Kada se obmana sprovede putem serije izmiljotina, i dok tako izmisljena traje, posledice ce biti takve da i oni koji bi trebalo da odrzavaju obmanu nece biti sigurni sta bi navodno trebali da rade, i zasto. Velike Guru Obmane u ISKCON-u olicavaju ovaj fenomen, sa guru prevarantima koji se spustaju u zabunu, kontradiktornost i otvorene apsurdnosti, kako nadalje obmane vode. Mi detaljno pokazujemo, kako su od samog pocetka pa sve do dana danasnjeg gurui oboleli od zabune i ludila zbog neprekidnog i uvredljivog guru cirkusa, da imaju poteskoca u tome da razlikuju da li dolaze ili odlaze, i zapravo da li su cak gurui ili nisu!
„Odlazak Srila Prabhupada nas je ostavio u nedoumici kako nastaviti sa procesom inicijacija. [...] Kao i obicno, Ja sam se izgleda kolebao izmedju jakih misljenja drugih.“
(Satsvarupa Das Goswami, samo-ovlasceni guru, ISKCON sedamdesetih, 17-29 Novebar, 1977, GN Novine, 1997)
Nama se iznova prica da je Srila Prabhupada ’jasno’ dao instrukcije njegovim ucenicima da postanu guru naslednici. Ipak, mi ovde vidimo da je osnivac Guru Obmana, Satsvarupa Das, priznao da oni nisu imali ideju sta treba da rade, i umesto toga jednostavno ovde pravi tezak neuspeh zaviseci od toga sta imaju drugi da kazu.
„Zapravo Prabhupada nije nikada postavio ikakve gurue. On je postavio 11 ritvika. Nije ih nikad postavio kao gurue. Ja i ostali clanovi GBC-ja smo nacinili najvecu rdjavu uslugu ovom pokretu poslednje tri godine jer smo pogresno tumacili postavaljanje ritvika kao postavljanje gurua.“
(Tamala Krishna Goswami, samo-ovlasceni guru, Priznanje u Piramida Kuci, Topanga Kanjon, 3. Decembar, 1980)
Tri godine kasnije , jos jedan kreator Guru Obmana, Tamal Krishna Goswami, priznaje da je samo bilo postavljanje ritvika, i da je shvatanje postavljanja ritvika kao postavljanje gurua, bila „najveca rdjava usluga ovom pokretu“. Ipak, ovo postavljanje gurua ostaje sve do danas, jer ovi ritvici, kao sto je sam Tamal Krishna Goswami nisu nikad ustupili svoja postavljena mesta gurua (jedino ukolik nisu hvatani da su ukljuceni u debele nezakonite aktivnosti). Vec su samo postavljeni lazni gurui ostali na svoja lazna mesta da pomognu u ovlascenju svih novih ISKCON gurua koji su sledili naknadno, i tri od njih su i dan danas uveliko aktivni. Dakle „najveca rdjava usluga ovom pokretu“ i dan danas ostaje da se sprovodi u ISKCON-u.
”I kada dodjemo na temu gurua, ko veruje duhovnom vodjenju GBC-ja?[...] Da popravimo vase samopouzdanje: U jednu ruku GBC vas ohrabruje da budete inicirani verodostojnim, ovlascenim ISKCON guruom i da ga obozavate kao Boga. U druge strane, to je razradjen sistem zakona na koji se poziva sa vremena na vreme kada vas ISKCON-ovlasceni guru padne. Nekom moze mozda biti oprosteno ukoliko misli da pored svih zakona i rezolucija uloga gurua je jos uvek komplikovana cak i za GBC.“
(HH Jayadvaita Swami, GBC izabran guru, Gde su ritvici u pravu, 1996)
Dok neovlasceni gurui pocinju da padaju, GBC izmislja gomilu „zakona“ detaljisuci kako guru moze da padne, kako pali gurui mogu biti „precisceni“, kako ih i dalje mozemo obozavati na ogranicen nacin dok su u palom stadijumu, kako ih mozemo obozavati na neogranicen nacin kasnije nakon njihovog „prociscenja“ i tako dalje.
„Kada je Harikesa pao 1998’, 1999’ sam predlozio da ocigledno idemo pogresnim putem. Sada, kada gresite, kada znate da idete pogresnim putem, sta uradite? Stanete da nadjete pravi put. Zato, za sada, hajde da stanemo sa inicijacijama i da saznamo sta je zapravo problem i koje je resenje za taj problem, da li mozemo naci resenje, ali to data, hajdemo stati.“
(Bhakti Caru Swami, GBC izabran guru, snnimljeno, 20. Juli, 2003)
Nakon pada jos jednog velikog gurua, Bhakti caru Swami („BCS“) priznaje da bi trebalo stati odmah sa inicijacijama, jer „idu u pogresnom smeru“. Da okonca ovo, on odluci da vodi put time sto postavlja primer, i odmah sprovodi najvecu ceremoniju inicijacije vidjenu u ISKCON-u u zadnjih 15 godina!:
Najveca ceremonija Inicijacije od dana Bhagavana pre internacionalnog skupa od Vipramukhya Swamija (Bhaktivedanta manor, UK) – 14. Avgust, 1999:
Bhakti Caru Swami, Radhanath Swami i Bhakti Vikasa Swami su inicirali 32 ucenika ovog jutra u Bhaktivedanta Manor-u, Enlgeska, dan pre Londonske Rathayatre. Bila je to najveca ceremonija inicijacije koja je ikada odrzana u Bhaktivedanta Manor hramu [...]“
(Chakra vebsajt)
Pa ipak, BCS ima obraz episkopata u pogledu „istine i postenja“’:
„Vaisnava je iskren i istonoljubiv. Zbog toga je neustrasiv.“
(Pismo BCS-a, 3. April, 2007)
Definicija „acarye“ ili duhovnog ucitelja je „onaj ko poucava primerom“. S obzirom da je BCS-ov „primer“ pokazao da je dijametralno suprotan od onoga sta „poucava“, mozemo slobodno zakljuciti da nije kvalifikovan da deluje kao ’acarya’. I po njegovoj licnoj definiciji istine i postenja, nije kvalifikovan ni kao Vaisnava, potvrdjujuci da je u ISKCON-u trenutni sistem inicijacije pogresan i da bi trebali svi zajedno prestati; ali ipak on nastavlja da inicira u velikom broju da dana danasnjeg, koji nije nikada prestao kako bi „nasao pravi put“, i umesto toga vise preferira da „nastavi da ide u pogresnom smeru“.
Sankarsan Das, GBC izglasan guru, postaje zbunjen oko toga da li je tvrdio da je guru ili nije:
„Upravo sam posetio vas sajt po prvi put. Ne mogu da poverujem! Nacin na koji promovisete sebe kao verodostojnog ucitelja, cak prodavajuci vasu sopstvenu sliku.“
(e-mail Johna Garsije upucen Sankarsan Das Adhikari-ju, 14/10/2005)
U odgovoru Sankarasan Das je izjavio:
„Koliko ja znam ja ne reklamiram sebe kao gurua. Ljubazno mi ukazi na to gde sebe reklamiram kao gurua i ja cu pogledati da to promenim.“
(e-mail Sankarasan Dasa upucen Johnu Garsiji, 15/10/2005)
Kako god, izjava iznad je u vezi sa njegovim vebsajtom u kome on kaze:
”Misao Dana“ je doneta za vas od strane Sankarasan Das Adhikari-ja, autora Kursa Konacne Samospoznaje i ovlascenog duhovnog ucitelja u Brahma-Madhva-Gaudiya sampradayi, svetskoj najstarijoj liniji gurua“.
(Vebsajt Sankarasan Das Adhikari-ja, podvucene linije dodate, arhivirano)
Kao dodatak, nas zbunjen „dobar kao polubog“ ISKCON guru takodje izjavljuje:
„Srila Prabhupada mi je licno rekao da mogu sebe reklamirati kao duhovnog ucitelja, a ti mi kazes da ne bi trebao. Da li treba tebe da sledim ili Srila Prabhupada?“.
(e-mail Sankarsan Dasa Adhikari-ja upucen Johnu Garsiji, 15/10/2005)
Dakle ako je Srila prabhupada zapravo rekao Sankarsan Das Adhikari-ju da reklamira sebe kao gurua, zasto je u pocetku tvrdio da nije sledio ovaj savet, i izjavio da „Ja ne reklamiram sebe kao gurua“?
„[...] ’Duhovni ucitelji’ Ja mrzim da koristim tu rec, ne svidja mi se toliko, vise preferiram sannyasis, starije vasinave, GBC; kada propovedaju u javnosti trebaju se reklamirati, ali takvo reklamiranje je neophodno ali ne na njihovoj osnovi da su gurui“
(Sivarama Swami [SRS], „Rezolucija GBC o obozavanju gurua, podkast 21. Juli, 2006)
Vera u ISKCON-ov guru sistem je toliko pala, da ISKCON guru sam mrzi da koristi rec „guru“ da se odnosi na njega, i preferira da ga nazivaju bilo kako drugacije osim ovoga! I ipak jos jedan drugi ISKCON lider kaze da „guru“ nije cak ni pozicija u ISKCON-u, mada, kontradiktorno sa SRS-om, ipak je u redu da se „reklamiraju“ kao takvi:
„Dogadjaj, organizovan od strane studenta, je reklamiran kao: „Intervju sa Guru-om“ sto je izazvalo osmeh kod mene uzimajuci u obzir moj poslednji blog o koriscenju ove reci u ISKCON-u. Kako god, ovo je bilo reklamiranje a ne socijlano imenovanje.“
(Kripamoya Das, Glas Vaisnava, 12. Oktobar, 2007)
Toliko su zbunjeni zbog svog raspadajuceg guru sistema, da ne mogu da se dogovore koji status, ako uopste, treba biti dodeljen ’guru’ zvanju!
„Ja se tesko borim sa tim da sam diksa guru [...] ja sam javno postavio moratorijum za dalje obavljanje diksa inicijacija. Ja stajem na jedno 100 ucenika. Ja nisam dovoljno duhovno napredan da ih imam vise.“
(HH Mukunda Goswami, „Vyasa Puja“ ponuda HH Jayapataka Swami-ju, 2007)
Na ovaj nacin, kako je vestacki povisen od strane GBC-ja na poziciju diksa gurua (inicirajuceg duhovnog ucitelja) koji je obozavan kao naslednik Srila Prabhupada, HH Mukunda Goswami nam sada kaze da imitiranje Srila Prabhupada i njegove pozicije je nesto sa cime se on „tesko bori“, i nadalje da ce prestati da funkcionise kao duhovni ucitelj ukoliko njegov broj ucenika predje 100.
Mi nismo svesni nikakvih ucenja Srila Prabhupada koja iznose da se verodostojni duhovni ucitelj „tesko bori“ sa time da je duhovni ucitelj. Zaista, sama definicija verodostojnog duhovnog ucitelja je da je kompletno samospoznata dusa.
„Ako iz nekog nesrecnog razloga guru napusti ISKCON, bar ne odlazi institucionalno osnazivanje sa njim, vec ostaje ovde, i bhakte bi trebali biti mudri dovoljno i odabrani dovoljno u tom slucaju da ostanu u liniji Srila Prabhupada, i onda se nastavlja direktna sluzba za Srila Prabhupada.“
(Sivarama Swami (SRS) lekcija i inicijacija, Bhaktivedanta Manor, 7. Januar, 2007, naglasak stavljen)
Ovde jedan ISKCON guru pokusava da opravda zasto bi bhakte trebali ostati u ISKCON-u, cak i ako njihov guru obmanjivac padne tvrdeci da „institucionalna snaga“ inicijacije data nad ucenikom ne odlazi sa laznim guru-ima kada oni napuste ISKCON. Ali ovo bi znacilo da prava snaga inicijacije ocigledno ne moze doci od strane laznog gurua, vec od nekog drugog izvora, jer nista se ne menja cak i ako tvoj „guru“ ode – tvoja inicijacija ostaje netaknuta. Medjutim, ovo se moze dogoditi samo ukoliko je „inicijator“ jednostavno funkcioner na ceremoniji, a ne verodostojni diksa guru – i takav funkcioner koji jednostavno samo prenosi inicijaciju bez uticaja na status inicijacije cak i ako nakon toga napusti ISKCON, se naziva „RITVIK“. Zato, SRS ovde ustupa ritvik argument kako bi zadrzao nesretne ucenike, ciji „gurui“ mogu zastraniti u buducnosti, da ostanu u ISKCON-u.
SRS takodje tvrdi da neko moze dati „direktnu sluzbu“ za Srila Prabhupada, cak i ako ne postoji vise nikakva veza sa „guruom“ koji je „inicirao“ tog nekog. Ovo opet znaci da Srila Prabhupada mora biti diksa guru, jer mi ne iziskujemo guru posrednika kroz koga cemo DIREKTNO sluziti Srila Prabhupada. Mogucnost da se direktna sluzba podnese guru-u, iako neko nije povezan sa osobom koja ga je „inicirala“, se moze samo desiti ukoliko je „inicijator“ u pitanju bio „RITVIK“ koji je inicirao u ime Gurua kome mi zapravo nudimo DIREKTNU sluzbu.
Dakle od pocetka do kraja , guru su sami priznali da:
- Tesko im je bilo da shvate sta treba da se radi
- Sta su uradili je bila velika rdjava usluga pokretu, rdjava usluga koja i dan danas traje u pokretu
- Celu seriju naizgled zbunjujucih zakona potrebnih da se „upravlja“ guruima
- Da su trebali stati sa incijacijama jer su isli u pogresnom smeru
- Nisu sigurni da treba sebe da zovu guru-ima, ili jos bolje, nemojte nas zvati uopste guru-ima!
- Tesko se nose sa tim da su gurui, i zbog toga su odlucili da stanu kada dodju do odredjenog broja ucenika
- Da mozemo da razumemo da kada guru padne, to nista nije vazno jer on nije nista vise nego ritvik!
Takva samo priznata neizvesnost od strane ISKCON Upravljackog Tela je samo da se i ocekuje kada neko pokusava promovisati guru prevare, radije nego da instituise ritvik sistem koji je zapravo propisan od strane Srila Prabhupada za ISKCON. Takva ludost i zbunjenost moze rezultirati samo kada neko izmisli ilegalan guru sistem u direktno nepokoravanje naredbi; takva zbunjenost sigurno nebi postojala da neko zapravo sledi savrsene naredbe Srila Prabhupada, tj da ga zadrzi kao jedinog diksa gurua za ISKCON.