Posmatrajuci snazno propovedanje IRM-a, GBC je konstantno bio primoran da menja svoj stav koji je polako bio sve blizi i blizi onome sto propoveda IRM.
Dole smo ovo hronoloski dokumentovali:
9. Jula 1977, Srila Prabhupada je izabrao 11 ritvika da nastave sa ceremonijama inicijacije u ISKCON-u, tako da standardni sistem inicijacije predstavljen u ISKCON-u jos od osnivanja, sa Srila Prabhupadom koji postaje diksha guru svakome ko se pridruzi ISKCON-u sa preporukom hramskog predsednika, je u mogucnosti da nastavi bez potrebe za Srila Prabhupadovim ucescem.
Ipak, odmah nakon odlaska Srila Prabhupada, ovih 11 postavljenih ritvika odjednom tvrde da su naslednici diksha gurui:
„... za 1978, nece biti novopostavljenih Duhovnih Ucitelja osim 11 izabranih od strane Srila Prabhupada.“
(GBC Rezolucija Br. 16, 19/3/1978)
Onda je sadasnji lazni guru sistem, osnovan od 11 ritvika koji su se maskirali kao diksha gurui, prosiren sa bilo kojim drugim ucenikom Srila Prabhupada kojem bi bilo dozvoljeno da im se pridruzi dobijanjem neophodnih glasova od strane GBC-ja (GBC Rezolucija Br. 3, 30.Mart, 1986). Ovo je kasnije opravdano na bazi „zakona o ucenickom nasledju“, koji iznosi da je moguce za ucenike da postanu gurui samo ako je njihov duhovni ucitelj pre toga napustio svet.
GBC pita urednika BTP-a da predstavi dokaz koji izaziva njihov stav.
(BTP je prvo bio objavljen od istog urednika 1995 godine)
Iznenada, GBC se okrece za 180 stepeni i preokrece u to da dozvoljava cak i ucenicima ISKCON gurua da postanu gurui u prisustvu svojih gurua, na taj nacin kontadiktujuci „zakonu ucenickog nasledja“. Prvo je nazvan kao „ustupak“ (GBC rezolucija, 2001), ali u narednim godinama je prihvaceno kao standard jer sve vise i vise ucenika i praucenika postaju diksha gurui pre nego da njihovi duhovni ucitelji npuste svet.
GBC prihvata da Srila Prabhupada nije nikada naredio jedanaestorici ritvika da postanu diksha gurui, vec da je ovo ono sto je Srila Prabhupada „precutno nameravao“. Tvrdnje da je postojala „naredba“ za ritvike da postanu dika gurui su jednostavno „besmislica“ i „igranje sa istinom“.
(E-mail HH Jayadvaita Swamija GBC-ju, 13. Decembar, 2003)
Upis naveden iznad dovodi GBC do napustanja njihovog zvanicnog pozicionog dokumenta, Na Moju Naredbu Razumite (1995), sam dokument koji e Konacna Naredba izazvala. Umesto toga, oni ne nude vise nikakva objasnjenja ili dokument, vec samo izjavu tvrdeci da je Srila Prabhupada „nameravao“ da njegovi ucenici postanu diksa gurui.
(GBC Rezolucija 409, 2004)
U Srila Prabhupadovoj knjizi stampanoj od strane Baktivedanta Book Trust-a (BBT), dodata je jedna cela sekcija nazvana „Svesnost Krisne kod Kuce“. U ovoj sekciji, od 2004, je napisano:
„Pre nego sto je napustio ovaj svet 1977 godine, Srila Prabhupada je ohrabrio svoje kvalifikovane ucenike da nastave sa njegovim radom inicirajuci sopstvene ucenike u skladu sa njegovim instrukcijama.“
Dakle prvo tvrdeci da je postojala naredba za diksa gurue 1977, i nakon toga da je smao Srila Prabhupada „nameravao“ ovo, se sada degradiralo na na samo da je bilo „ohrabrenja“.
Obmane su sada primorane da okrenu tamo gde su pocele, sa time da diksa ISKCON gurui sada otvoreno priznaju da su samo ritvici, direktno iznoseci to kao osobe kao sto je HH Hanumatpresaka Swami, ili indirektno od strane mnogo njih, koji prihvataju da nas samo dovode do pravog Gurua, Srila Prabhupada, koji nas dovodi do Krisne. Ovo vodi do Velikih Guru Obmana, 3 deo, gde su ISKCON gurui sada primorani da priznaju da su samo slavni ritvici maskirani kao potpuni diksa gurui (molimo vas pogledajte Povratak Prabhupadu Specijalno Izdanje 2, sa preko 100 izjava sto se ovoga tice!).
Time sto je pomogao da se situacija dovede ovoliko daleko, IRM sada pokusava da ucini zadnji korak, po kome bi nesrteni ucenici prihvatili guru obmanjivace samo kao slavne ritvike koji tvrde da su, i umesto prihvate Srila Prabhupada kao jedinog vecnog duhovnog ucitelja koji ce ih vratiti kuci nazad Bogu. Mnogi ucenici su otvoreno odbacili svoje ISKCON gurue, i pridruzili se IRM-u u prihvatanju Srila Prabhupada kao svog diksa Gurua.
Dogadjaji pokazuju da oni koji su bili podrzavaoci Konacne Naredbe od njenog objavljivanja 1996 su na pravoj strani istorije, i mnogo vise bitnije na strani istine. Pridruzite se borbi konacne pobede Srila Prabhupada podrzavajuci IRM, jedinu organizaciju koja aktivno radi da se izbori sa guru obmanama.