IRM primorava GBC na fizikalni preokret


IRM

U casopisu Povratak Prabhupadu specijalno izdanje 2 smo dokumentovali preko 100 izjava od strane ISKCON gurua i lidera kako se slazu sa IRM stavom sto se tice Srila Prabhupadove pozicije kao ISKCON-ovog diksha (inicirajuceg) gurua. Povratak Prabhupadu casopis je skoro izdvojio seriju priznavanja gresaka od razlicitih ISKCON GBC clanova, kako se opet slazu sa stavom IRM’a. Kao da ovo nije bilo dovoljno da se uspostavi istina i prevlast IRM filozofije, mi sada predstavaljamo preokret jednog od GBC’jevih najistaknutijih gurua, HH Sivarama Swamija („SRS“).

Doktrina fizikalnosti

U srzi GBC odbacivanja Srila Prabhupadove pozicije kao ISKCON-ovog diksha gurua su postojali argumenti na osnovu guru fizikalnosti:

a) Da delanje diksha gurua zahteva da guru bude fizicki prisutan
b) Da je ta fizikalnost zahtevana zbog toga da bi guru prihvatio i inicirao ucenike

Na osnovu ove dve tacke, za koje je kasnije GBC tvrdio da je to Srila Prabhupada mislio, je GBC tajno zakljucio da nije moguce za Srila Prabhupada da nastavi da dela kao diksha guru ISKCON-a zbog svog fizickog odlaska. I ova doktrina „guru fizikalnosti“ je cvrsto ugradjena u prosecan mozak ISKCON clanova da ce je oni roboticki ponavljati cim se spomene cinjenica da je Srila Prabhupada ISKCON-ov diksha guru. 

SRS odbacuje svoj argument „fizickog prisustva“

1994 SRS objavljuje clanak nazvan „Nastavljajuci Parampara“, gde je pokusao da opovrgne „ritvik“ filozofiju da je Srila Prabhupada diksha guru ISKCON-a. U delu clanka posvecenom za“fizicko prisustvo“ gurua, SRS tvrdi sledecu stvar:

„Da bi delovao kao siksha i diksha guru duhovni ucitelj generalno mora biti fizicki prisutan.“
(SRS , Nastavljajuci Parampara, 1994, podvucene linije dodate)

Ipak sada u skorasnjem preokretu, on izjavljuje sledece:

„Duhovni ucitelj, pomocu ovog principa osnazivanja od Krisne, moze uzvratiti privrzenost uceniku,  koju ucenik mora da oseti, iako duhovni ucitelj nece biti fizicki prisutan na jednom mestu, na tom mestu,  ali moze biti na udaljenom mestu, ili cak ne mora biti uopste fizicki prisutan na planeti.“
(SRS Podkast, 4. Avgust, 2009, podvucene linije dodate)

a) Suprotno njegovom ranijem iskazu da diksha guru mora biti fizicki prisutan, SRS sada pruhvata da diksha guru ne mora biti fizikci prisutan na planeti ili pred ucenikom.

b) Takodje izjavljuje da diksha guru ima sposobnost uzvracanja privrzenosti uceniku cak i kad nije na planeti. Jasno je da ako ima sposobnost da utice na ucenika bez da bude prisutan na planeti, isto tako lako moze da naizmenicno razmenjuje sa nadahnutim ucenikom i da ga prihvati bez da bude na planeti. Nedostatak fizickog prisustva nije prepreka*.

SRS odbacuje svoj „otelovljeni guru“ argument

1994 godine SRS je takodje tvrdio da diksha guru znaci fizicki otelovljen guru:

„Zato govoreci o „spoljnoj manifestaciji naduse“ guru je taj na koga se odnosila ta forma Gospoda koja je manifestirana pred nasim ocima. Otelovljeni guru.“
(SRS, Nastavljajuci Parampara, 1994, podvucene linije dodate)

I sada 2009 godine SRS opet pravi preokret i prilagodjava se IRM stavu da manifestacija duhovnog ucitelja ne mora biti „otelovaljena“ pred nama kako bi delovao kao sadasnji duhovni ucitelj:

„Prabhupada objasnjava da se isti princip ekspanzije primenjuje ili da vazi i za duhovnog ucitelja. On nije ogranicen na svoje telo[…] Dakle ja razumem da je duhovni ucitelj princip, princip koji je znaci biti predstavnik Krisne u kojem nije ogranicen na nacin na koje je telo, vapuh koje on nastanjuje, ograniceno […]“
(SRS Podcast, 4.Avgust, 2009, podvucene linije dodate)

Jasno je da ako duhovni ucitelj ima sposobnost da deluje na ovaj prosiren nacin i nije ogranicen na telo koje nastanjuje, onda je taj isti duhovni ucitelj dostupan bilo kom nadahnutom uceniku bez nedostatka vapuh-a  koji deluje kao ometajuci faktor*.

       *(Ako duhovni ucitelj nasledjen drugim guruom kojeg je ovlastio, bez obzira da li je bio ili ne na planeti, tada bi to bio razlog za njega da prestane da prihvata nove ucenike – ali ne samo zbog nedostatka fizickog prisustva).

SRS-ov licni primer

Iako je trebalo SRS-u sve do 2009 godine da razume netacnost fizicke doktrine koje je propovedao mnogo godina, trebalo bi mu biti jasno od dana kada je sam bio iniciran, jer je bio iniciran bez fizickog prisustva Srila Prabhupada.

„Skoro 5 godina sam vidjao i znao Srila Prabhupada vizuelno preko slika […] Ali nikad nisam video Prabhupada licno […] To je bio prvi licni kontakt sa Njegovom Svetoscu, iako sam bio iniciran ucenik vec dve godine.“
(SRS, Susret sa Srila Prabhupadom)

A ipak, on je licemerno tvrdio da niko drugi ne moze da ucini isto.

Zakljucak

U nasim serijama „Priznavanja gresaka GBC-ja“ u Povratak Prabhupadu magazinu broj 23, pokazali smo kako se SRS efektivno slaze sa IRM-om da je Srila Prabhupada diksha guru koji inicira ucenike u ISKCON-u. Sada smo predtsvili jos  dokaza o istom. Ovaj filozofsko licemerni preokret  je iskljucivo zbog sirokog deljenja IRM-om osnovnog dokumenta Konacna Naredba knjige (molimo vas pogledajte zadnju stranu ovog broja) gde smo opsirno predstavili izjavu Srila Prabhupada o tome koliko je nebitno fizicko prisutvo duhovnog ucitelja u procesu inicijacije. Mora do sada biti jasno svima zainteresovanim za istinu da je GBC-jev dosadasnji sou udario svaki put u RIM zid, primoravajuci ih da svaki put ucine neki preokret. Nadamo se, da je samo pitanje vremena kada ce oni i ceo ISKCON pokret prekinuti svoje licemerstvo i zapravo krenuti da praktikuju ono sto govore i tvrde, i da se preusmere na pravi put – na put nazad ka Prabhupadu.

Molimo pevajte: Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna, Krišna, Hare, Hare,
Hare Rama, Hare Rama, Rama, Rama, Hare, Hare. I Budite Srećni!