Počinjemo ovaj članak sa nizom objavljenih izjava jednog ISKCON bhakte:
Izjava 1:
“Skoro već 5 godina ja sam poznavao Šrila Prabhupada vizuelno preko njegovih slika […] Ali nikada nisam lično video Prabhupada […] Onda sam shvatio da se duhovni učitelj ne razlikje od njegove slike […]"
Izjava 2:
“Šrila Prabhupada je bio kao proziran medij. Preneo je kompletno i savršeno znanje bez ličnih izvrtanja. Ja sam prihvatio informaciju koju sam primio iz knjige kao savršenu i opet nisam mogao prepoznati njenog autora kao svog večnog duhovnog vođu."
Izjava 3:
“Šrila Prabhupada je bio sve. Bio je duhoni učitelj, vizionarski ačarya, opunomoćeni propovedač, glavni pujari, stručni kuvar, otac, prijatelj i naš posrednik sa Krišnom."
Od ovih izjava, spoznajemo da:
Šrila Prabhupada je prisutan u svojim slikama.
-
Šrila Prabhupada kominicira preko svojih knjiga kao proziran posrednik do Krišne. On je zbog toga naš večni duhovni vođa i duhovni učitelj.
-
Šrila Prabhupada, najviši opunomoćeni ačarya (duhovni učitelj), je jedini posrednik sa Krišnom.
Moglo bi vam biti oprošteno da mislite da su ove izjave proizrekle od jednog pristalice IRM-a ili uredničke kancelarije BTP-a. Mi bi smo bili srećni da ih odobrimo. Ali biste pogrešili. One su zapravo izjave Njegove Svetosti Šivaram Swamija (nadalje poznat kao “SRS“), ISKCON-ov izabrani GBC guru, objavljene u jednom članku koji je on napisao nazvanom Susret sa Šrila Prabhupadom. U istom članku, mi saznajemo da iako SRS nije ni sreo Šrila Prabhupada u to vreme, on je već bio njegov inicirani učenik:
"To je bio prvi lični kontakt sa Njegovom Milošću, iako sam bio inicirani učenik već dve godine."
(SRS, Susret sa Šrila Prabhupadom)
Ipak za svakog ko danas prihvati Šrila Prabhupada kao svog “večnog duhovnog vođu“, “duhovnog učitelja“ i “jedinog posrednika sa Krišnom“ – na isti način na koji ga je i SRS prihvatio, drugim rečima, ako se slažete sa IRM-om – onda imamo jako loše vesti za vas jer sledeće pismo otkriva:
“To je želja lokalnog ISKCON-a, UK Upravnog Odbora Milosrđa, pod vođstvom Njegove Svetosti Šivarama Swamija […] da zabrani svim osobama koje podržavaju, assistiraju, organizuju ili pomažu finansijski posmrtne ritvik teorije da dolaze u Bhaktivedanta Manor hram.
(Pismo objavljeno od bivšeg gurua i Hramskog Predsednika Vipramukhya Swamija)
(“Posmrtne ritvik teorije“ je više neukusan izraz da se opiše verovanje da Šrila Prabhupada nije dostupan jer je “mrtav“). Ovako, dok na jednu stranu u svojim izjavama gore SRS podržava ISTU filozofiju koju podržava i sam IRM, na drugu stranu on sprovodi zabrane svakom bhakti da poseti Bhaktivedanta Manor koji veruje u ovu filozofiju!
Za proces opisan od SRS-a je kompletno nezavistan od Šrila Prabhupadovog fizičkog prisustva. Ako SRS može biti iniciran i inspirisan od Šrila Prabhupada a da ga uopšte ne sretne i vidi, onda može svako na ovoj planeti. Nažalost, po njegovim drugim pisanjima i delima, SRS je pokazao tokom godina updaljivo bipolarni stav ka Šrila Prabhupaovoj filozofiji, kao što sada raznjašnjavamo.
1989: Naslednik guru podvala
1980-tih, SRS je bio prva desna ruka jednom od pravih originalnih 11 guru obmanjivača, Bhagavan Das Goswamiju, fanatično ga promovišući kao “čistog bhaktu“ i “guru naslednika“ Šrila Prabhupada. Ipak, Bhagavan zajedno sa ostalih 10 guru pretvarača, je bio jedino ovlašćen od Šrila Prabhupada u njegovoj institucionalnoj direktivi 9.Jula 1977 godine da deluje kao ritvik sveštenik, ne kao guru. Bhagavan je kasnije bio osramoćen nakon što je bio uhvaćen u nedopuštenim aktivnostima i bio je sklonjen sa pozicije “inicirajućeg guru-a“. SRS nije oklevao da odmah popuni mesto Bhagavana kao njegov naslednik i GBC-jev izabran guru.
1994: 'Šrila Prabhupada nije više važeća veza’
1994, SRS objavljuje brošure nazvane Nastavljajući Parampara (CTP) koje su bile pokušaj da se porazi ritvik filozofija, tvrdeći da Šrila Prabhupada nije više važeća veza u učeničkom nasleđu. Nadalje ćemo pokazati SRS-jevo zbrkano razumevanje, pokazujući kako on protivreči i njegovim drugovima GBC izabranim guruima i samom Šrila Prabhupadu.
SRS protivreči ISKCON GBC izabranom guruu Jayadvita Swamju
“Moj predlog, koji ću pokazati u sledećoj delu jeste da je Šrila Prabhupada završio trening, barem za njegovo zadovoljstvo, i odabrao je neke gurue."
(Šivarama Swami, CTP 1994, sa dodatim naglascima)
“Šrila Prabhupada nije nikog postavio da bude guru u budućnosti, on je postavio ritvike da nastave u njegovom prisustvu. Toliko je prihvaćeno od strane svih."
(Jayadvita Swami – San Diego Debata 1990)
SRS protivreči zvaničnoj ISKCON GBC publikaciji
“Kao završnu poentu mi bi smo dali novu definiciju za reč ritvik ili ritvik ačarya […] Predložio bi da bilo koji guru, je zvanični ačarya ili ritvik ačarya. To je zato što deluje u ime svog gurua. Kao što rade sve bhakte. To ne znači da je učenik sam sebi svoj guru ali kao Vaišnava on radi u ime svog gurua."
(Šivarama Swami, CTP, str. 21)
“Reč ritvik doslovno znači sveštenik koji sprovodi žrtvovanje."
(Bhakti Caru Swami, ISKCON Žurnal Mart. 1990 str. 13)
“Žrtvena vatra, brojanica, ime – onda zbogom! Prabhupada je to ovlastio. On je moj guru. Ovaj drugi momak samo izvršava ceremoniju! I to je prava pozicija ritvika. On je zvaničan sveštenik."
(Satyaraja Das – ISKCON Žurnal, mart 1990, str. 28)
Dalje, ne samo da SRS daje totalno novu definiciju značenja reči ’ritvik’, već ima odvažnost da izjavi:
“Kao reč Hindu, reč ritvik je ušla sa jednim značenjem, a onda sve zajedno dobila drugo značenje."
(Šivarama Swami, CTP, str. 31)
Jasniji slučaj Orvelovskog dvostrukog suprotnog mišljenja mislim da bi bilo teško naći!
SRS protivreči Šrila Prabhupadu
“Što se ovoga tiče Šrila Prabhupada jasno izjavljuje da i bhakta koji nije uttama-adhikari (čisti bhakta na najvišem nivou spoznaje Boga) može inicirati."
(Šivarama Swami, CTP, str. 29)
“Ne treba postati duhovni učitelj ukoliko se ne dostigne nivo uttama-adhikarija […]Zbog toga učenik mora biti pažljiv da prihvati uttama-adhikarija kao duhovnog učitelja."
(Nektar Instrukcija, Tekst 5, smisao)
“Generalno, vi možete znati da on nije oslobođena osoba, i zbog toga, on ne može inicirati nikoga u Svesnosti Krišne.“
(pismo Šrila Prabupada, 18. April, 1968)
1994: Šrila Prabhupada deluje kao sadašnja veza
“ Šta su ove knjige koje su promenile moju porodicu toliko. Kako je moguće da može toliko moćno pričati kroz njih? Morate se osećati veoma srećno što ste njegovi učenici. Kako je on veliki čovek! Ponekad kada bi moja baka mantrala ispre slike Krišne ona bi plakala. Kako Šrila Prabhupada to radi? I ja hoću tako da plačem. Baka sanja Šrila Prabhupada i ponekad priča sa njegovom slikom. Iako na korici njegove knjige piše da je umro, da li je Šrila Prabhupada stvarno mrtav, ili je još uvek živ? Da li mislite da mogu da ga sretnem jednog dana?"
Ovo pismo, pisano od mlade devojčice o Šrila Prabhupadovim knjigama, je formiralo deo SRS-jeve Vyasa Puje kao ponude Šrila Prabhupadu 1994 godine. Pismo jasno ukazuje snagu Šrila Prabhupadovih knjiga u komunikaciji sa iskrenom dušom. U njegovoj ponudi, SRS izjavljuje:
“Ovo je jedno pismo, od jedne devojčice koja je došla u kontakt sa vama. Koliko miliona takvih duša je negde koja će tek da pišu, koja direktno doživljavaju tvoju milost svakodnevno, ko čita tvoje knjige sa implicitnom verom, kome ti pričaš u snovima i preko slika, čije si živote promenio iznenada i nagradio ih suzama kada mantraju sveta imena? […] Mislim da te ovi ljudi sreću svakoga dana.“
(SRS, Vyasa Puja ponuda, 1994)
Dakle u ISTOJ GODINI kada je objavio dokument gde izjavljuje da Šrila Prabhupada ne može više prihvatati učenike, SRS u isto vreme priznaje da je Šrila Prabhupada taj koji susreće ljudi svakodnevno kroz njegove knjige i čini ih njegovim sledbenicima! Takva filozofska dvoličnost se nastavlja danas, sa time da SRS i dalje insistira da Šrila Prabhupada nije pristupačan kao nečiji Guru, ali bolje da se neko preda ili njemu ili jednom od 80 “ISKCON gurua“ da bi primio milost Šrila Prabhupada.
1995: “Gopi Bhava“ devijacija – 1. deo
SRS je bio jedan od članova zloglasnog „Gopi Bhava“ kluba, u kome su bile ISKCON-ove svetiljke kao Tamala Krishna Goswami, i koji je mnogo godina u ranim 90-im išao da traži “visoko vođenje“ od strane HH Narayana Maharaja iz Gaudiya Mathe, na temu “rasika“ i “Gopi Bhava“ (poverljive zabave Krišne i Njegovih sluškinja). U odgovoru na ovu aktivnost, čak je i GBC prosledio sledeću rezoluciju:
“Skorašnje povećanje u ISKCON-u u literaturama o “rasika-bhakti“, poverljivim Radha-Krišna lilama (zabavama), i drugim temama pogodnim samo za visoko napredne duše, predstavlja napuštanje Šrila Prabhupadovih naredbi i ometa uglađen duhovni napredak bhakta u ISKCON-u. ISKCON članovi bi zbog toga trebali izbegavati da skupljaju, čitaju, diskutuju, ili dele takvu literaturu.“
(Rezolucija 73, GBC Rezolucije 1995)
SRS i ostali su dobili privremenu zabranu da iniciraju i posećuju Vrindavan kao kaznu!
2003: “Gopi Bhava“ devijacija – 2. deo
Oćigledno ne uzimajući veoma ozbiljno GBC Rezoluciju na “skorašnje povećanje literature o “rasika-bhakti“, poverljive Radhe-Krišna lile“, SRS onda nastavlja da piše knjigu samo o “poverljivim Radha-Krišna lilama“! Nadalje, SRS čak i priznaje da je njegova knjiga Na Paraye ‘ham delo izmišljotine:
“Prva poetska licenca, je bila da izazove izmišljene karaktere Syamalata i Nava-sakhi. Kao posledica ove odluke, književni karakteri uzajamno deluju sa stvarnim istorijskim osobama kao što su Radha i Krišna"
(Šivarama Swami, Na Paraye ‘ham, str. 19)
Praktikovanje takvih umišljenih zabava Svevišnjeg Gospodina je osuđeno od strane Šrila Prabhupada:
“Onaj ko sledi svoje imaginacije o Svevišnjoj Božankoj Ličnosti je osuđen.“
(Šrimad-Bhagavatam 10.3.32, smisao)
2004: SRS priznaje GBC “laži"
1996, IRM podnosi svoju osnivačku knjigu The Final Order (TFO) izabranom odboru GBC-ja. Knjiga je bila specifična dekonstrukcija GBC-jevog lista Razumem Moj Nalog koji je formirao kičmu GBC-jeve “guru tattva“ filozofije. Podržavaocima TFO-a je zatim bilo zabranjeno dolaziti u ISKCON hramove.
2004, SRS priznaje GBC-jevu glupost izjavljujući da je list Razumem Moj Nalog skup “laži“, i predložio da rezolucija za to bude povučena – koja je bila te godine. TFO je sada objavljena kao knjiga i dostupna je besplatno.
2004: SRS markira ISKCOn gurua kao “bolestan lažov"
Iste godine, slično nekoj vrsti krstaškog rata protiv lažova, SRS je bio nesrećan zbog pomahnitale ambicije svog druga gurua Jayapataka Swamija za sticanjem učenika, nazivajući ga “bolesnom osobom“ koji je “opsednut“, i dodao sa dobrom merom da Jayapatakina opsednutost “čini laganje i dvolično ponašanje potpuno pomirljivo sa službom za Šrila Prabhupada."
Zaključak:
U uvodu Nastavljajući Parampara, je rečeno:
“Pravilan način da se razumeju ova važna pitanja je da se započne otvorena diskusija među Vaišnavama."
Ipak SRS je lično taj koji nadgleda zabranjivanje dolaska bhaktama u hramove stavljajući ispred Šrila Prabhupadove instrukcije za ritvike – jedva i sa mukom kao “otvorene diskusije“.
Mi se, kako god, kompletno slažemo sa SRS-jem kada piše:
“Pomirio sam se sa tim da je potraga za Šrila Prabhupadom u njegovim instrukcijama, njegovim knjigama i unutar mog srca. Postepeno počinjem da shvatam da je vani ta koja je večna veza koju sam primoran da prihvatim."
(SRS, Susret sa Šrila Prabupadom)
