IRM je uspesno dokazao da uslov za postajanje diksha, ili inicirajuceg gurua u ISKCON-u nije jednostavno da neko pomisli da je dostigao potrebne kvalifikacije da deluje kao guru, vec da kao dodatak tome Srila Prabhupada mora ovlastiti takve osobe da posebno deluju u tom svojstvu:
„Mora se uzeti inicijacija od verodostojnog duhovnog ucitelja koji dolazi iz lanca ucenickog nasledja, koji je ovlascen od svog prethodnog duhovnog ucitelja. To se naziva dikhsa vidha-na.“
(Srimad-Bhagavatam 4.8.54, smisao)
Ovo je spustilo GBC na zadnje noge, shvateci da nije samo dovoljano da se „pretpostavi“ da su oni trebali postati gurui da bi „nastavili parampara“, vec da moraju pokazati ovlascenje za isto. Ovde cemo pogledati promenjive i kontradiktorne pokusaje ucinjene od strane GBC-ja tokom godina kako bi demonstrirali da je Srila Prabhupada ovlastio gurue, ilustrovana koriscenjem skorasnjih diskusija na temu izmedju dva ISKCON guru obmanjivaca, HH Jayadvaita Swami-ja i HH Trivikrama Swami-ja, arhivirana 5. Aprila, 2009, ciji ce izvodi ispod biti u ozancenim delovima teksta.
1978 – Direktna naredba
Nakon odlaska Srila Prabhupada, nije postojala nikakva sumnja u nicijem umu da ovlascenje znaci primanje direktne naredbe od strane Srila Prabhupada za isto, a zaista ovo je bila osnova ISKCON-ovog guru sistema sa prvom Velikom Guru Obmanom:
„Argument da nakon odlaska duhovnog ucitelja svako od njegovih ucenika moze dati inicijaciju, ne moze biti primenjena u slucaju sa Srila Prabhupadom koji je posebno imenovao 11 osoba samo na prvi pogled da ispuni ovu funkciju.“
(Pismo Tamala Krsne Upanandi, 13. Decembra, 1978)
1987 – Nema ovlascenja – Ide automatski
Prateci Velike Guru Obmane, 1 deo, kako bi smanjio pritisak mnogih drugih ambicioznih osoba koje su takodje zelele da postanu gurui, uslov da Srila Prabhupada mora ovlastiti gurue mora biti odstranjen, jer u najbolju ruku on je samo imenovao 11 osoba (kao ritvike u stvarnosti, ali GBC i dalje prihvata da su oni bili imenovani kao gurui). Zbog toga, preokret od 180 stepeni je ucinjen jer je prihvaceno da nema potrebe za ovlascenjem jer po „zakonu ucenickog nasledja“ svako je automatski ovlascen („Velike Guru Obmane, 2 deo“):
Trivikrama: „Onda opet, Srila Prabhupada kaze u pismu Tusta Krishni o tome da je zakon ucenickog nasledja, da kada je tvoj duhovni ucitelj prisutan je da trebas nadahnute ucenike njemu dovoditi. Ali kada on ne bude vise prisutan onda moze on da uzima ucenike.“
Jayadvaita: „Bez ogranicenja. Dakle poenta je u etiketi. Inace svako je ovlascen, ali cak i ovlascena osoba ceka, sledeci etiketu ponasanja.“
1987 – Ali je potrebno GBC ovlascenje!
Ipak, imajuci nezgodnu stvar prisutnu da je potrebno Srila Prabhupadovo ovlascenje da se postane guru izostavljajuci potrebu za ovlascenjem uopste, GBC je kontradiktorno tvrdio da posto ovlascenje nije potrebno od strane samog Srila Prabhupada da se postane guru, nije pored toga potrebno ni ovlascenje sa njihove strane:
Jayadvaita: „Pa, ono sto ti kazes ja de nije nebitno da im je odobreno, ili se ne protive, ili sta god, i to je prihavceno na osnovu toga da je GBC postavljen od strane Prabhupada kao konacan upravni organ. Tako da u smislu upravljanja za drustvo, to je bitno. Ako se zelis pridrzavati od strane rukovodeceg uspostavljanja drustva onda je njihov pecat cega god bitan.“
Svako je ovlascen – jednostavno sledeci
Trivikrama: „Ponekad oni kazu „Pa, Gospod Caitanya je rekao svima da postanu duhovni ucitelji.“
Jayadvaita: „Jeste.“
Trivikrama: „Dakle svako je ovlascen.“
Jayadvaita: „Tacno. Osim sto treba slediti i onda je ovlascen.“
Pored toga, argument je takodje koriscen da je Gospod Caitanya naredio svakome da „postane guru“ (Sri Caitanya-caritamrta, Madhya-lila 7:130) znaci opet da je svako automatski ovlascen pomocu ove naredbe. Ipak, Srila Prabhupada jasno objasnjava u smislu ovog stiha da se ova naredba samo odnosi na postajanje siksa (poucavajuci), ne diksha(inicirajuci) guru: “najbolje je ne uzimati ikakve ucenike.“ (Cc Madhya-lila 7:130). Pored toga, mi smo vec naveli da je ovaj argument porazen GBC-jevim zahtevom da se ipak mora prvo ovlastiti sa njihove strane.
Aktuelno stanje – direktna naredba
Iako je 1978 Srila Prabhupadova direktna naredba za ritvike (zvanicne svestenike) bila interpretirana kao da je naredba za diksha gurue, ne moze se izostaviti zbog potrebe za samom naredbom:
„Guru moze postati Guru kada mu svoj Guru naredi. To je sve. Drugacije niko ne moze postati Guru.“
(Lekcija Srila Prabhupada, 28.Oktobar 1975)
I zaista, cak i guru obmanjivaci upucuju na ovu ociglednu poentu:
Jayadvaita: „Mada se pretpostavlja da ako je ovlascen od duhovnog ucitelja, mora da postoji zapisano negde ili u datoteci Vedabaze.“
Srila Prabhupada je jasno kazao u svojim zadnjim danima triput da je „sve“ sto je potrebno za vodjenje ISKCON-a, dao u pisanoj formi:
„Dao sam vam sve u pisanoj formi, sta god ste zeleli, moju zelju, moju izvrsnu (?) moc, sve. Propast ce se dogoditi ukoliko ne umete rukovoditi. […] Vec sam sve dao u pisanoj formi.“
(Razgovor u sobi 2. i 3. Oktobra, 1977)
U Srila Prabhupadovom Testamentu i direktivi od 7. Jula, 1977, postavljeno je da je za ISKCON Srila Prabhupada inicirajuci Guru. I stoga ukoliko je Srila Prabhupada zeleo da ovlasti ikakve naslednike gurue ili sistem po kojim bi se gurui mogli pojaviti u buducnosti, takodje bi ostavio u pisanoj formi.
U ISKCON-u svaka aktivnost, bez obzira koliko mala bila, se smatra ovlascenom samo zato sto je mozemo podrzati sa direktno zabelezenom instrukcijom od strane Srila Prabhupada. Ipak za najvise vaznu i znacajnu naredbu, kako bi se trebao parampara nastaviti narednih 10,000 godina, mi trebamo verovati da ova najvaznija aktivnost ne zahteva ikakvu direktnu naredbu od strane Srila Prabhupada. GBC mora ovo reci posto Srila Prabhupada nije nikada ovlastio ikakve naslednike diksha gurue.