Povratak Prabhupadu, Izadnje 54, Zima 2016/17
Članak u BTP Izdanju 52 nazvan "Opasnost Sleđenja BPP (Bez Primera Prabhupada)", bavio se tvrdnjama da bi guru prevara mogla da pruži duhovni napredak – tvrdnja načinjena od strane protivnika guru obmana, Madhu Pandita Dasa („MPD“). Sa hiljadama bhakta koji su sledili nekad guru obmanjivače, tema o pitanju sleđenja guru obmanjivača je od velikog interesa, i mi smo zbog toga primili mnoge zahteve za dalja razlaganja.
Ne postoji ništa za dalji napredak
Dok je upućivao na guru obmanjivače i žašto navodno neko duhovno napreduje dok ih sledi, argument koji je dao MPD a koji nije pomenut u prethodnom članku je bio da:
“neko ko nije veoma kvalifikovan može učiti i uzeti nekoga, učiniti da neko napreduje do njegovog nivoa.”
(MPD Intervju, objavljen 29/6/16)
Ovo podrazumeva da bi guru obmanjivač morao već dostići neki određeni nivo duhovnog napretka do kojeg bi njegov učenik mogao takođe. Međutim, guru obmanjivači postavili su za svoju životnu misiju da zauzmu Šrila Prabhupadov položaj i suprostave mu se. Kako nisu bili autorizovani od strane Šrila Prabhupada da postanu diksa gurui, zbog toga su svoj “guru posao” čisto uzeli za samoveličanje. Šrila Prabhupada opisuje takve osobe ovim terminima:
“Šri Isopanisad potvrđuje da ovi pseudo religioznici idu prema najneugodnijem mestu u svemiru nakon završetka posla njihovog duhovnog učitelja, koji sprovode samo radi zadovoljenja čula.”
(Sri Isopanisad, Mantra 12)
Sam MPD izjavljuje da je rezultat programa ovih guru obmana “da je svo bogatstvo i imovina Šrila Prabhupada, namenjena sa službu Krišne, opljačkana i ukradena”, i da je bila “najveća medveđa usluga pokretu”, “duhovni otrov” (MPD, Šrila Prabhupada Vyasa-puja ponuda 2006) i tako dalje. Na ovaj način, “napredovanje” na nivo guru obmanjivača bi zapravo značilo duhovno unazađivanje, umesto napredovanje.
Protivrečnost napretka
Dodatno, da je argument koji smo upravo citirali od strane MPD-a bio tačan, nastala bi velika samoporazna kontradikcija.
Kao što je detaljno pokazano u prethodnim članku BTP-a broj 52, MPD se složio da postoji duhovni napredak učenika guru obmanjivača kroz kombinaciju “vođstvo“ guru obmanjivača i mantranja Hare Krišna mantre. Ipak, guru obmanjivači takođe navodno mantraju Hare Krišna, i tako po ovom argumentu bi i oni trebali da duhovno napreduju mantrajući kao i što to njihovi učenici rade. Nakon svega, navodno bi trebalo njihovo verodostojno “vođstvo“ da učini ovaj duhovni napredak mogućim. Tako će učenik napredovati do navodno višeg duhovnog nivoa guru obmanjivača, koji bi se na osnovu guru obmanjivača koji mantra Hare Krišna takođe povećavao. Što bi značilo, da će MPD-ovim argumentom učenik guru obmanjivača zapravo ostvariti neograničeni duhovni napredak prateći guru obmanjivača, jer se neprestano kreće do duhovnog nivoa guru obmanjivača, pa stoga nema razloga da ga ikada odbije!
Bez verodostojng gurua
Postavljen je izazov da, iako guru obmanjivači možda ne poslušaju Šrila Prabhupada, njihovi učenici to ne čine, jer oni iskreno i strogo slede svoje gurue. Međutim, kako Šrila Prabhupada nije odobrio guru obmanjivače, on nikada nije bio guru za početak:
“Guru ne može biti samopostavljen. Ne. U celoj Vedskoj literaturi ne postoji takav pojedinačni primer. Ali danas, previše raskala, oni postaju guru bez ikakvog autoriteta. To nije guru. Morate biti ovlašćeni. [...] Čim se parampara izgubi [...] odmah je gotovo. Duhovna snaga je gotova.”
(Lekcija Šrila Prabhupada, 27/2/77)
Na ovaj način, suočavamo se sa “raskalima” koji nemaju duhovnu snagu, nisu verodostojni gurui. Što dalje znači da nije moguć dalji duhovni napredak, zbog toga što duhovni napredak može doći samo milošću gurua:
“yasyaprasadan na gatih kuto ‘pi
“Bez milosti duhovnog učitelja ne može se napredovati.” “
(Savršena Pitanja, Savršeni Odgovori)
Milost gurua, koja po definiciji ne može ni nastati ako nemate verodostojnog gurua!
Kraj vere guru obmanjivača
“više od pedeset posto gurua postavljenih od strane GBC-ja su pali. […] Ovo je stvarni problem. Postoji gubitak vere. Vera je veoma bitna za duhovni život, i zato Gaudiya Vaishnava Siddhanta kaže treba imati potpunu veru u duhovnog učitelja, isto koliko i u Boga."”
(MPD Intervju, objavljen 29/6/16)
MPD izjavljuje da je ovo kao odgovor na “rizik“ sleđenja guru obmanjivača – da je rizik “pad gurua“, jer dovodi do gubitka vere. Ali kada guru “skrene sa puta“, on je izložen kao lažni guru kakav jeste. Onda je vera učenika u gurua slomljena, njegova neovlašćena veza sa guru obmanjivačem je slomljena, i najvažnije, učenik sada ima šansu da se vrati na pravi put prihvatajući Šrila Prabhupada kao svog gurua, što se zapravo dešavalo u mnogim slučajevima. U najmanju ruku, učenik neće više slediti pogrešan put. U suprotnom, njegova vera u gurua bi ostala netaktnuta, i mogao bi nastaviti slediti guru obmanjivača svog celog života, i na taj način otišao u pakao:
“ako je čisti bhakta može osloboditi druge, može postati duhovni učitelj. Ali dok nije na toj platformi ne treba pokušavati. Onda će obojca otići u pakao, kao što slepac vodi slepca.”
(Pismo Šrila Prabhupada, 14/12/72)
Ili da citiramo MPD-a, njegov celi život bi bio “izgubljen tokom sleđenja devijantnog puta”
(MPD, Šrila Prabhupada Vyasa-puja Ponuda 2010).
Dakle, da, skretanje sa puta gurua može imati poražavajući uticaj, ali su posledice mnogo više razarajuće ako nastavimo da sledimo guru obmanjivače. Na ovaj način, MPD zapravo govori da nije veliki rizik sa guru obmanjivačima to što se nastavlja, već da bi mogao da bude zaustavljen!
Zaključak
Ovi dodatni primeri pokazuju da kao i što smo videli u članku BTP broja 52, BPP je tako opasan da će odvesti čak i onog ko se suprostavlja guru obmanjivačima da ih nesvesno podržava! Rešenje je jednostavno da uvek trebamo citirati Šrila Prabhupada, nego da nudimo sopstvene argumente.
Povratak na ISKCON Bangaloru indeks
Povratak na IRM Početnu stranicu
