Uvreme kada smo diskutovali zašto se ne sledi Šrila Prabhupadova Devetojulska ritvik Shvativši, da je napravio veliku grešku izjavljujući da dikša zahteva fizički sustret, autor sada predlaže, da Citati koji kažu, da moramo slediti prethodne Ačarije, se mogu primeniti da se izjave guru, sadhu i šastra koriste da bi se TESTIRAO GURU, što je saglasno citatu koji je upotrebio autor, a sve to u nameri da naredba za ISKCON iz 1977, sledbenici guru prevare su bili svi kao robot istrenirani, da momentalno aktiviraju program lažnih arumenata sačinjen od 5 koraka. Mi ćemo ovde ilustrovati i deprogramirati ovaj program lažnih argumenata, analizom jedne takve diskusije koja se povela u Avgustu 2007 između IRM-a i vođe Pandava Sene, ISKCON-ove internacionalne omladinske grupe.
Vođa je zatražio da ostane anoniman, pa ćemo ga stoga imenovati kao ‘’autor’’. Njegovi argumenti će biti u žutim kolonama, dok će ispod njih biti naši odgovori na iste.
Šta je to dikša? - 1
“On misli Šikša Učenik, baš kao što Šrila Prabhupada kaže u BG, mi smo rupanuge što na jeziku šikše znači, da je Šrila Rupa Goswami naš vođa. On ne može biti dikša, iz razloga što ga ja nikada nisam sreo, služio itd. a šta da pričamo o tome, da ja od njega uzmem dikšu.’’
Ovde se utvrđuje, da se dikša veza (kada učenik dobija duhovnu inicijaciju od Gurua) ne može uspostaviti ako se učenik i Guru fizički ne sretnu. Ovo je svakako udarac za mnoge Šrila Prabhupadove učenike, koji su od njega dobili inicijaciju, a da ga nikada nisu čak ni sreli, tako da nam ovo samo govori, da izjava mora biti lažna.
Šta je to dikša? - 2
“Dozvolite mi da pojasnim, šta sam rekao, kada sam utvrdio u kontekstu, da ja nisam bio fizički prisutan na planeti u isto vreme kada i Šrila Prabhupada, kako bi dobio dikšu od njega ili od ličnosti, kojima je on dao odobrenje da iniciraju u njegovo ime, pre nego što je Šrila Prabhupada napustio planetu.”
to u stvari i nije toliko neophodno sve dok je Šrila Prabhupada na planeti, a uz to je bio imenovao i ritvike koji će inicirati u njegovo ime. Sada je pred nama još apsurdniji argument - da dikša ne zahteva nikakav kontakt između Gurua i učenika, bitno je samo to da Guru bude prisutan na planeti, a kontakt između njih dvoje se ne mora nikada ostvariti! Šrila Prabhupada nikada nije dao ovakvu ‘’mora biti prisutan BEZ potrebe za fizičkim kontaktom’’ definiciju za to šta utvrđuje dikšu.
Istorija
“Ovo je relevantno, jer je moje pitanje za vas glasilo ‘’Da li postoji bilo kakav istorijski primer ritvik inicijacije u bilo kojoj Vaišnavskoj Parampara, gde Guru nije bio fizički prisutan na planeti?’ Razlog za to pitanje je bila neophodnost izvlačenja poente za to, da Šrila Prabhupada ne bi išao protiv Vedske Kulture, Vedske Filozofije, Naših Ačarija ili čak Krišne!!!. Šrila Prabhupada je sledio Ačarije pošto je to priroda i tradicija parampara.’’
Ovde je napravljena poenta koja kaže, da osim ako se sve Šrila Prabhupadove delatnosti ne mogu uporediti sa prethodnim ‘’istorijskim primerom’’, onda bi on tako svakako morao ići protiv ‘’Vedske Kulture, Vedske Filozofije, Naših Ačarija ili čak Krišne’’. Problem sa ovom izjavom je taj, što sam Šrila Prabhupada nikada nije izjavio – da njegove delatnosti uvek moraju ponavljati neke prethodne događaje iz istorije, otkako bi u suprotnom, one postale ‘’ne-Vedske’’. Osim ako autor sam nije u stanju da citira takvu ‘’mora biti ponovljen događaj iz istorije’’ klauzulu od Šrila Prabhupada, irelevantno je pokušavati uskladiti Šrila Prabhupadove delatnosti sa prethodnim istorijskim događajima u cilju određivanja njihove verodostojnosti.
jedino na njihova učenja, a ne na kop- iranje događaja u kome su oni bili učesnici, drugačije Šrila Prabhupada nikada ne bi mogao, na primer, sprovoditi inicijacije u zemljama gde se inicijacije nikada ranije nisu sprovodile, što je naravno, suluda zamisao. Prethodne Ačarije takođe ne uče ovu ‘’mora biti ponovljen događaj iz istorije’’ klauzulu. A evo šta nam Šrila Prabhupada zapravo kaže:
‘’Od Ačarije koji dolazi da služi Gospodina se ne može očekivati da sledi ukalupljene metode , jer mora smisliti način da raširi svesnost Krišne.’’
(Šri Caitanya-Caritamrta, Adi-Lila, 7.31-32, smisao)
Guru, Sadhu i Šastra
‘’Pošto vi imate različite interpretacije o Šrila Prabhupadovoj izjavi od ISKCON-a, ja sam se stoga pomogao izjavama Gurua, Sadhua i Šastra, kako bih vam ilustrovao, da nigde u našoj istoriji ne postoji osnova za vašu ideju o ritvik sistemu: ‘Mi moramo sle- diti ova tri principa. Sadhu-
guru-sastra-vakya ténete kori-ya aikya. […] Ako se odreknete sastra-vidhi, onda gde je pitanje o Guruu i Sadhuu? Na sidhim. On nije siddha. On nije dostigao savršeno, potome što je on odbacio principe šastra. Prema tome on je prevarant. Mi na ovaj način moramo proveriti, ko je pravi guru.’ Šrimad-Bhagavatam 7.6.2
- Toronto, 18-ti Jun, 1976’’
Ovde imamo klasično pogrešno shvatanje principa ‘’guru, sadhu i šastra’’. Autor tvrdi, da je on iskoristio princip ‘’guru, sadhu i šastra’’ kako bi nam ilustrovao, da ‘’nigde u našoj istoriji’’ ne postoji osnova za ritvik. Pre svega, on je pomešao dva potpuno različita pojma. Prvi od ta dva, je ideja o ‘’istorijskom događaju’’ koji se mora ponoviti, što smo već razjasnili u prethodnom delu. A drugi, kao što smo imali prilike da vidimo gore, kaže podrži svoj iskaz. Međutim, mi ovde ne testir- amo Gurua, jer dobro znamo, da su Šrila Prabhupadove izjave već verodostojne, otka- ko su izjave Gurua uvek dosledne sadhuima i šastrama:
“Sadhu, šastra i guru? Guru znači onaj ko sledi šastre i sadhue. Stoga postoje tri, i oni su jedno’’.
(Š.P,Lekcija 30/11/76,Vrindavan)
Autor, radije tvrdi, da on tako postupa sa našim ‘’interpretacijama Šrila Prabhupadove izjave’’ iz razloga, što bi na taj način mogao uporediti naše ‘’interpretacije’’, sa onim što Šrila Prabhupada zaista kaže, u nameri da otkrije, da li je interpetacija stvarno bila ‘’interpretacija’’, ili je zaista ono što Šrila Prabhupada kaže. Dok u stvari, autor to ne radi, jer bi se tada svakako pokazalo, da IRM prosto ponavlja doslovne naredbe Šrila Prabhupada: ‘’9-og Jula, 1977 Šrila Prabhupada odobrava ritvik inicijacijski sistem za ISKCON.’’ A to šta autor stvarno radi, je da zaobilazi ovu činjenicu poigravajući se sa principom guru, sadhu i šastra, i mešajući ga sa ‘’istorijom’’, u pokušaju, da izvuče neki ‘’učenjački’’ odgovor. Dok je činjenično istina daleko prostija. Ako mi uistinu tvrdimo nešto što odudara od Šrila Prabhupadove naredbe, onda to radimo iz razloga da bi istakli razliku, na taj način dovodeći u vezu našu tvrdnju sa Šrila Prabhupadovom naredbom.
Zasnovano na šastrama (spisima)
“Možete li mi pokazati, gde je u šastrama podržana vaša filozofija tj. gde se u spisima kaže, da guru ne mora biti prisutan na planeti, da bi dao dikšu? Pojasniću, kada kažem spisi, ja mislim na pisane Šruti i Smriti spise.”
Još više masovne konfuzije.
1) Mi ne predstavljamo nikakvu novu ‘’filozofiju’’, već tražimo, da se sledi Šrila Prabhupadova naredba. Ovaj predlog je naša definicija za to, kako treba upravljati ISKCON-om. Ako neko ne želi to da prihvati, neka napusti ISKCON.
2) Autor traži na uvid mesto gde je u šastrama zapisan uslov - da nije potrebno ograničenje za prebivalište Gurua ako ono ne prelazi dijametar zemlje od mesta gde se sprovodi ceremonija inicijacije (iako on nije obavezan niti da sretne učenika, niti da na bilo koji način učestvuje u ceremoniji).
Pošto šastre ni pod razno ne utvrđuju takvo ograničenje, stoga na prvom mestu, nepostoji potreba da se na njega uopšte i ukazuje, ako takvo ograničenje zaista NIJE potrebno! Naprimer, u šastrama se nigde ne kaže, da Guru ne mora biti u istoj zemlji (umesto autorovog na istoj planeti) u kojoj se sprovodi ceremonija inicijacije, otkako takvo ograničenje u šastrama (da on mora biti u istoj zemlji u kojoj je i primalac inicijacije) nije isprva ni dato.
Potome je Šrila Prabhupada bio potpuno slobodan da inicira mnoge učenike, iako nije bio fizički prisutan u istoj zemlji u kojoj se sprovodila ceremonija inicijacije, iz prostog razloga što on ne može biti uslovljen nekim ograničenjem koje jednostavno ne postoji u šastrama. Zahtev, da se u šastrama mora pokazati mesto na kome se kaže da ograničenje NIJE potrebno, je samo pretpostavka koja se treba dokazati, budući da šastre ne moraju da govore o ograničenju koje NIJE potrebno, ako šastre isprva ne kažu da takvo ograničenje uopšte postoji!
3) Zapravo, u spisima je već utvrđen princip, po kome verodostojni Guru inicira učenika, i to je sve što spisi objavljuju. Oni, koji objavljuju uslove i ograničenja za princip odnosa Guru - učenik, su ti, koji moraju podržati svoja ograničenja principa Guru-učenik, pokazujući, na kom se mestu u šastrama takvo ograničenje pominje. Na primer, Šrila Prabhupada kaže da se inicijacija može dobiti isključivo od sadašnje veze u učeničkom nasleđu (vidi Šrimad-Bhagavatam,2.9.7. smisao ). Stoga, ovo je jedan od takvih objavljenih uslova, i mi ga moramo prihvatiti (prema tome, mi ne možemo ‘’preskakati’’ sadašnjeg ačariju Šrila Prabhupada i uzeti inicijaciju od, na primer, Jive Goswamija). A uslov, da Guru mora biti na planeti u samom momentu izvođenja ceremonije inicijacije, jednostavno ne postoji u šastrama, i stoga ga GBC ne može iskoristiti u pokušaju, da ograniči odnos između Šrila Prabhupada i članova ISKCON-a.
Autoritet
“U ISKCON-u je naš autoritet jedino Šrila Prabhupada.’’ (IRM izjava).
“Ja ne vidim problem sa tom izjavom (gore datom), otkako ja prihvatam Šrila Prabhupada kao mog glavnog Šikša Gurua!!’’
U tom slučaju, svi zaključci u vezi filozofije i učenja svesnosti Krišne, a koji trebaju biti primenjeni u ISKCON-u, moraju biti, po definiciji, opunomoćeni iskazi Šrila Prabhupada. A ipak, autor ovde ide korak dalje, tvrdeći, da mi imamo ‘’šikša parampara’’. Takvu izjavu, Šrila Prabhupada jednostavno nikad nije dao, a kada smo autora izazvali da predoči gore izloženu Šrila Prabhupadovu izjavu, on je odgovorio sledeće:
“Prema tome, ako ja hoću da dokažem, da je Krišna Bog, i ako se pozovem samo na stihove iz Bhagavad-Gite, u nameri da to dokažem, umesto da iskoristim Šrila Prabhupadove citate, onda to nije opunomoćeno?’’
Ovde ponovo imamo još više elementarnih grešaka, koje se u ovom slučaju odnose na koncepciju, šta zapravo čini osnovu autoritativnosti. Stihovi i smisao iz Bhagavad-gite su dobijeni samo iz prevoda i komentara Šrila Prabhupada, drugačije, bilo koje izjave su NEAUTORIZOVANE, zbog toga što se prevod stiha, i ono što jedan misli da taj prevod znači, može razlikovati od prevoda i objašnjenja, dobijenih od Šrila Prabhupada.
Inače zašto bi Šrila Prabhupada pored već više od 600 postojećih izdanja Bhagavad-Gite predstavio još jedno?
Šikša** linija
“Izgleda da svaki put kada napravim poentu, vi niste svesni činjenice, da npr. naš parampara ima šikša vezu(Jaganath Das Babaji Maharaj i Bhaktivinoda Thakur), tako ispada da ja demagogišem, pored već dobro utvrđene očigledne činjenice.’’
Da bi smo ilustrovali ovu gore datu tačku gledišta, kako sve izjave moraju biti opunomoćene od Šrila Prabhupada, napomenućemo, da je to što autor objavljuje kao ‘’očiglednu činjenicu’’, toliko očigledno, da Šrila Prabhupada izjavljuje upravo suprotno:
“Viswanath Chakrabarty je prihvatio Jagannath Das Babajee, od koga je Šrila Bhaktivinode Thakora dobio inicijaciju.” “Šrila Visvanatha Cakravarti Thakura je prihvatio Šrila Jagannatha dasa Babaji, koji je inicirao Šrila Bhaktivinoda Thakura.” **Nastavnička linija je protivna liniji dikše ili inicijacije |
 |
Zaključak
U prethodno izloženom smo disekcirali najčešće lažne argumente koji se koriste u pokušaju izbegavanja sleđenja Šrila Prabhupadovih naredbi za inicijacije unutar ISKCON-a:
1) Prvo će se dati isfabrikovana definicija dikše.
2) Zatim se daje isfabrikovani standard, po kome Guru ne može narediti ništa, što se ranije u istoriji nije dogodilo.
3) Nakon toga sledi dobar protiv napad sa principom “guru, sadhu i šastra”, u nameri da se izbegne prava provera toga, šta zapravo kaže Guru, Šrila Prabhupada.
4) Ovome možemo dodati i zahtev, koji je i sam isfabrikovan, da se u šastrama pokaže mesto na kome se kaže, da ograničenje NE MORA biti prisutno, nešto što bi bilo neophodno samo onda, ako je ograničenje isprva bilo istinito!
5) I konačno, sve je ovo ‘’podržano’’ ubacivanjem ‘’činjenica’’ van Šrila Prabhupadovih učenja.
Ako bi smo analizirali svaku diskusiju sa bilo kojim sledbenikom guru prevare, primetićemo, da će izloženi prevarni program u 5 koraka biti svakako aktiviran, kao što je bilo i u ovom slučaju. Samo što se, upravo kao i svi prevaranti i varalice, ne može suočiti sa istinom, što smo takođe pokazali.
Broj za brojem, časopis PP nastavlja da zakucava ove laži, uništavajući tako lažne argumente, razotkrivajući prevare, sve do konačnog uspostavljanja istine, kada će se svi oni koji su se oglušili na Šrila Prabhupadove naredbe prozvati, da odgovaraju za svoju Veliku Guru Prevaru, otkako se više neće moći skrivati iza dimne zavese apsurdnih izgovora, maskiranih kao ‘’argumenti iz spisa’’.