Jedan od najuticajnih i najkontraverznih guru obmanjivača u ISKCON-u je bio Tamala Krišna Goswami (nadalje TKG), koji je umro u saobraćajnoj nesreći na putu severno od Kalkute 15. Marta 2002 god. TKG je bio taj, koji je u svojstvu kao Šrila Prabhupadov sekretar, potpisao poznato pismo iz 9. Jula, i koji je kasnije dao mnogo konfliktnih izveštaja o tome šta je Šrila Prabhupada nameravao u pogledu guru odnosa u ISKCON-u.
Nakon njegove smrti on je bio kanonizovan od ISKCON-a, sa njegovim telom sahranjenim u samadhiju (sveti oltar rezervisan samo za najuzvišenije osobe u Gaudiya Vaišnava liniji) u svom duhovnom sedištu u Mayapuru, Zapadni Bengal.
Stoga je prikladno da se predstavi izveštaj brojnih kontradiktornih opravdanja za ISKCON-ove guru obmane date od ovog GBC-jevog proglašenog ’sveca’, neke od kojih je TKG priznao u jednom akademskom listu nazvanom ’Opasnosti Nasleđa’, i koji su svi doveli do nemira u Društvu i teško uticali na trenutnu lažnu Guru filozofiiju u ISKCON-u:
1978:
TKG se složio sa ostalih 11 ritvika imenovanih u pismu 9.Jula da su svi oni bili postavljeni kao ’materijalni i duhovni naslednici’ Šrila Prabhupada. On je entuzijastično učestvovao i podržavao sistem gde je svet bio izrezbaren na 11 zona, i gde su guri bili svakodnevno obožavani na velikim, kitnjastim vyasasanima (specijalna ukrasna sedišta za gurue) od strane svojih predanih učenika. Dokument Upravljačkog Organa Komisije (GBC) odobren od TKG iznosi:
“Članovi GBC-ja su se sastali zajedno u Vrindavanu i pripremili nekoliko zadnjih pitanja da postave Šrila Prabhupadu. [...] Onda je on rekao da će imenovati inicirajuće gurue kasnije. […] Onda jednog dana u Junu je dao svom sekretaru spisak imena jedanaestorice učenika koji će inicirati učenike. […] Sada se ta braća po Bogu obožavaju od strane njihovih učenika kao pravi duhovni učitelji. Ovo na primer znači, da treba da se smatraju, kao što je napisano u Guruvastaki, kao nikunjo-yuno rati keli siddhyai – prisni pratioci Krišninih zabava."
(Proces Izvršavanja Želja Šrila Prabhupada Za Buduće inicijacije; List koji je GBC pripremio u konsultaciji sa višim autoritetima, Mayapur, 1978)
TKG je energično sproveo razumevanje citata iznad, često zastrašivanjem i nametanjem da ga bhakte prihvate, kao što u sledećem pismu odgovara jednom ’nevernom Tomi’:
“Argument da nakon odlaska duhovnog učitelja svako od njegovih učenika može dati inicijaciju, ne može biti primenjena u slučaju Šrila Prabhupada koji je naroćito imenovao 11 osoba samo na prvi pogled da ispune ovu funkciju. Ovih 11 osoba su imenovana od strane Šrila Prabhupada na početku Jula, 1977, u Vrindavanu u zadnjem dvorištu njegove kuće. Imena su mi bila diktirana jer sam služio kao njegov sekretar, i sada mi je napisao pismo za sve GBC-je i Hramske Predsednike koje je takođe potpisao kao odobreno 9.Jula, nabrajajući njihova imena i definišući njihove funkcije. […] Tako, možemo razumeti, da u odnosu na treću definiciju ačarye, Šrila Prabhupada je jasno postavio 11 naslednika za iniciranje. Koji god proces da je bio sleđen od strane prethodnih ačarya, Prabhupada je odabrao da imenuje i odredi. […] I ako posle jasnog objašnjavanja ovih činjenica neko nastavi da bogohuli 11 gurua, njihovu zakonitost, bogohuli ISKCON, i spiritualna vozila kreirana od Šrila Prabhupada da ispuni svoju želju, bogohuli GBC – odobrenog vozača tog vozila – […] on nije učenik uopšte. One je radije ubica gurudeva i njegov duhovni položaj je nepoznat."
(Pismo Upanandi Dasu, 13/12/1978)
Sada je priznato od strane GBC-ja da su oba tumačenja bila netačna, i TKG-jevo početno shvatanje šta je pismo od 9. Jula značilo, zajedno sa razumevanjem zonskog-ačarya sistema. Tako od samog početka TKG je očigledno pogrešno shvatio pravo značenje i objašnjenje pisma od 9. Jula, kao što je on sam kasnije priznao.
1980:
TKG je suspendovan kao guru od strane GBC-ja. Postao je ubeđen da ne samo njegovi učenici već svi članovi ISKCON-a, uključujuči i njegovu braću i sestre po Bogu, mogu služiti Šrila Prabhupada samo jedino preko njega! Kao što TKG sam objašnjava:
“Tamal Krishna Goswami, lider velikog broja sannyasa i brahmacari propovednika, insistira da je on sada njihova karika u odnosu sa Prabhupadom putem medija i očekuje da ga njegova braća po Bogu apsolutno slede."
(’Opasnosti Nasleđa’, 1996, TKG)
13/12/80:
Suspendovan od strane GBC-ja zbog gore navedene ludosti, TKG je sledeće odlučio da povuče tepih ispod nogu drugih guru obmanjivača sa sledećom šokirajućom revelacijom:
“Ja i GBC smo smo uradili najveću rđavu uslugu ovom pokretu u zadnje 3 godine jer smo tumačili postavljanje ritvika kao postavljanje gurua.“
(TKG, Topanga Canyon Ispovesti, 3/12/80)
Ovde TKG ne samo da tvrdi da je njegovo tumačenje pisma od 9. Jula bilo pogrešno još 1978 godine, već da je sad konačno shvatio šta je Šrila Prabhupada stvarno želeo.
1982:
Nakon što je pozvao na GBC blef gore, TKG je brzo ponovo postavljen kao guru, i na povratku on je ponovo počeo da menja svoje mišljenje i vratio se nazad onoj verziji koju je originalno pordžavao i nemilosrdno sporovodio 1978 godine, samo da je kasnije odbaci 1980:
“Mislim da ne postoji nijedan problem u prihvatanju duhovnog učitelja kojeg je Šrila Prabhupada postavio. (...) Naš pokret napreduje i povećava se sve više i više, najmanje koliko i tokom Šrila Prabhupadovog vremena. […] Ti si ogradio isečak iz Povratak Bogu magazina u kome se Šrila Bhaktipada reklamira kao ’Verodostojni Duhovni Učitelj’. Rekao si ’ovo je nešto što meni izgleda malo čudno’. Hoćeš li mi objasniti šta izgleda čudno?"
(Pismo Gadai Prabhu, 14/6/1982)
TKG je bio ponovo u poslu kao guru, i bio srećan da opet propagira mit da su on i ostali obmanjivači bili ’postavljeni’ da deluju kao takvi od Šrila Prabhupada. Uzgredno, o ’Šrila Bhaktipadi’ o kome se gore navodi, je samo pre godinu dana pušten iz zatvora u kome je bio duže vreme. Možda je jadni Gadai Prabhu imao pravo.
1984:
TKG objavljuje knjigu nazvanu ’Sluga Sluge’ u kojoj on kategorično iznosi:
“Od odlaska našeg voljenog duhovnog učitelja, videli smo takve razočarane osobe koje su pokušavale da bace sumnju na nasleđe ostavljeno od Šrila Prabhuada. Kada je Šrila Prabhupada od svojih učenika postavio starijih 11 osoba da nastave proces inicijacije, i da kada njihov duhovni učitelj ode oni koje je postavio preuzmu svoje dužnosti njegovom komandom, kritike počnu da ispoljavaju svoje nezadovoljstvo. […] Na takve neodgovorne kritike mi odgovaramo sa odlučnim ’NE’! ŠP ih je odabrao jer su zaslužili njegovo poverenje. […] Tako ih je on smatrao da budu uttama-adhikari*, sve visoko napredne bhakte vredne da se prihvate kao duhovni učitelji. […] Kritike mogu sumnjati da li su naši ISKON ačarye oslobođene duše. Da li oni znaju svoj rasa (izvorni odnos) sa Krišnom, i da li će biti sposobni da poduče svoje učenike na isti način? Ali takva pitanja dovode nekog opasno blizu litice duhovne propasti."
(“Sluga Sluge“, Tamal Krishna Goswami, Bhaktivedanta Book Trust, 1984, strane 361-365)
*(Osobe na najvišoj platformi realizacije Boga)
1987:
TKG opet menja svoje mišljenje i vatreno podržava guru obmane 2. deo, priznajući da je ono što su on i ostali 11 postavljenih radili i učili zadnjih 10 godina bilo poptuno pogrešno u pogledu na sistem inicijacije. Drugim rečima okreće se svojoj poziciji kasnim osamdesetim (stavka 3 iznad). Kako bi pokazao svoju posvećenost zadnjoj promeni pozicije, TKG saglasno izbacuje citat (pasus) gore naveden iz svoje knjige ’Sluga Sluge’. Sistem zonskih-ačarya postaje skoro neublažena katastrofa, tokom koje je većina Šrila Prabhupadovih prvobitnih učenika bila oterana zastrašujućim guruima kao što je TKG, kao što on to delikatno izjavio:
“Olujna dekada koja je sledila nakon Prabhupadove zaostvštine ostavila je mnogo budnih žrtava, možda koliko 90% Prabhupadovih iniciranih učenika ostavljenih po strani; učenici palih gurua su osetili da nemaju utočište, misije propovedanja kao celina su izgubile impuls i koheziju."
('Opasnosti Nasleđa’, 1996, TKG)
TKG je pobrinuo da ne bude jedan od ovih ’žrtava’ ovog ’olujnog perioda’ spretno skočivši na druga kola parade guru obmana kad je video da nema apsoloutno drugog izbora.
1992-95:
TKG razumevanje odnosa kao gurua opet pravi radikalni preokret i počinje da propoveda da Šrila Prabhupada nije dao ’zadnje objašnjenje’ i da svako treba uzeti vođstvo od ’rasika* gurua’ Narayane Maharaja, koga je jedan bivši GBC predsedavajući opisao kao:
"... krivi i talentovani pretvaralac ili varalica, koji je zaveden, prevaren"
(Ravindra Svarupa das, ’Primanje Šrila Prabhupada Iskreno’, 1998)
Kao rezultat njegove neprekidne devijacije GBC ga je suspendovao po drugi put.
1995:
TKG sada osuđuje njegove prethodne četri godine kao ’grešku’, provedene u pokušajima da u ime Narayane Maharaja promeni mišljenja drugih, priznajući da je pogrešio sa sigurnošću da svakom treba rasika-guru. Naravno do sada je šteta već napravljena, odjek koji nastavlja do ovog dana sa Narayana Maharajom koji grabi velike delove ISKCON-a u svetu. Ipak, kapitulacija TKG mu dozvoljava da bude opet postavljen kao ISKCON guru. On se opet vraća u položaj gurua još jednom.
1996:
TKG izgleda klizi nazad ka teoriji ’postavljanja’ koju je navodno odbacio u ’reformi’ iz 1987, kao što piše:
“6 meseci pre svoje smrti, Prabhupada je proglasio da će postaviti neke od svojih učenika da sprovode sve funkcije iniciranja novih učenika jer je bio isuviše bolestan da ih on radi. Tako oni inicirani bi i dalje bili Prabhupadovi učenici dok oni koji bili inicirani posle njegove smrti postali njegovi unuk-učenici."
('Opasnosti Nasleđa’, 1996, H.H Tamala Krishna Maharaja)
Molim vas primetite iznad kako TKG tvrdi da je namera Šrila Prabhupada bila da postavi učenike da asistiraju u inicijacijama, kao što je snimljeno u razgovoru 28.Maja (Pogledajte Povratak Prabhupadu 3 magazin, stranu 11) ’6 meseci pre svoje smrti’, čak i tada u tom periodu navodno motivisan bolešću, i da je ’imenovanje gurua’ u pismu 9.Jula sledilo direktno iz razgovora 28.Maja.
1998:
Više suptilan pomak možda, ali vidimo ispod kako TKG sledeće tvrdi da predmet imenovanja ’11’, jer se dogodio putem pisma 9. Jula, je urađen totalno nezavisno i bez veze sa razgovorom iz 28.maja, iako je iznad tvrdio tačno suprotno:
"U pisanju ovog pisma (9. Jula) (...) Bilo mi je veoma jasno da smo tada diskutovali o procesu inicijacije u Prabhupadovom prisustvu. On nas je već uputio, kako će stvari ići nakon njegovog odlaska kada smo se nas petoro ili šestoro sreli sa njim 28.Maja, i jedno nije imalo ništa vezano sa drugim"
(Predavanje TKG 6. Avgusta 1998, u Hong Kongu)
Nikada se nije mogao držati jedne verzije o tome tačno kako, kada i gde su on i drugi ritvici bili opunomoćeni od Šrila Prabhupada da iniciraju lično njihove učenike. Na gornjem dokazu bi bilo jako teško videti bilo šta ’veoma jasno’ u ’umu’ TKG, osim čvrste odlučnosti da ostane inicirajući guru. Iako TKG nije više sa nama, budite sigurni da njegova zaostavština živi sa svakom odlukom GBC-ja što se tiče njegovog devijantnog i neovlašćenog guru programa.
*( Rasika-guru je navodno vičan da pomogne učeniku da shvati svoj izvorni oblik u duhovnom svetu, kako i svoj posebni odnos sa Krišnom.)
