U članku na strani 7, mi smo dokumentovali pokušaj da se promeni Šrila Prabhupadov smisao zbog svog sadržaja koji je kontradiktoran guru obmanama. Taktika varanja je takođe bila korišćena da se izbegne suočavanje sa sadržajem direktive iz 9. Jula 1977, koju je potpisao Šrila Prabhupada, postavaljajući ritvik (predstavnički) sistem inicijacije za ISKCON.
Pismo Šrila Prabhupada
Pokušaj je napravljen da pokaže da direktiva iz 9. Jula njie zapravo „Pismo Šrila Prabhupada“, nego pismo Tamal Krishna Goswamija („TKG“):
“Ali hajde da se vratimo na ovu navodnu konačnu naredbu Prabhupada. Zapravo, ako je to konačna naredba onda je to konačna naredba Tamal Krishna Goswamija, jer je on napisao i potpisao pismo iz 9. Jula.“
(Drutakarma Das, ISKCON GBC branilac, 17. Novembar, 1998)
I s obzirom da je pismo počelo i završilo sa TKG-jem, samo on može razumeti šta je pismo moglo da znači:
“Pismo 9. Jula nije napisano od Šrila Prabhupada već od njegovog sekretara Tamal Krishna Goswamija […] mi smo mislili da je važno da mu dozvolimo da objasni šta je zapravo podrazumevao ovim pismom.“
(Prabhupadove Naredbe, GBC, 1998)
Ipak, takva taktika je demolirana od strane samog TKG-ja, jer je priznao na samom početku da je Šrila Prabhupada bio originator i inicijator pisma, pričajući mu tačno šta da napiše:
“Ovih 11 osoba je imenovano od strane Šrila Prabhupada početkom Jula, 1977, u Vrindavanu u dvorištu njegove kuće. Ova imena su mi bila diktirana jer sam služio kao njegov sekretar, i po njegovoj instrukciji sam napisao pisma svim GBC i Hramskim Predsednicima koja je on takođe potpisao i odobrio 9. Jula, nabrajući njihova imena i definisajući njihove funkcije.“
(TKG-jevo pismo Upanandi Dasu, 13. Decembra, 1978, sa dodatim naglascima)
I njihove funkcije su jasno nabrojane – da prihvataju učenike u ime Šrila Prabhupada. Nigde se ne pominje da se njihove funkcije tebaju prekinuti nakon odlaska Šrila Prabhupada, ili pa da se preobraze u dikša gurue u tom trenutku. Zbog toga, konsultovanje TKG-ja ne može rezultovati promenom doslovnog sadržaja koji se nalazi u pismu.
180 stepeni preokret
Sledeći trik za izbegavanje pravog sadržaja pisma je da je u tom vremenu ’svako znao’ da pismo nema nikakvu značajnost u pogledu toga šta će se desiti nakon odlaska Šrila Prabhupada. Ipak, 1978 godine je potpuno prhvaćeno da je direktiva od 9. Jula bila dokument koja se odnosila na budućnost ISKCON-a, i šta se naročito treba desiti u pogledu inicijacija kada nas Šrila Prabhupada fizički napusti:
“Argument da nakon odlaska duhovnog učitelja svako od njegovih učenika može dati inicijaciju, ne može biti primenjena u slučaju Šrila Prabhupada koji je naročito imenovao 11 osoba da samo na prvi pogled ispune ovu funkciju.“
(TKG-jevo pismo Upanandi Das-u, 13. Decembar, 1978)
Nije bilo tada nikakve sumnje da je direktiva bila dokument koji definiše kako će se izvršavati inicijacije u budućnosti, jer je to jedino mesto gde su 11 osoba imenovali. Jedino je njihova uloga bila navodno da se promene iz ritvika u gurue nakon odlaska Prabhupada.
Zatim, nakon realizacije da je sam dokument na kome su osnovali njihov celi guru sistem isti koji će ih zapravo diskreditovati, GBC pravi preokret za 180 stepeni. Iako je GBC izjavio ranije da je direktiva od 9. Jula bila dokument koji utvrđuje budućnost inicijacija u ISKCON-u i dokument koji je postavio 11 inicirajućih guru naslednika, oni sada pokušavaju da unazade kategoriju dokumenta na jedan manje bitan privremeni dokument. U međuvremenu tema guru naslednika – najbitnije pitanje za bilo koju instituciju – se sada navodno sprovela putem ’klimanja glavom i migovima’:
“ovo je biranje koje nikada nije bilo. Ja ću odabrati neke od vas, to je ono što je uradio, da li je izabrao i nije izabrao, veoma pametno i posredno, i po ručnoj meri. On je postavio 11 ritvika, i takođe rekao ne možete postati gurui, ukoliko niste kvalifikovani, ali po meni ovo je bilo, to je bilo klimanje glavom, ovo su moji najbolji ljudi. Ovo je bilo klimanje glave u njihovom pravcu.“
(Ravindra Svarupa Das, Bivši GBC Predsedavajući, San Diego Rivik Debata, 1990)
Dakle najbitnija odluka je bila komunicirana putem mističnog klimanja glavom, ali nebitna tema o tome kako će se inicijacije izvršavati za samo 4 meseca je bila izkomunicirana putem zvanične direktive poslate svakom hramskom predsedniku i GBC članu!
Tako, sa najvećom ironijom, direktiva je bila promenjena od toga da bude osnivalački dokument ISKCON-ovog guru sistema do toga da bude osnova ritvik sistema – stanje koje bi moglo upravo da postoji zbog svoje primenjivosti za budućnost inicijacija u ISKCON-u nije nikada bila inicijalno pitanje.
Poraženi od sebe
Ovaj preokret je kako god bilo, postavio fatalni udarac na trenutni ISKCON guru sistem. Kao deo ’dogovora’ koji je dozvolio prvoj grupi guru obmanjivača (“Velike Guru Obmane , 1. deo“) da proširi drugi talas guru obmanjivača (“Velike Guru Obmane, 2. deo“), zakonistost prvih 11 gurua je bilo i dalje prihvaćeno od strane novih guru obmanjivača. GBC je unazadio direktivu od 9. Jula od toga da je pismo koje postavlja gurue, sada, u ništa više nego u pismo koje postavlja ritvike. Onda je očigledno pitanje “gde je’magični štapić’ koji transformiše ovih 11 ritvika u dikša gurue bilo koje vrste?“ Razgovor sa kasete iz 28. Maja ne pruža ovu transformaciju, jer smo dokazali u zadnjem izdanju (molimo vas pogledajte “Preporod zonskih ačarya“), da takvo obmanuto korišćenje konverzacije samo može podržati već odbačen “postavljanje zonskih guru ačarya“ argument. GBC je već shvatio ovo, jer ne prave nikakve više pokušaje da objasne kako su gurui bili ovlašćeni. Oni jednostavno pretpostavljaju da je ovo “obuhvaćeno“ i da je Šrila Prabhupada to “nameravao“ (molimo vas pogledajte BTP br.17, “GBC iznenađenje“).
Zaključak
U njihovoj žudnji da se suprostave trajnoj primenjivosti direktvie od 9. Jula za inicijacije u ISKCON-u, GBC je takođe sada ostao bez ikakvog ’magičnog štapića’ da preobrazi 11 ritvika (zvaničnih sveštenika) koje je Šrila Prabhupada postavio, automatski u dikša guru naslednike po njegovom odlasku.
