Leto 2005
Autor Krishnakant
Nakon nedavnog odlaska Njegove Svetosti Bhakti Tirtha Swamija, Prahladananda Swami, izglasani ISKCON Guru, zapisao je u svom dnevniku putovanja sledeći izveštaj:
|
Ovde Prahaladananda Swami otkriva da su neki bhakte, koji su već bili ``inicirani`` od Bhakti Tirtha Swamija, prisustvovali ceremoniji koju je on izvodio za svoje učenike. Drugim rečima, Prahaladananda Swami je na inicijacijskoj ceremoniji delovao kao “ritvik” , tj. sveštenik, koji je inicirao u ime ‘’Gurua’’ koji je već napustio telo, Bhakti Tirtha Swamija. Međutim, kao što izveštaj govori, bhakte su se već smatrali ‘’iniciranim’’. Stoga, čak i GBC prihvata da inicijacijska ceremonija ne čini inicijaciju, jer se inicijacija već dogodila, kao i da fizičko prisustvo Gurua nije neophodno prilikom izvođenja ceremonije, ili zaista, i na samoj planeti u vreme izvođenja ceremonije.
Stoga, kada je potrebno da Dikša Guru bude prisutan na planeti, a da je to apsolutno neophodno u životu učenika?
Ovo ćemo u nastavku detaljno ispitati.
PRE INICIJACIJE
Raspravljalo se, da pre nego što se budućem učeniku odobri inicijacija, Guru pre svega mora biti fizički prisutan na planeti kako bi mogao lično upoznati učenika i ispitivati ga. I zaista, ovo je tradicionalan metod pomoću kojeg bi se Guru i njegov potencijalni učenik povezali zajedno na duže vreme da bi mogli ispitati njihove osobne kvalifikacije. Međutim, u ISKCON-u je sistem za sprovođenje ovog uslova drugačiji, kako je u nastavku objasnio Šrila Prabhupada:
“Duhovni učitelj mora utvrditi učenikove kvalifikacije pre nego što ga prihvati za učenika. U našem pokretu svesnosti Krišne osoba mora biti spremna da se odrekne četiri stuba grešnog života-nezakonitog sexa, jedenja mesa, uzimanja opojnih sredstava i kockanja. Posebno u zapadnim zemljama, prvo proveravamo da li je potencijalni učenik spreman da sledi četiri propisana principa. Onda mu dajemo ime sluge vaišnave i iniciramo ga u mantranje Hare Krišna maha mantre, najmanje šesnaest krugova dnevno. Tako učenik predano služi pod vodstvom duhovnog učitelja ili njegovog predstavnika najmanje šest meseci do godinu dana. Tada biva preporučen za drugu inicijaciju, dobija sveti konac i biva prihvaćen kao verodostojni brahmana.’’
(Šrí Čaitania-čaritámrita, Madhya-lila 24:330,smisao, A. C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada)
Ovo nadgledanje, kao što Šrila Prabhupada gore kaže, služi da bi se videlo da li budući učenik sledi četiri regulativna principa, i kao što Šrila Prabhupada u pomenutom citatu tvrdi, to nadgledanje može vršiti ili Šrila Prabhupada ili njegov predstavnik. U praksi, ovo nadgledanje je obavljano isključivo od strane njegovih predstavnika, predsednik Hrama, i to je zaista, u ranim danima pokreta za svesnost Krišne, bio standardni sistem u ISKCON-u.
Neko bi se priključio hramu, da bi nekoliko meseci kasnije, Predsednik Hrama poslao preporuke za inicijaciju i učenik bi bio iniciran putem pisma, iako nikad nije sreo Šrila Prabhupada. Na primer:
“Ako vi tako mislite, Geri može biti iniciran poštom, i vi mu to možete urediti.”
(Pismo namenjeno Upendri,datuma 18.11.1968.)
I dve nedelje kasnije:
”P.S.Gari je bio juče iniciran i ime mu je Gajendra das”
(Pismo namenjeno Upendri,datuma 2.12.1968.)
Na taj način, ovo je postalo standardni sistem za inicijaciju, kao što će na stotine pisama koja su dostupna u Veda bazi to i pokazati, sve do 1977. Međutim, kada je Šrila Prabhupada bio lično prisutan u centru, on bi upoznao i inicirao učenike kad god bi to bilo moguće. Ponekad bi se takođe i dopisivao sa potecijalnim učenikom pre inicijacije. Ali u većini slučajeva, model je bio inicijacija putem pisama (pošte), sledeći preporuke Predsednika Hrama, bez ikakvog kontakta sa samim, budućim, učenikom.
ZA VREME INICIJACIJE
Sada smo videli da su učenici koji nisu bili u kontaktu sa Šrila Prabhupadom dobijali inicijacije, jednostavno preporukom Predsednika Hrama putem pisma, bilo je potrebno da Šrila Prabhupada bude fizički prisutan na planeti kako bi prihvatio i inicirao nove učenike, čak i ako je to bilo obavljano pismenim putem.
Međutim, unutar Ritvik sistema, koji je 1977 godine bio uspostavljen lično od Šrila Prabhupada, ovakvo prihvatanje i iniciranje učenika je u potpunosti bilo preneto na Ritvik predstavnike, i od tada se Šrila Prabhupada više nije mešao u proces inicijacije:
Šrila Prabhupada: “Tako da bez čekanja na mene, koga god da vi preporučite, zaslužuje. To će se uzdati u diskreciju.”
Tamala Krišna : “U diskreciju...”
Šrila Prabhupada: “Da.”
Tamala Krišna : “To je prva i druga inicijacija.”
Šrila Prabhupada: “Hmm!”
(Sastanak na temu imenovanja ritvika, 7-mi Jul, 1977)
Da bi zatim, dva dana kasnije, ovaj prenos potvrdio i u naredbi od devetog jula (9.7.1977.), u kojoj stoji:
‘’U prošlosti su Predsednici Hramova pisali Šrila Prabhupadu predlažući podobnog kanditata (bhaktu) za inicijaciju. Sada kada je Šrila Prabhupada imenovao ove predstavnike,Predsednici Hramova mogu ubuduće sami slati preporuke za prvu i drugu inicijaciju, za bilo koga od ovih jedanaest predstavnika koji su najbliži njihovom Hramu. Posle razmatranja preporuke, ovi predstavnici mogu prihvatati kandidate (bhakte) kao inicirane učenike Šrila Prabhupada davanjem duhovnog imena, ili u slučaju druge inicijacije mantranjem Gayatri mantre na Bramanskom koncu, kao što je to Šrila Prabhupada radio. Novoinicirani bhakte su učenici Njegove Božanske Milosti A.C. Bhaktivedanta Swami Šrila Prabhupada, jedanaest gore navedenih senior učenika deluju kao Njegovi predstavnici.’’
(9-ti Juli 1977, Naredba poslata svim Predsednicima Hramova i GBC članovima)
Ranije je Šrila Prabhupada inicirao učenike dobijajući preporuke od Predsednika Hrama putem pisma, a da nije bio potreban bilo kakav kontakt sa budućim učenikom. A sada, čak i ovo prihvatanje su trebali obavljati Ritvici, koje je on izabrao za ovu službu.
Dakle, jasno je, da davanje inicijacije ne zahteva fizičko prisustvo duhovnog učitelja, i zaista, Šrila Prabhupada je osobito postavio ovaj sistem neposredno pre napuštanja tela dozvolivši da se učenici iniciraju bez njegovog fizičkog angažovanja.
NAKON INICIJACIJE
Prateći inicijaciju, prihvaćeno je da dikša Guru takođe ne mora biti fizički prisutan:
“Ponekad dikša-Guru nije uvek prisutan. Sledstveno tome, jedan može uzeti znanje, instrukciju, od naprednog bhakte. To se zove šikša-guru.”
(Lekcija,4.7.1974.)
I naravno, ovo je takođe bio slučaj i u praksi, pošto niko od Šrila Prabhupadovih učenika za poslednjih 28 godina nije bio s njim u fizičkom kontaktu, a mnogi ga čak nisu sreli ni dok je bio fizički prisutan na planeti.
ZAKLJUČAK
Prema tome, kako iz učenja pa tako i prakse, možemo videti, da nepostoji bilo kakva apsolutna neophodnost da Dikša-Guru bude fizički prisutan, bilo to pre, za vreme ili nakon inicijacije. I ovo je znak Ačarije, on poučava primerom.
Zato nikada neće postojati bilo kakve protivrečnosti između njegovih učenja i njegovog primera. Dakle, on nije sreo veliku većinu svojih učenika, u bilo koje vreme. Takođe, on je dao instrukcije u kojima je objasnio kako je to moguće kao i na koji način je mogao iskoristiti svoje predstavnike da bi se pobrinuo za sve funkcijske delatnosti, kako pre, tako za vreme, pa i nakon inicijacije. Stoga, iako su ove tvrdnje jasne, kako kroz učenja tako i primera, i dalje mit, da Guru u svakom slučaju mora biti ‚‚živ‚‚ ili fizički prisutan na planeti za vreme života učenika, je verovatno najzastupljeniji mit u današnjem ISKCON-u. U nastavku ćemo ispitati neka uobičajena pogrešna shvatanja koja su dovela do stvaranja ovog mita.
UOBIČAJENA POGREŠNA SHVATANJA
a) ”Šrila Prabhupada je mnogo puta učio da nam je potreban “živi” Guru”.
Zapravo, termin ”živi guru” ili “živi duhovni učitelj”, nikada nije bio upotrebljen, i Šrila Prabhupada ga nije izgovorio ni jedan jedini put. I zaista, jednom kada je bio upotrebljen od strane njegovog učenika, Šrila Prabhupada je oštro reagovao, naglašavajući da je Guru uvek živ, navodeći primer Gospoda Isusa Hrista:
Šrila Prabhupada: Kada čitaš Bibliju, ti slediš Duhovnog Učitelja. Kako možeš reći bez Duhovnog Učitelja? Čim čitaš Bibliju, znači da slediš instrukciju Gospoda Isusa Hrista, što znači da slediš Duhovnog Učitelja. Onda kako može postojati šansa da se bude bez Duhovnog Učitelja?
Madhudvisa: Ja sam mislio na živog Duhovnog Učitelja.
Šrila Prabhupada: Duhovni Učitelj nije pitanje o… Duhovni Učitelj je večan. Duhovni Učitelj je večan … Tako da je tvoje pitanje ‘bez Duhovnog Učitelja’. Na bilo kom stupnju života vi ne možete bez Duhovnog Učitelja. Možeš prihvatiti ovog ili onog Duhovnog Učitelja. To je druga stvar. Ali moraš prihvatiti. Kao što kažeš “čitajući Bibliju”, kada čitaš Bibliju, to znači da slediš Duhovnog Učitelja koga predstavlja neki sveštenik ili duhovnik u liniji Gospoda Isusa Hrista.
(Jutarnja šetnja, 2/10/68, Seattle)
Jedan može raspravljati da su u ovom smislu sve duhovne ličnosti “žive” , i dalje ne prihvatamo Šrila Bhaktisidhanta Sarasvati Maharadža kao našeg dikša-Gurua. Ne, zato što je Šrila Prabhupada sadašnja veza. I ako su sve duhovne ličnosti u svakom slučaju “žive”, onda reći da Šrila Praphupada nije “živi Guru” očigledno ne može biti verodostojno rasuđivanje, za to, zašto on više nije sadašnji predstavnik Gaudiya Vaisnava sampradaye.
Za ovo bi nam trebao opunomoćeni naslednik, kojeg nam naravno Šrila Prabhupada nikada nije dao.
b) “Osim ako duhovni učitelj nije fizički prisutan, kako bi drugačije on bio u stanju da nas usmerava i poučava?”
Kao što smo videli, ovaj navedeni argument je beskoristan zbog jednostavne činjenice, što upravo ti ljudi koji su ponudili ovaj argument, neopunomoćeni ISKCON Gurui koji love nove učenike, ni sami nisu imali, za proteklih 28 godina, bilo kakvog “živog Gurua” koji bi ih usmeravao i poučavao.
· Ako njima već skoro 30 godina nije bio potreban takav fizički prisutan Guru, zašto bi onda nama trebao?
Ironično, argument, da Šrila Prabhupada treba biti fizički prisutan kako bi nas on mogao lično voditi, je već prihvaćen od strane GBC-ja kao lažan, jer je GBC već rekao, da će Šrila Prabhupada uvek biti naš glavni šikša Guru.
|
Dakle, GBC je već prihvatio da za predavanje instrukcije, kao i da bi nam dao najvišu šikšu, Šrila Prabhupada ne mora biti fizički prisutan na planeti, jer Šrila Prabhupada nije samo bilo koji šikša Guru, već glavni šikša Guru.
Da, moguća je, ali tako uspostavljena komunikacija nije neophodna, niti je i najmanji vid takve komunikacije potreban. Nelogično je raspravljati na ovaj način: ’’iako nije potrebno imati interaktivnu komunikaciju sa Guruom, neophodno je biti u mogućnosti da se uradi ono što se ne treba raditi’’!
c) ”U Bhagavad-giti 4:34 stoji da mi moramo prići i ispitivati Gurua. Kako to možemo uraditi osim ako on nije ‚‚živ‚‚?”
Ali Bhagavad-Gita 4:34 zapravo kaže:
“Samo nastoj da naučiš istinu prilazeći duhovnom učitelju. Ponizno mu postavljaj pitanja i služi ga. Samospoznata duša može ti preneti znanje, jer je videla istinu”.
I smisao na ovaj stih objašnjava da je proces prikladan za učenika.
‚‚Osoba mora biti u stanju da položi test duhovnog učitelja, i kada on vidi pravu želju učenika, on ga automatski blagosilja istinskim duhovnim razumevanjem. (...) Verodostojni duhovni učitelj je po prirodi veoma ljubazan prema učeniku.‚‚
(Bhagavad-Gita, smisao na stih 4:34)
*Prema tome, kao što je gore već objašnjeno, ova molitva nam govori kako su u proteklih 28 godina Šrila Prabhupadovi učenici ’’prilazili’’ i ’’ispitivali’’ Šrila Prabhupada, da li je moguće da ovaj stih govori samo o fizički prisutnom duhovnom učitelju?
d)”Šrila Prabhupada tvrdi da mi moramo prihvatiti duhovnog učitelja koji je fizički prisutan.”
Da, on to tvrdi, pošto on kaže da mi ne možemo prihvatiti samo ne-materijalnu Nad Dušu kao duhovnog učitelja, nego radije, mi takođe moramo prihvatiti duhovnog učitelja koji dolazi u fizičkoj formi. Drugačije, ne bi bilo potrebe da se bilo koji duhovni učitelj manifestuje na planeti u telesnom obliku:
”Zato što je Krišna smešten u svačijem srcu. Zapravo, On je duhovni učitelj, caitya-guru. Stoga, da bi nam pomogao, On se pojavljuje kao fizički duhovni učitelj.”
(Lekcija, 28.5.1974.)
“Prema tome, Bog se naziva caitya-guru, duhovni učitelj unutar srca. A fizički duhovni učitelj je Božija milost.”
(Razgovori u sobi, 23.5.1974.)
I Šrila Prabhupada je sadašnja veza u tom guru-parampara sistemu spolja manifestovanih fizički prisutnih duhovnih učitelja koga moramo prihvatiti, mi se ne možemo osloniti samo na Nad-Dušu. Međutim, kao što je gore navedeno, fizički prisutan duhovni učitelj ne mora uvek biti fizički prisutan pred učenikom, kako pre, tako za vreme pa i nakon inicijacije.
e)”Ali ako je Guru na planeti, onda je s njim barem MOGUĆA fizička interaktivna komunikacija.”