bila dovedena u pitanje, je nešto što su u svakom slučaju kasnije svi prihvatili kao jednu veliku prevaru.
Teško da se može prihvatiti kao neki čvrst argument!
Dok s druge strane nepostoji nikakav dokaz da je Šrila Prabhupada “odobrio” ritvicima, koje je imenovao, da se nakon njegovog odlaska isti trebaju preobratiti u Dikša gurue. Ova navodna naredba od Šrila Prabhupada, u kojoj on zahteva od ritvika koje je imenovao da se nakon njegovog odlaska oni trebaju preobratiti u Dikša gurue, nikada nije doneta.   

Molimo vidite gore izloženo – argument, da je Naredba od 9-og Jula bila uspostavljena za budućnost ISKCON-a za cilj rešavanja istorijske ‘’gužve u redu za iniciranje’’, je već bio temeljno uništen. Prema tome, ovde nepostoji ništa što bi se moglo ispitati. Mi smo zatražili na uvid dokaz gde i kada je Šrila Prabhupada zahtevao od 11 ritvika koje je imenovao da se isti nakon njegovog odlaska trebaju preobratiti u Dikša gurue, iz prostog razloga, što bi usled nedostatka takve naredbe oni jednostavno morali ostati na položaju ritvika.  Ali takva naredba nikada nije bila doneta, a mi ne možemo delovati bez naredbe dobijene od duhovnog učitelja:

"Naredba duhovnog učitelja je aktivni princip u duhovnom životu. Svako ko prekrši naredbu duhovnog učitelja odmah postaje beskoristan."
(Šri Caitanya-Caritamrta, Adi-lila, 12:10)

Naprotiv, budući-orijentacijski značaj Razgovora od 28-og Maja 1977, koji se pojavljuje u uvodnoj razmeni pitanja i odgovora u razgovoru, kada je Šrila Prabhupadov odlazak bio pomenut, govori upravo onu istu stvar kao i Naredba od 9-og Jula, tj. ritvici su bili imenovani da u budućnosti nastave sprovođenje inicijacija za ISKCON:

Satsvarupa: “Onda, naše sledeće pitanje je u vezi toga, kako će se obavljati inicijacije ubuduće, posebno u vreme kada više ne budeš bio sa nama. Mi hoćemo da znamo, kako će se sprovoditi prva i druga inicijacija.’’
Srila Prabhupada: “Da. Predložiću neke od vas. Nakon što se ovo reši, predložiću neke od vas koji će vršiti službu kao predstavnici ačarije.”
Tamala Krishna: “Da li se to zove ritvik ačarija?”
Srila Prabhupada: “Ritvik. Da.”
(Razgovor u Sobi, 28-mi Maj, 1977)

Glavni propovedački materijal IRM-a je ustvari u štampanoj formi – ali je na Engleskom, stoga se osobe sa Nemačkog govornog područja moraju osloniti više na internet – i njegovu osnovu ne čine padovi ISKCON gurua, njegova osnova je zasnovana na činjenici da Šrila Prabhupadove naredbe nisu bile poslušane. Činjenica da su neke osobe koje su zanemarile ove naredbe takođe pale je jedino što se i moglo očekivati i to je prosto simptom problema na koji mi bacamo svetlo, a ne uzrok.

Upravo tako. Ko god da je pročitao ove gore date izjave biće alarmiran načinom na koji su argumenti IRM-a bili odbačeni i one su u potpunosti zasnovane na izmišljotini. I mi ćemo takođe prepustiti kritičaru sa strane da pročita ove izjave i donese sud o tome ko ponavlja ono šta je Šrila Prabhupada doslovce rekao a ko raspolaže jedino izmišljenim argumentima.  

IRM neinicira učenike u Šrila Prabhupadovo ime, niti je to ikada radio, stoga je ovo gore još jedan lažan argument.
(Pozicija IRM-a se temelji na tome da inicijacije prvo zahtevaju da ISKCON i GBC otpočnu sa doslednim sleđenjem Šrila Prabhupadovih naredbi počevši sa postavljanjem Njega samog na položaj Dikša Gurua za ISKCON, tako da može postojati jedan autoritet za ceo aranžman).

Ali to što IRM priziva nezaustavlja učeničko nasleđe, jer se parampara nastavlja sa Šrila Prabhupadom. Osim ako neko može predočiti izjavu od Šrila Prabhupada koja kaže da jedan može biti predstavnik parampara samo za vreme dok je fizički prisutan na planeti a da se parampara nije zaustavila onog momenta kada je on napustio planetu. Naprotiv, saglasno sa njihovim sopstvenim argumentima, upravo je današnji ISKCON taj koji zaustavlja učeničko nasleđe, jer je veliki broj njegovih gurua već napustio planetu a da niko nije bio imenovan kao naslednik koji bi nastavio sa iniciranjem.

Šrila Prabhupada gore objašnjava samo to da mi trebamo postati čisti bhakte – dok je ostatak teksta – da mi trebamo prihvatati bezbrojne učenike u skladu sa hiljadama godina starom tradicijom –izmišljen i dodat od strane Nemačkog ISKCON sekretara.

IRM ne tvrdi da niko od ISKCON-ovih bhakta nikada ne može postati kvalifikovan kao čisti bhakta, stoga je ovo još jedan izmišljeni argument.
Savršeno je opravdano za Šrila Prabhupadove učenike da postanu čisti bhakte a da nezamene Šrila Prabhupada sa položaja inicirajućeg gurua.
Baš kao što ISKCON raspravlja da bez obzira koliko ISKCON-ovi bhakte mogu postati napredni, Šrila Prabhupada i dalje ne može biti smenjen sa položaja “vodećeg  i obaveznog poučavajućeg gurua za svakoga u ISKCON-u” (GBC rezolucija 409, 1999), a da se Šrila Prabhupadova reputacija nesroza.

Da, Šrila Prabhupada treba biti vodeći šikša guru za ISKCON, prema tome, jasno je, da Šrila Prabhupada želi da “propovednici njegovog pokreta” jedino u relativno manjem kapacitetu nastave “poučavati druge”. Sledstveno tome je da vodeći šikša guru NE MOŽE postati nečiji inicirajući guru a da podređeni šikša guru to može, kada:

“Prema uputstvima šastra, nema razlike između šikša i dikša gurua i generalno šikša guru posle postaje dikša guru.”
(Šrimad-Bhagavatam, 4:12:32, smisao)

“Obično duhovni učitelj koji neprestano poučava učenika o duhovnoj nauci kasnije postaje njegov duhovni učitelj.”
(Šri Caitanya-caritamrta, Adi-lila, 1:35, smisao)

Onda kako možemo raspravljati da podređeni šikša guru “treba sprovoditi sve funkcije koje izvodi inicirajući duhovni učitelj” a da vodeći i obavezni šikša guru to NE MOŽE?! To je kontradiktorno.

1) Ako su oni koji danas upravljaju ISKCON-om zaista verovali da je razlika u diskusiji bila  “cepidlačenje”, onda zašto se isti bore do smrti kako bi zadržali svoje dikša guru položaje, sa slučajevima kada je IRM članovima bilo prećeno smrću, kada su bili nasilno napadani, i kada im je bio zabranjivan pristup u svim ISKCON hramovima?
2) Naša glavna tvrdnja je samo ta da se Šrila Prabhupadove naredbe trebaju izvršavati. Ako su ove naredbe značile da neko drugi osim Šrila Prabhupada treba biti u centru onda bi smo mi to takođe podržali. Mi nismo vezani za to da donesemo unapred određeni zaključak.

Svaki član ISKCON-a, uključujući bhaktu koji se tek priključio ISKCON-u, takođe odvodi osobu Šrila Prabhupadu. Stoga, ako se ISKCON gurui ponašaju funkcionalno na način identičan svojim učenicima, onda po definiciji, oni zapravo i ne mogu biti dikša gurui svojim učenicima. Radije, verodostojan Guru je onaj ko odvodi osobu Krišni:

“Ako dobijete bonafajd duhovnog učitelja, on će vas vratiti Krišni.”
(Zakoni Prirode, Poglavlje 1)

A priznato je, da je ova osoba, izbavitelj koji odvodi Krišni, niko drugi do Šrila Prabhupada, dok su ISKCON gurui samo njegove sluge, upravo kao što su to i svi ostali članovi ISKCON-a.

Ali ovo je protivrečno onome što je maločas bilo izjavljeno: tj. da je Šrila Prabhupada izbavitelj, a ne ISKCON gurui:
“Duhovni učitelji sebe smatraju pomoćnicima koji svoje učenike odvode Šrila Prabhupadu, učeničkom nasleđu i Šri Caitanyi. Oni sebe ne smatraju nekim naročitim spasiocima već slugama jednog izbavitelja.“  
Tako oni i dalje ostavljaju Šrila Prabhupadu teret za izbavljivanje učenika. Jedina razlika je u tome što oni i dalje žele svo obožavanje i poštovanje kao da su zapravo ONI ti koji deluju kao izbavitelj, kao što to može razumeti svako ko pročita Vyasa-Puja ponudu za bilo kojeg ISKCON gura. A dužnost svih senior propovednika je da za svakog ISKCON člana, koji se nalazi pod njihovom nadležnošću, “budu tu bez obzira na sve”. Prema tome, prava razlika između dve filozofije je ta da IRM veruje u pomoć pri predstavljanju svih osoba Šrila Prabhupadu, i prepuštanju da Šrila Prabhupada dobije svu zaslugu i obožavanje, dok ISKCON gurui samo žele sve učenike, obožavanje, naklonost i poštovanje, što pripada jedino Šrila Prabhupadu.

To šta govornik za ISKCON u Nemačkoj ovde radi je ništa drugo do da uglačava svoje prethodno izjavljene protivrečnosti, jer je on ranije već priznao, da ISKCON-ovi gurui NISU izbavitelji, a da Šrila Prabhupada to jeste. Tako ISKCON takođe veruje u nametanje tereta svojih grehova na Šrila Prabhupada – jedina razlika je u tome što oni i dalje žele da budu smatrani za izbavitelje i da tako prihvataju dnevnu guru-puju, prasadam koji im je ponuđen,  ponude za Vyasa-Puju itd. Drugim rečima – uradi što je moguće manje posla za maksimalnu nagradu.

Sada naš govornik za ISKCON u Nemačkoj ide na trik izvlačenja belog zeca iz šešira iznova ponavljajući iste protivrečnosti. On je ranije izričito izjavio da je Šrila Prabhupada taj koji izbavlja duše a da ISKCON gurui samo podržavaju Šrila Prabhupada u svemu tome:  

“Duhovni učitelji sebe smatraju pomoćnicima koji svoje učenike odvode Šrila Prabhupadu, učeničkom nasleđu i Šri Caitanyi. Oni sebe ne smatraju nekim naročitim spasiocima već slugama jednog izbavitelja.“

Sada, nakon što je zaboravio šta je maločas napisao, naš govornik utvrđuje upravo suprotno – da su ISKCON gurui potrebni kako bi ’’spasili duhovne duše’’, a da je Šrila Prabhupada taj koji ih podržava u svemu tome!

1) Na ovaj argument, da duhovni učitelj mora biti ’’upitan’’ da li on želi prihvatiti učenika, smo već dali odgovor. Šrila Prabhupada je posebno postavio sistem zahvaljujući kome on NIJE trebao biti konsultovan za to koga je sve prihvatio kao svoje učenike. On je ritvicima dao svu punomoć za prihvatanje učenika u njegovo ime, dok on ni na koji način nije bio umešan u taj proces. Sledstveno, gore predočen argument nije primenjljiv, pošto bi operativnost ritvik sistema pre i nakon Šrila Prabhupadovog odlaska ostala identična.
2) Zato je Šrila Prabhupada postavio inicijacijski sistem za ISKCON, koji je primenjljiv za ISKCON, i da Šrila Prabhupada nije želeo da se isti sprovodi u ISKCON-u nakon njegovog odlaska onda bi on svakako zaustavio njegovo sprovođenje. Ali on to nije uradio.

Stoga, Šrila Prabhupada je taj koji “nas inicira transcendentalnim znanjem”, dok je u citatu izjavljeno, da on ne može biti naš Dikša guru iako po definiciji dikša guru znači onaj koji ’’nas inicira transcendentalnim znanjem’’:

"Dati Dikšu znači inicirati učenika transcendentalnim znanjem zahvaljujući kome se učenik može osloboditi sve materijalne zagađenosti."
(Caitanya-Caritamrta, Madhya, 4.111, smisao)

Prema tome, Šrila Prabhupada ne može biti naš Dikša guru samo zato što on radi onu istu stvar koju Dikša guru i inače radi!
Jedan treba da se zapita da li ova osoba zaista pokušava da nešto argumentuje protiv ili u ime IRM-a!
On je dobrodošao da nam se priključi kada god to poželi. Članstvo je besplatno!

Ne, oni koji izriču pretnje smrću, nasiljem, zabranama i cenzurom u nameri da zadrže svoje dikša guru položaje tokom svog dragog života su ti koji ‘prave veliku stvar oko svega ovoga’.
A ne IRM koji samo predstavlja argumente bhaktama na čitanje.

a) Naš ISKCON govornik ovde izlaže izjavu od Šrila Prabhupada u vezi ’’zakona učeničkog nasleđa’’ koju ISKCON ni sam ne sledi otkako on daje odobrenje bilo kome da može postati guru za vreme života svog gurua, i zaista, u ISKCON-u već postoji priličan broj takvih gurua koji iniciraju u fizičkom prisustvu svog gurua. Tako ni oni sami ne slede ovaj ’’zakon učeničkog nasleđa’’ za koga tvrde da je njihov ključni dokaz protiv IRM-a!

b) Drugi citat kaže, ONDA KADA Šrila Prabhupada naredi nekome da postane dikša guru, on postaje dikša guru. Ali takva naredba nikada nije bila data.
“ali tako to ide u Kali-Yugi: Najbesramnija propaganda najače odjekuje!“

• Naša sumnja je sledeća, ako je ISKCON u Nemačkoj zaista želeo da pokaže kako je IRM-ova pozicija neosnovana, onda zašto je isti izneo argumente koji ili podržavaju položaj IRM-a ili koji su u potpunosti isfabrikovani i nemaju nikakve veze sa pozicijom IRM-a?

Zaključak

Kao što se iz gore priloženog može videti, govornik za ISKCON u Nemačkoj je napravio grešku u skoro svakoj rečenici koju je napisao iz razloga što se nije upoznao kako sa Šrila Prabhupadovim izjavama tako i  sa izjavama IRM-a. Ključne činjenice iz izjava, punih grešaka, ISKCON-a u Nemačkoj su sledeće:

1. Lažno je tvrđeno, da su ritvici bili imenovani samo zato što Šrila Prabhupada nije bio fizički u stanju da nastavi sa diktiranjem imena.
2. Lažno je tvrđeno, da izjave u vezi odlaska, koje su bile pomenute u Razgovoru od 28-og Maja, predstavljaju konflikt sa IRM-ovom pozicijom.
3. Lažno je tvrđeno, da je ritvik sistem bio postavljen samo zato da bi rešio neke inicijacijske zahteve koji su privremeno bili zadržani.
4. Lažno je tvrđeno, da je iz istorijskog primera jasno, da je Šrila Prabupada izdao naredbu ritvicima kako bi se oni nakon njegovog odlaska preobratili u dikša gurue. 
5. Lažno je tvrđeno, kako IRM zagovara to da niko od Šrila Prabhupadovih učenika ne može postati čisti bhakta.
6. Iznošeni su lažni argumenti za to da je pozicija IRM-a, koja je zasnovana na tome da je Šrila Prabhupada jedini Dikša Guru, pogrešna, jer je ranije već bilo prihvaćeno da Šrila Prabhupada ispunjava funkciju dikša gurua tako što deluje kao spasitelj koji izbavlja učenika,  a da ISKCON gurui nikako ne mogu biti dikša gurui otkako oni fukcionišu na potpuno isti način kao i svi ostali članovi ISKCON-a, tj. oni  sve novopridošle članove u ISKCON predstavljaju Šrila Prabhupadu.
7. Iznošeni su lažni argumenti da premda jedino Šrila Prabhupada može biti vodeći šikša guru za ISKCON, samo relativno podređeni šikša guru (pored Šrila Prabhupada) može postati dikša guru, čak iako šikša guru kasnije postaje dikša guru.
8. Iznesen je lažni argument na osnovu ’’zakona’’ koji GBC i sam ne sledi.

 

Molimo pevajte: Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna, Krišna, Hare, Hare,
Hare Rama, Hare Rama, Rama, Rama, Hare, Hare. I budite srećni!