Mozda „najcarobniji“ od svih GBC izglasanih Gurua je HH Indradyumna Swami (nadalje poznat kao IDS). Poznat u ISKCON-u po njegovoj ukljucenosti u Poljskom festivalu „sakupljanju drva“, IDS ima reputaciju sticanja ucenika koji vole da obozavaju. Njegova zelja za ucenicima je toliko duboko ukorenjena da nalazimo cinjenicu kako IDS zali sto nije doslo dovoljno bhakta da ga velica na njegovom dolasku u Moskvu, kao sto sledeci deo iz njegov dnevnika ilustruje:
„Tokom jutra na dan slavlja moje Vyasa-puje, pogledao sam listu mojih ucenika. Bilo ih je preko 2000. Iako svi oni su mene sigurno znali, ja nisam mogao da zapamtim svakog. Duboko sam udahnuo. „Ovo je teska sluzba, zar ne?“ Pomislio sam. „Ali je to naredba mog Guru Maharaja [...] Sledeceg dana poleteo sam za Moskvu zajedno sa mojim ucenikom Uttama-sloka das-om, koji bi bio moj prevodilac za naredne tri nedelje u Rusiji. Kada smo stigli, bio sam iznenadjen kad sam video da nas samo cetvorica bhakta ceka, tri od njih koji nisu bili u bhakti odeci. U prethodnim godinama uvek bi bila velika grupa bhakta cesto na stotine, cekajuci da me doceka u Moskvu. Raznobojno obuceni u dhotije i sarije, pevajuci melodicne pesme, oni bi kretali napred sa vencima i buketima cveca, svaki pokusavajuci prvi da me pozdravi.“
(Dnevnik putujuceg Propovedaca, Vol 6, Poglavlje 9, 24-25. Maj, 2005, Indradyumna Swami)
Naravno, totalno je dovodjenje u zabludu za IDS-a da tvrdi da uzimanje ucenika za sebe jeste „naredba mog Guru Maharaja“. Ne postoji direktiva nigde od strane Srila Prabhupada da je iko od njegovih ucenika ovlascen da deluje kao inicirajuci Guru; vec, jedina direktvia koju je Srila Prabhupada dao za buducnost inicijacija u ISKCON-u pismo od 9.Jula 1977 svim GBC i Hramskim Predsednicima, koja samo ovlascuje ritvike, ili predstavnike, kojima je namenjeno da iniciraju nove ucenike u ime i za Srila Prabhupada – instrukcija ponovljena ne manje od tri puta u ovom jednom pismu!
IDS dnevnik upisi nastavljaju:
„Okrenuo sam se ka Uttama-sloka dasu. „Sta se desilo?“ pitao sam. „Gde su svi?“
„To je znak ovog vremena“ odgovorio je. „Rusija – pogotovo Moskva nije vise mesto koje je bilo kada ste prvi put dosli ovde. Moskva je veoma bogat grad sada, cak i za Zapadnjacki standard. Postoje 48 bilionera koji zive u Moskvi u poredjenju sa 43 bilionera koji zive u Nju Jorku.“
„Na sta ciljas?“ upita sam ga dok smo se kretali ka mestu za pokupljanje prtljaga, sa cetvoro ucenika koji su nas nervozno pratili.
„Pa“ rekao je, „izgleda da je izobilje sadasnje Moskve unezverilo neke bhakte, i oni su kompromitovali ili odustali od svoje Svesnosti Krisne.“
„Istina je“, pomislio sam. „Dogodilo se to i na drugim mestima.“[...]
Kao dodatak na moju strepnju je bila cinjenica da je moj glavni ralzog za ovaj put bio prikupljanje sredstva.“
Ovaj scenario opisan iznad je zapravo suprotan onome sta se desavalo u Srila Prabhupadovo vreme. Za vreme Srila Prabhupada, bilo je bogatih Zapadnjaka koji su odustajali od svojih materijalnih nacina zivota da se pridruze Srila Prabhupadovom pokretu, privuceni svetoscu i cistoti uzvisenog i verodostojnog Gurua:
„U vasoj zemlji, iako ima dovoljno kapaciteta za materijalno uzivanje, zapravo ljudi nisu sretni. Inace zasto u vasoj zemlji ima toliko hipika? Oni dolaze od ekonomsko zdravih i uglednih porodica, nacije, ali su odustali od svojeg doma, od bogatstva svojih roditelja. Ovo sam ja skoro video. Tacnije svi moji ucenici...Ovde, Brahmananda, njegov otac, bio je u najmanju ruku veliki industrijalac. Ali on to nije voleo. Pridruzio se ovom pokretu. Slicno, Giriraja, njegov otac je poznati advokat, bogatas. Ali se njemu to nije dopalo. Postoje mnogo mojih studenata, njihovi ocevi su...Syamasundarin otac je isto veliki advokat, bogatas, biznismen.On je njegov jedini sin. Ali se njemu nije svideo njegov otac. Dakle postoje puno...“
(Razgovor u sobi, Srila Prabhupada, 21. Septembar, 1973)
Ipak kada nas je 1977 Srila Prabhupada napustio i kada je GBC uveo dva neovlascena, lazna guru sistema u ISKCON-u, sablon se ponavlja svugde u pokretu: ljudi se prikljucuju pokretu uglavnom da izbegnu siromastvo, privuceni bogatstvom koja okruzuje Gurue i njihove pomocnike. Ovaj fenomen „zelena karta“ je prakticno istaknut u zemljama ’treceg sveta’, i nekim zemljama Istocne Evrope i Juzne Amerike. Ipak, kad jednom ovi novi regruti ’treceg sveta’ napuste ISKCON zbog toga sto su okusili visi standard zivljenja od onoga na sta su navikli, Gurui se pomaknu na siromasnije krajeve, i krug se tako ponavlja. Na ovaj nacin jedina vrsta ljudi koja je ostala da novcano podrzava pokret jeste lokalna Hindu populacija, koja je vidi kao svoju religiju zbog prirodnog osecaja. Ovako, ISKCON Gurui i Hramski Predsednici imaju spreman izvor prihoda, dok broj materijalno dobro situiranih Zapadnjaka – isti ljudi zbog kojih je Srila Prabhupada napustio Indiju da im propoveda – se ne pridruzuju pokretu u velikom broju kao sto su se pridruzivali za vreme kada je Srila Prabhupada bio jedini Guru za ISKCON.
U IDS dnevniku, mi nadalje vidimo dokaz ovog suprotnog scenarija gde bogati ISKCON gurui danas mogu samo privuci velike brojeve siromasnih ucenika:
„Nekoliko sati kasnije, sleteli smo u Kazan, glavni grad Republike Tatarstan. Tamo je bila velika grupa bhakta koja nas je docekala na aerodromu sa kirtanom. Deo za dolazak putnika je odjekivao svetim imenima, i bhakte su jurile napred sa vencima cveca. Podsetilo me je na stare dane u Moskvi.
Uttama-sloka mi je namignuo. „Kazan nije toliko bogat kao Moskva,“ rekao je.
Cinjenica da je ISKCON postao „polarizovano i raspadajuce drustvo“ (pogledajte stranicu 6), gde nam je receno od strane GBC-ja da imamo sada nekih 80 „dobrih kao Bog“ Gurua kao sto je Indradyumna Swami na planeti koji su zamenili Srila Prabhupada, je samo dalji dokaz da trenutni Guru sistem u ISKCON-u nema moc; i nije iznenadjujuce kada je ovaj sam Guru sistem potpuno neovlascen i direktno neposlusan Srila Prabhupadovim instrukcijama.