Povratak Prabhupadu, Izdanje 64, Vol 4, 2019
Prethodni članak je pokazao da, umesto da bude onaj koji je ovlašćen da prevodi Srimad-Bhagavatam, guru obmanjivač HH Hridayananda Dasa Goswami ("HD") je umesto toga onaj koji okušava da bude “veći od Šrila Prabhupada i “ubija gurua”.
Uprkos svemu, ISKM – grupa koje je bila poznata kao ISKCON Singapore — je načinila misiju da brani HD-a po svaku cenu, insistirajući da je on ovlašćen i kvalifikovan da prevede Srimad-Bhagavatam. U BTP broju 54, "Još jedna fantastična studija slučaja BPP", razotkrili smo njihovo promovisanje HD-ovog Bhagavatam-a, koji je sadržao birane prevode HD-a umesto prevode Šrila Prabhupada istih tih stihova. Ovo razotkrivanje ih je dovelo da napišu ceo dokument da bi odbranili HD-ov Bhagavatam, koji je poražen u BTP broju 59, "Odbijanje Šrila Prabhupada kao Autoriteta". Ipak, oni su opet pokušali, i nisu uspeli, da odbrane HD-a. Svi naglasci dodani.
Problem
Branioci HD-ovog Bhagavatam-a su suočeni sa nerešivim problemom — konačnom naredbom Šrila Prabhupada. Maja 28-og, 1977, delegacija GBC-ja je pitala Šrila Prabhupada o objavljivanju prevoda svetih spisa nakon njegovog fizičkog odlaska. Zaključak odgovora Šrila Prabhupada je bio:
“Naši prevod moraju biti dokumenti. Oni nisu uobičajeni ... Neko ne može postati ukoliko nije veoma ostvaren. To nije A-B-C-D prevod.”
(Razgovor u Sobi sa GBC-jem, 28/5/77)
1) Šrila Prabhupada dvaput koristi reč “prevod”: “Naši prevod moraju biti dokumenti” i “A-B-C-D prevod”.
2) On izjavljuje da samo onaj ko je “veoma ostvaren” može da se uključi u takve “prevode”.
Suprotno
ISKM-ov novi dokument nazvan “ISKM-ov Stav o Upotrebi BBT Knjiga nako 1977“ (nadalje kao „Upotreba“) je primoran da prizna ovaj nerešiv problem koji postoji za njih. Papir priznaje vezano za „veoma ostvaren“ odgovor od strane Šrila Prabhupada koji smo upravo citirali, da:
“Ovde Šrila Prabhupada izjavljuje da bi neko morao biti veoma ostvaren da bi prevodio”.
(Upotreba, strana 10)
Prihvatajući time da samo „veoma osvareni“ mogu „prevoditi“. Što dalje znači da bi HD bio isključen jer ISKM prihvata da, daleko od toga je “veoma ostvaren”, HD je zapravo “zavidan” prema Šrila Prabhupadu (Stav ISKM papira “IA77”). Ipak, očajni da zadrže HD-a kao prevodioca, ISKM se oslobađa nezgodnog - za njih – Šrila Prabhupadovog odgovora, da samo “veoma ostvaren” može “prevoditi”, jednostavno tvrdeći da “prevoditi” znači “ne prevoditi”! Na taj način, oni tvrde:
“ “A-B-C-D” primer i pridev koji je Šrila Prabhupada koristio je namenjen za one koje pišu smislove, ne prevode“.
(Upotreba, strana 14)
Tvrđeno je da za izraz “veoma ostvaren” kome sledi “Naši prevodi moraju biti dokumenti” se odnosi samo na pisanje smislova a “ne prevoda”. Što bi značilo da reč “prevod” u “Naši prevodi moraju biti dokumenti” i “A-B-C-D prevod” znači tačno supprotno – “ne prevodi”!
Kontradikcija
1) Ipak, ISKM sam priznaje da je Šrila Prabhupada koristio reč “prevod” u ovom razgovoru da se prevođenje, kao i za pisanje značenja podrazumeva za sve:
"Druga stvar ovde zabeležiti je kako je Šrila Prabhupada koristio reč “prevod”, da takođe podrazumeva “smisao”.”
(Upotreba, strana 11)
2) Šrila Prabhupada ne može koristiti reč “prevodi” za značenje “ne prevodi” pošto nikada nije koristio jezik suprotnosti! Na taj način, da je želeo da se odnosi samo na smisao, on bi koristio reč “smisao”!
3) Ukazujući na standard potrebne za prevođenje, Šrila Prabhupada kaže da “Naši prevodi moraju biti dokumenta (spisi)” zato što “Oni nisu obični”, i zbog toga neko mora biti “veoma ostvaren”. Ovi standardi se odnose i na prevode i smislove, jer je Šrila Prabhupada pričao o njegovim knjigama u potpunosti, koje sadrže oba prevode i smisao na iste, te da oni “nisu obični”:
“Ove knjige koje sam snimio i izgovorio, i koje su tako prepisane. [...] One nisu obične knjige.”
(Pismo Šrila Prabhupada, 19/10/74)
4) Zato, po tačkama 2 i 3, kada Šrila Prabhupada kaže da samo onaj koji je “veoma ostvaren” se može uključiti u “Naše prevode”, mora bar da uključuje čin prevođenja.
Otuda su i ISKM i Šrila Prabhupada u suprotnosti sa ISKM-ovom tvrdnjom da „prevod“ znači „ne prevod“. Dakle, ostaje zaključak da samo „vrlo ostvareni“ mogu „prevesti“, a pokušaj spašavanja neostvarenog HD-a i njegovog Bhagavatam-a je propao - još jednom.
Neznanje
HD-ove knjige se takođe promovišu tvrdeći u vezi s njima, da:
"Prabhupada nije preveo, ali nije rekao ne čitaj."
(Sundar Gopal Dasa, ISKM lider, 20/9/19)
Ali Šrila Prabhupada je izričito rekao „ne čitaj“ za knjige koje on nije preveo:
“Nijedan od mojih učenika nema potrebe da čita bilo koju knjigu osim mojih knjiga - u stvari, takvo čitanje može biti štetno za njihov napredak u Svesnosti Krišne.”
(Pismo Šrila Prabhupada, 20/1/72)
“Kažete da biste čitali samo jednu knjigu da je to sve što sam napisao, pa tako učite i druge. Imate vrlo dobru odlučnost.”
(Pismo Šrila Prabhupada, 14/11/73)
“ kakva je potreba za čitanjem Caitanya-caritamrta prevedena od strane nekog drugog. U pravu ste što ste prestali sa takvim čitanjem.”
(Pismo Šrila Prabhupada, 20/1/72)
Upravo takvo grubo neznanje Šrila Prabhupadinih naredbi, gde se opet tvrdi potpuno suprotno od onoga što je Šrila Prabhupada učio, leži u osnovi promocije HD knjiga.
Zaključak
Iznad vidimo samo deo iz novog dokumenta nazvan " Ovlašćeni Bhagavatam", koji daje *12* različitih dokaza od strane Šrila Prabhupada da HD nije bio ovlašćen da prevede Bhagavatam, i takođe potpuno pobija ISKM Upotreba dokument pomenut gore.
Ovlašćeni Bhagavatam možete pročitati ovde.
Umesto da se podvrgnemo višestrukim poraženim pokušajima da se odbrani HD-ov Bhagavatam, treba ostati privržen samo Šrila Prabhupadovim knjigama - baš kao što smo gore i citirali Šrila Prabhupadovu naredbu svojim učenicima da urade to.
Povratak na Hridayananda Dasa Goswami indeks
Povratak na Sundar Gopal indeks
Povratak na IRM Početnu stranicu
