Ekstremno je jadna učenost osobe koja bi trebala znati izazvati (ako se to uopšte može smatrati učenošću). Izazov baziran na takvom neznanju jednostavno znači da izazvana strana zapravo nikad nije izazvana, s’obzirom da izazivač uopšte ne zna šta bi trebao izazivati! I ovo je skoro opšti slučaj kad god je Šrila Prabhupadova Ritvik naredba izazvana. Umesto da pročita, citira, i onda oslovljava, IRM-ov konačan list “Konačna naredba“ (TFO ’The Final Order’), takav lenj ’izazov’ čisto izmišlja nepostojeće ’ritvik’ rasprave koje bi neki mitski ’ritvici’ trebalo da promovišu.
Kailasa Chandra Dasa je napisao jedan takav članak nazvan “Mane Ritvik Izmišljotina“ (MRI), koje mogu biti dodate u dugačkoj listi GBC-ija i drugih, koje sadrže ništa više od “hvatanja za slamku“ argumenata, ili izazovi protiv fantomske pozicije radije nego protiv nečega što je stvarno izneo IRM ili "Konačna Naredba".
Zbog toga ovi članci spektakularno gube u izazovima sa pravom ritvik pozicijom. Druga karakteristika jednog takvog nepostojećeg ’izazova’ IRM pozicije je da u glavnom oni ne pokušavaju da potvrde svoje tvrdnje citatima Šrila Prabhupada. Radije mašu magičnim stapićem iznoseći izraze kao što su ’šastre’, ’tradicija’ itd., i tvrde da su njihovi zaključci dokazani pukim iskazom izgovaranja tih reči.
Ali IRM podržava sve svoje zaključke direktno sa naredbama Šrila Prabhupada, i tako se pridržava sledećih principa da postavi bilo koji zaključak:
“Naredba duhovnog učitelja je aktivni princip duhovnog života. Svako ko ne posluša naredbu duhovnog učitelja odmah postaje beskoristan."
(CC, Adi, 12:10)
Ovo znači da pre nego što delamo moramo imati naredbu od Šrila Prabhupada da to uradimo. Napadi na fantomsku ‘ritvik’ poziciju kako god uključuju obraćanja na neke nedefinisane i ne citirane pojmove ’šastra’ ili ’tradicije’, radije nego naredbe od Šrila Prabhupada. U daljem pobijanju Kailasa Ćandrinog MRI artikla videćemo kako se njegov članak sastoji u osnovi na ništa više nego na korišćenje ove dve tehnike – lenja mitska ’vatati se za slamku’ argumenta, i korišćenje magičnog štapića ’šastra/tradicije’ umesto naredba ili citata Šrila Prabhupada kako bi podržali njegove tvrdnje. Citati iz MRI artikla će biti markirana bojom sa mojim odgovorima ispod. Kailas Ćandra će biti poznat kao ’autor’ nadalje.
"Ritvici mada mogu, zbog svojih potreba, reći da se duhovni učitelj može pojaviti u budućnosti = zapravo smatraju da su svi Šrila Prabhupadovi učenici u najboljem slučaju sposobni da budu samo ritvici. Ovakav ’stav’ ne može biti stav naprednih bhakta, očigledno. U praktičnom smislu, ritvici smatraju sve ostale da su, manje više, trajni kanishta-adhikari-ji, kao oni."
Dakle već prva izjava MRI članka počinje sa klasičnim ’vatanjem za slamku’ argumenata. Konačna Naredba NE iznosi ništa slično ovome. Mi iznosimo da bi svi trebali i da svi možemo da postanemo čiste bhakte, radije slušajući, nego neslušajući, naredbe Šrila Prabhupada, bez obzira kakve god da su to naredbe.
“Madhyama-adhikari može biti dikša guru ili običan guru i može inicirati svoje učenike."
Šrila Prabhupada iznosi da ovo NE treba raditi, i daje razlog žašto:
“Ne treba postati duhovni učitelj ako se ne dostigne nivo uttama-adhikari. Početnik Vaišnava ili Vaišnava na srednjem nivou može takođe prihvatiti učenike, ali ti učenici su sigurno na istom nivou, i mora se razumeti, da oni ne mogu napredovati dobro ka konačnom cilju života pod njegovim nedovoljnim vođstvom.“
(NOI, Text 5, smisao).
“Sada, ritvici očigledno veruju da ne postoje ni madhyama-adhikariji među Šrila Prabhupadovim preostalim učenicima. Ili misle da se madhyama-adhikari dostiže na nivou koji je ispod praga kvalifikacija dikša gurua, ili da je to (takozvani) madhyama-adhikari koji automatski postaje ritvik (Ritvik za stalno?) nakon što mahabhagavata udje u nitya-lila pravishta."
Još mitskih ritvik verovanja. Žašto zapravo ne CITIRATI šta ritvici (KONAČNA NAREDBA) iznose, i onda će neko znati u šta oni veruju, umesto potrebe da izmislenešto u šta navodno veruju. Kvalifikacija bhakte nije tema ovde. Naredbe koje oni primaju je tema. Oni primaju naredbu da postupaju kao ritvici. Ali nisu primili naredbu da se preobrate iz ritvika u dikša gurue, i stoga trebaju ostati ritvici, jer kao citirano i ranije, naredba duhovnog učitelja je aktivni princip u duhovnom životu. Nije naša želja da okupiramo Guruovo mesto.
“Niko od Šrila Prabhupadovih diretkno iniciranih učenika nije dužan da veruje da je postojao čak i jedan legitiman madhyama-adhikari među svojim stadom nakon njegovog odlaska. Zapis na traci snažno ukazuje drugačije. Ali, ako je postojao jedan—ili čak više od jednog—taj bhakta ili bhakte su mogli postati dikša gurui (ne samo čisto Ritvici) nakon odlaska Prabhupada. Ovo, naravno, bi zavisilo od njihovog prijema naredbe od strane Šrila Prabhupada da iniciraju nove bhakte, i onda bi ti novi bhakte postali “učenici mojih učenika".
Konačno MRI iznosi nesto blizu istine. Autor priznaje da:
-
Ne moramo da prihvatimo da je bilo koji od Šrila Prabhupadovih učenika bio kvalifikovan da postupa kao dikša Guru.
-
Da zapis sa trake pokazuje da niko od njih nije bio kvalifikovan
-
Ali da ako je neka retka duša postojala koja je bila kvalifikovana, mogla da postupa kao dikša Guru samo ako bi primila naredbu da to bude, od Šrila Prabhupada.
Ovde autor iznosi IRM poziciju i slaže se sa njom. S’obzirom da više nigde u artilku ne pokazuje, ili bilo gde drugde, ’naredbu’ od Šrila Prabhupada da njegov ili njegovi učenici iniciraju nove bhakte, koji bi postali ’učenici njegovih učenika’, onda po autoru, nije ni bilo naredbe od strane Šrila Prabhupada koja zahteva ritvike da promene svoju poziciju u dikša Gurue.
“Za mnoge Prabhupadove učenike koji su zaključili da niko nije bio kvalifikovan da bude čak i običan ili kontrolor guru, vaša osuda izgleda sve tačnija iz godine u godinu. Nakon puno guru padova i ’reinicijacija’, ovi novi ljudi su zaključili da svi od Šrila Prabhupadovih učenika ne mogu biti ništa bolji od kanishta-adhikarija. Zapravo, to je slobodnoumna perspektiva. Tu je vrlo verovatno bilo koji broj sahajiyas-a, prikrivenih impersonalista, ateista, i nebhakta takođe."
U osnovi autor ponovo odbacuje svakog Šrila Prabhupadovog učenika kao nekvalifikovanog da primi naredbu da postane dikša Guru. I ako nikad nisu primili naredbu da postanu dikša Guri, onda Šrila Prabhupada ostaje kao dikša Guru, koja je i IRM pozicija, jer nebi uspeo kao ’trenutna veza’ u učeničkom nasleđu.
“Ali oni u ovoj kategoriji koji vade pištolj i menjaju filozofiju i sistem inicijacije nemaju časti."
Ovo se odnosi na ’ritvike’, i autor samo nudi ovde svoje mišljenje, ali ne naredbu od Šrila Prabhupada, da smo mi ’promenili filozofiju’. On očigledno veruje, da je kao Šrila Prabhupada, i on autoritet, i da ako jednostavno nešto iznese, mora biti tako, jer uopšte ne pokušava da ponudi bilo koji dokaz od Šrila Prabhupada da potvrdi svoje mišljenje.
“Na jednu stranu, imate kamp jeftinih gurua i jeftinih učenika. Na drugu stranu, imate frakciju koja odobrava masovnu inicijaciju u ime ne ispoljavajućeg ačarye, manje više automatksi svakom ko je hoće."
IRM čak ne podaruje ritvik inicijaciju, tako da teško može biti optužen da odobrava ’masovne inicijacije’, ’manje više automatski svakome ko je hoće’?
“Osim na samom kraju, svi takvi ritvik obredi su samo sprovedeni nakon sto ih je prvo odobrio. Na samom kraju, dao je odobrenja i opunomoćio je njegov ponovo konstituisan Ritvik sistem da sprovede ceremonije sa kim god oni smatraju pogodnim i na kojem god mestu i vremenu oni odaberu."
Autor ovde prihvata da su ritvici postavljeni da delaju od strane Šrila Prabhupada na način na koji bi bio identičan tome kako bi takodje funkcionisali nakon Šrila Prabhupadovog odlaska. Ipak mi trebamo verovati da delovanje čija se funkcionalnost nebi promenila nakon odlaska Šrila Prabhupada nekako predstavlja ’promenu filozofije’, iako filozofski princip dat od Šrila Prabhupada koji bi bio sada promenjen nije nikad iznet.
U stvari ovde je rečeno da sistem koji je postavljen naročito da radi u Šrila Prabhupadovom fizičkom odsustvu bez ikakvog fizičkog učešća od njega, radi u fizičkom odsustvu Šrila Prabhupada bez ikakvog fizičkog udela Šrila Prabhupada, bi odjednom predstavljao veliko kršenje duhovnog principa. I opet bez dokaza za ovu tvrdnju u obliku naredbe od strane Šrila Prabhupada. “ Stepen fizičkog odsustva Šrila Prabhupada se sada jednostavno smatra ’kao suvišno’. Ali kako može sistem postavljen naročito da radi u fizičkom odsustvu Šrila Prabhupada bez njegovog fizičkog učešća, da bude nevažeći Šrila Prabhupadovim fizičkim odsustvom?
“Sampradaya nikada ne navodi ritvike. Da su bili bitni, bili bi više i češće spominjani i u Šastrama i Šrila Prabhupadovim smislovima. Svo njihovo spominjanje je bilo u kontekstu njihovog sprovođenja Vedskih ili Vaišnava žrtvovanja (yajnas). Prabhupada ih je ponekad spominjao. Ponekad nije. Asistenti nisu nikad osnova bilo čega Apsolutnog."
Ko kaze da su oni osnova bilo čega Apsolutnog? Guru je apsolutna osnova duhovnog života. On, Šrila Prabhupada, ostaje. Ceremonije inicijacije se obavljaju kao formalnost. I da pomognu sprovodjenje ceremonija da se obave, koriste se asistenti. Dakle ovi asistenti su samo jedan aspekt formalne ceremonije. Ne osnova apsolutne istine!
“Ritvik prilagođavanja u njegovim zadnjim danima nisu imala teže implikacije i posledice. Bilo je pragmatičnih prilagođavanja, to je sve. To je bio zdrav razum, s’obzirom na okolnosti, i svaka normalana osoba neće čitati ništa više o toga, o tome."
Ipak od nas se očekuje da verujemo da ako je sistem namenjen za “obavljenje inicijacije, i prve i druge inicijacije“(otvarajuća izjava direktive 9. Jula, opisujuci sistem) za ISKCON, korišćena samo za to, bi za posledicu imao ’teže posledice i reperkusije’.
“Šrila Prabhupada je bio veoma bolestan, pa je opunomoćio svoje ritvike da donose neke odluke koje bi inače on donosio."
Šrila Prabhupada nikada nije ovo izneo. Ovo je autorova spekulacija. Šrila Prabhupada ne iznosi da je opunomoćio ritvike zato što je bolestan. Zapravo njegova bolest ne bi uticala na njegovu sposobnost da diktira inicirajuća pisma prihvatanja učenika, kao što je prethodno rađeno, s’obzirom da nema dokaza da je uzgubio svoje glasne žice i sluh. Šrila Prabhupada samo iznosi, kao sto je već bilo pomenuto, da su ritvici bili opunomoćeni sa svrhom da sprovode inicijacije u ISKCON-u. Nije da su privremena mera doneta zbog bolesti Šrila Prabhupada.
“Ritvici nemaju dokaza iz Šastra da podrže sistem Ritvika-u-odsustvu, i oni je takođe ne mogu izvući, na bilo koji konačan način, iz izjava Šrila Prabhupadinih zadnjih dana."
Direktive Šrila Prabhupada za ISKCON, osim ako je drugačije iznešeno, su bile za rad u ISKCON-u. Ako bi Šrila Prabhupadove direktive bile automatski ukinute po njegovom odlasku, ukoliko ne individualno i posebno objavljene u Šastrama kao trajne nakon njegovog odlaska, onda bi sam ISKCON bio osnova za zaustavljanje po odlasku Šrila Prabhupada. Nepotrebno je reći da ovaj princip, koji direktive za ISKCON samouništavaju po odlasku Šrila Prabhupada, ili da samo njegova ritvik naredba je samoponištavajuća, nije data od Šrila Prabhupada i ne može se pretpostaviti. Zato su sve direktive u ISKCON-u izvedene kao primenjujuće za ISKCON, ukoliko se posebno drugačije ne iznesu kao privremen zahtev. U suprotnom nebi imali ulogu ISKCON-a, i ova bi diskusija postala u svakom smislu nebitna.
“On je tada bio fizikči prisutan. Ceremonije su bilo sprovođene dok je bio prisutan. Kao takve, bez jasnog i definitivnog dokaza drugačije, sve izjave što se tiču ritvika moraju se tumačiti u tom kontekstu."
Očigledno je da svaku naredbu koju je dao Šrila Prabhupada i svako delo koje je sproveo, se desilo kada je Šrila Prabhupada bio fizički prisutan! Na primer, samo zato što su se neka božanstva postavila i obožavala od strane Šrila Prabhupada dok je bio fizički prisutan, ne znači da se obožavanje tih božanstava mora prekinuti nakon njegovog odlaska. Obožavanje božanstava je ustanovljeno za ISKCON. Ne postoji direktiva od Šrila Prabhupada da ’obožavanje božanstava se treba nastaviti posle mog odlaska’ ili bilo šta što se treba ’nastaviti nakon mog odlaska’. Opet niko ne tvrdi da u ISKCON-u treba doći do zastoja po odlasku Šrila Prabhupada. Dakle ako neko želi da napravi specijalnu ’samoistrebljenje po odlasku’ klauzulu samo za ritvik naredbu, neka predstave takvu naredbu od samog Šrila Prabhupada. Inače postoje mnogo ’čistih i definitivnih dokaza’ za ritvik direktive da budu sprovedene u ISKCON-u, kao i za svaki drugi ISKCON običaj.
“Sampradaye svih Vaišnava učenikčkih nasledja kroz istoriju nose tradiciju da su ritvik ceremonije samo opunomoćene kada je dikša guru—u čije ime se i sprovode—fizički prisutan. Šrila Prabhupada nikad nije poništio ovaj bitan princip."
Idemo opet – ’tradicionalni’ magični štapić. Rečeno nam je da Šrila Prabhupada nije nikad ’poništio’ ’bitan princip’, ali ovaj ’važan princip’ nikad nije bio iznet od strane Šrila Prabhupada da bi počeo! Dakle gde pitanje o poništavanju nastaje? Dakle imamo samo autorov magični štapić kao dokaz da takav ’bitan princip’ zapravo postoji. Istorijkse događaje obično diktiraju okolnosti isto koliko i princip. Primer je da su se svi duhovni učitelji u parampara sistemu rodili u Indiji. Autor treba da dokaže citiranje Šrila Prabhupada doslovce ’bitan je duhovni princip da ritvik ceremonije mogu samo biti sprovedene u prisustvu fizički prisutnog gurua’. To tada, mi imamo samo autorov magični štapić kao ’dokaz’ za ovaj takozvan ’bitan princip’.
“ARGUMENT: očigledno nije postojao naslednik imenovan od strane Šrila Prabhupada, pa je morao stvoriti neku vrstu Ritvik sistema."
Autor počinje da nudi celu listu izmišljenih ’ritvik’ argumenata, koja nijedna, na čuđenje, i opet iznenađenje, nije izneta u Konačnoj Naredbi. Izjava iznad je primer. Stvarna činjenica je da je Šrila Prabhupada stvorio ritvik sistem, zato što jeste. To je sve što kažemo, i sve što treba reći.
“ODGOVOR: To je psihološka projekcija od uslovljene želje rođene iz mane i nelogične racionalizacije. Koja nagoveštava prikrivenu ozlojeđenost protiv Šrila Prabhupada koji je kako se čini napravio stvari mnogo težim nakon svog odlaska. Oba kampa koriste emotivno i neiskreno pitanje: “ALI KO ĆE IH INICIRATI?!?“ i to je mesto odakle dolazi taj argument na kraju.“
“Ne, oba ova je izmislio. ’Argumenti i Odgovori’ su psihološka projekcija autorove umne spekulacije, zbog lenjosti da istrazi šta zapravo iznosi Konačna Naredba.
Na ovaj način autor iznosi celu gomilu njegovih nestvarnih projekcija, u obliku ’argumenata i odgovora i brojača poena’ koji su svi ’vatanje za slamku’ argumenti nikad navedeni od Konačne Naredbe. Da sačuvamo mesta nećemo gubiti vreme listajući ih sve.
“Da guru mora biti fizički prisutan za Ritvika kako bi obavio inicijaciju u njegovo ime je Vedski proces, i to je praktična primena demonstrirana sampradayom Vaišnava linije kroz istoriju. To je standard.“
Ovde dolazi ’Vedski’ magični štapić ponovo. Da li Šrila Prabhupada ikada izjavljuje gore navedeno, kao ’vedski standard’ koji se ne može prekršiti? Ne.
Ako autor veruje da je ovaj njegov primer jak, i da je to šta je Šrila Prabhupada želeo, zašto nije u stanju da ga potvrdi pozivanjem Šrila Prabhupadovih naredbi ili izjava?
“Kada je duhovni učitelj fizički prisutan, on može biti posebno konsultovan o svakom kandidatu, koji bi bio spreman za inicijaciju u njegovo ime od strane Ritvika. Ovo je bio slučaj sve do sredine Novembra 1977 godine.“
Da, mogao bi biti konsultovan. Ali Šrila Prabhupada nikada nije izneo da je konsultacija neophodna za sistemsko sprovodjenje. Naprotv, napravljena je da nebi bio konsultovan uopšte, i da se inicijacije obavljaju bez njegovog znanja o njima. Puno punomoćje je dato Ritvicima da odlučuju. Ne može se tvrditi da je čisto mogućnost konsultacije suštinska, kada sama konsultacija nije nephodna:
Srila Prabhupada: Dakle bez čekanja na mene, gde god smatrate da je ispravno...Zavisiće od diskretnosti.
Tamala Krishna: Od diskretnosti.
Srila Prabhupada: Da.
Tamala Krishna: Vazi za prvu i drugu inicijaciju.
Srila Prabhupada: Hm.
(Razgovor, 7. Juli, 1977god)
“ARGUMENT: U Prabhupadovom testamentu, se iznosi da poverenici njegovog vlasništva moraju biti samo njegovi ’inicirani učenici’. Ko će zaštititi ova vlasništva kao poverenici na duže vreme?
SUPROTAN SMISAO: Prvo, da li su svi poverenici svakog centra bili inicirani od Šrila Prabhupada u trenutku njegovog odlaska? Ako nisu, da li je ovo napravilo neku vrstu problema? Bilo da je ili nije, taj deo ’inicirani učenici’ je nakalemljen na dokumentu neposredno pre Šrila Prabhupadovog potpisivanja testamenta. Dve reči su dodate na kraju kako bi sačuvali određene frakcije (svetovne familijarne odnose, kao i prethodnu molitvenu pripadnost koja se kasnije okrenula na negativno) od bilo kojih sudskih ponuda za preuzimanje. Služila je svrsi, jer su takvi pokušaji propali. Uključivanje nije glup kvazi-pravni metod od Šrila Prabhupada da uspostavi pokret Ritvika-u-odsustvu"
Autor iznosi tekst koji ne podupire njegov slučaj, iako ima potpis Šrila Prabhupada, može biti odbačen.
Zašto onda ne odbaciti sve što je potpisao Šrila Prabhupada, nego samo dokaz koji ne podržava autorovu teoriju?
Takođe autorova ofanzivna spekulacija zašto je Šrila Prabhupada potpisao nešto što nije ispravno, nema smisla, pošto je isti efekat držanja svetovnih familijarnih odnosa u škripcu, mogao isto tako lako biti postignut rečima ’iniciran u ISKON-u’.
Ali zadnji tekst samo iznosi ’moji inicirani učenici’.
“ARGUMENT: Duhovne Šastre daju neke primere otelovljenih bhakta koji primaju inicijaciju od duhovnoh učitelja koji nije fizički prisutan. Dakle, to je moguće. Zato, Ritvik-u-odsustvu ima Šastre za osnovu.
SUPROTAN SMISAO: Ne baš. Niko od ovih bhakta nije išao na institucionalizovanje procesa inicijacije od ne-fizički prisutnog gurua. Takođe, sama inicijacija, u njihovom slučaju, je bila direktna, nije bilo ritvika uključeno. Preko i iznad ovih suprotnih smislova, svi od ovih specijalnih iniciranih bhakta su već bili napredne duše, mnogo više od uznemirenih početnika sa zapada. Takvi retki i drevni primeri specijalnih inicijacija ne stvaraju presedan u institucionalizovanju Ritvik-u-odsustvu pokreta u srcu degradirajućeg doba Kali."
Imajući dosad mahanje ’tradicijom’ i prethodno istorijkim magičnim štapićem, nama je sad rečeno da prethodni istorijski primeri nisu sada primenljivi za ISKCON, pošto se ISKCON sadrži od zapadno uznemirenih početnika Kali doba.
Ako prethodni Vedski primeri nisu primenljivi za ISKCON, onda je autor uništio svoj glavni argument da bi trebali koristiti Vedsku tradiciju kao vodilju onoga što se trebalo desiti u ISKCON-u!
“Postoje različiti stepeni uvreda. Menjanje osnovnih principa ili procesa sampradaye bi se rangiralo na samom vrhu."
Autor bi prvo morao dokazati, koristeći dokaz od Šrila Prabhupada, da Guru mora biti na planeti u momentu kada inicijacija predstavlja osnovni princip sampradye. Ovako on čisto pretpostavlja ono što treba da se dokaže.
“Ritvici smatraju da je običan guru izjednačen Ritvik-ačarji, ali ta pretpostavka nigde nije potkrepljena u Šrila Prabhupadovim predavanjima i knjigama."
Iznad predstavljena pretpostavka da ’ritvici smatraju’ nije nigde potkrepljena u ritvik knjigama!
Autor očito ne shvata aktuelnu debatu. Istina je upravo drugačija od onoga što on iznosi. GBC izjednačuje ’običnog gurua’ sa dikša Guruom.
Ritvici ne izjednačavaju običnog gurua sa ritvikom.
“To je ono što nagoveštava glavni problem sa celim Ritvik predlogom: Gde su detalji? Ako je Prabhupada odobrio taj sistem, uzimajući u obzir koliko god da je bez presedana, zašto ne bi učinio sve jasnijim? Zašto ne bi pričao satima čak i danima na nedvosmislen način zašto je ovaj Ritvik-u-odsustvu već naznačen u njegovim knjigama."
Autor ovde iznosi suprotno od stvarne situacije. Za 11 godina, Šrila Prabhupada je uspostavio samo jedan sistem – sebe za jedinog dikša Gurua u ISKCON-u. Sve njegove knjige i instrukcije ukazuju da je ovo sistem u ISKCON-u. Ne spominju višestruke naslednike Gurua koji postoje u ISKCON-u osim njega. Sistem inicijacije koji je spominjao u knjigama za ISKCON se odnose takođe na sistem koji je trajao dok je bio prisutan na zemlji, kao sistem za iniciranje u ISKCON-u.
(pogledajte Back To Prabhupada magazin ’Specijalno Izdanje’ za ove citate). Dakle jedina tačka upućivanja, i poznat sistem inicijacije u ISKCON-u, je bio sa Šrila Prabhupadom kao dikša Guruom. Od samog početka predstavnici su bili korišćeni za ceremonije. Da bi sistem nastavio trebalo ga je samo formalizovati, kao što je i bilo putem direktive 9.Jula. Sistem da se neko pridruži hramu, zatim predloži od Hramskog Predsednika i inicira bez upoznavanja sa Šrila Prabhupadom je brzo postao standard u ISKCON-u.
Očito ono o čemu Šrila Prabhupada treba da priča ’satima čak i danima’, je kako bi se jedini sistem poznat u ISKCON-u promenio:
-
Kako bi Šrila Prabhupada odjednom prestao da bude dikša Guru za ISKCON kada nije čak ni jednom to nagovestio.
-
Kako bi Šrila Prabhupada bio nasleđen od drugih. Kako bi ti naslednici koji bi ga zamenili nastavili da funkcionišu u ISKCON-u narednih 9,500 godina. Kako bi ti dikša Gurui radili zajedno.
-
Kako bi svi ti dikša Gurui radili sa GBC-ijem. Kako bi ove paralelne vlasti funkcionisale.
-
Kakva obožavanja itd., da li bi ti dikša gurui bili imenovani, rangirani u redu ka Šrila Prabhupadu.
I tako dalje, i tako dalje.
Činjenica da Šrila Prabhupada nije odredio dikša Gurue za ISKCON, a kamoli pričao danima i satima kako bi sistem funkcionisao. Zato samim autorovim argumentom, namere za naslednika dikša Gurua u ISKCON-u nikad nije bilo, što bi ostavilo Šrila Prabhupada kao ISKCON-ovog dikša Gurua. Druga alternativa je tvrditi da ISKCON nije trebao imati dikša Gurue ikada!
Zašto ne bi rekao da su Ritvik-ačarje obični gurui ili gurui nadgledači?
Kao što je već istaknuto, ovo je autorova nestvarna ’vatati se za slamku’ ritvik izmišljotina, a ne šta Konačna Naredba podržava.
“Evo nečega što je rekao: “Zar nisu čak ni razmotrili zdravim razumom da, ako je Guru Maharaj želeo nekog da postavi kao ačarju, zašto nije rekao? Rekao je toliko mnogo stvari. I ovu stvar je propustio? Najbitniju stvar? I ritvici insistiraj na tome“. Da je Prabhupada želeo ne presedanom Ritvik inovaciju, zašto nije rekao? Mnogo je stvari rekao. I ovu stvar zanemario? Zanemario bitnu stvar o tome kako nastaviti inicijaciju posle njegovog odlaska? Ali ritvici nastavljaju insistirati na tome."
Autor koristi primer da ačarja treba biti nasleđen od drugog ačarje u Gaudya Matha sampradayi kao dokaz da je Šrila Prabhupada trebao govoriti detaljno o tome da ačarja NE treba biti nasleđen niotkoga u ISKCON-u!
Priča o dobijanju dokaza od nazad ka napred!
Upotreba ritvika je zadržala sve ISTO. Mi trebamo verovati da sve što ostaje isto ima potrebu za ’satima i danima’ objašnjavanja, i da na primeru Gaudya Matha-e zasniva takvo objašnjenje koje sve menja, je dokaz za to!!!
“Ritvik novajlija je naučen da može biti povezan sa Šrila Prabhupadom. Mi ne osporavamo ovo. Svaki iskren učenik može uspostaviti šikša-guru odnos sa Šrila Prabhupadom putem njegovih knjiga, lekcija itd. Onda vođe Ritvika uče ljude da, ako mogu imati takav odnos, onda će ih Šrila prabhupada osloboditi neznanja tokom njihovih života pa i na kraju (anta-kale). Mi takođe ne osporavamo ovakav stav. Kao takvi, Ritvik predstavnici onda naprave veliki preskok: Ako imaš odnos sa guruom i nadaš se da će te osloboditi, zašto se ne bi formalno povezao sa njim i proglasio ga svoji dikša guruom?"
Dakle autor ne osporava da odnos Šrila Prabhupada kroz učenje i oslobađanje, sa učenikom, je isti kao dikša odnos, čak i ako nije fizički prisutan:
“Duhovni učitelj inicira učenika da bi ga oslobodio, i ako učenik izvršava naredbe duhovnog učitelja i ne vređa druge Vaišnave, njegov put je čist."
(Madhya 1:128)
Ipak, prema autoru, nazivajući takvog Gurua koji nekog oslobađa, dikša guruom, se smatra takvom velikom izmišljotinom da čak ni Šrila Prabhupada nema moć da ga povede, čak i da želi:
“Uthama-adhikari, sa neometanim pristupom paramatmi, možda može napraviti inovaciju ili prilagođavanje. Iskreno, ritvik izmišljotine mogu biti čak i iznad onoga čega je opunomoćen da uradi."
Autor na ovaj način dodeljuje Šrila Prabhupadu svu moć i funkciju kao dikša Guru-u, ali insistira da nazivati ga tako je najveća moguća izmišljotina.
“Tvrdeći da je Šrila Prabhupada napravio takvu drastičnu promenu u učenjima i procesu Vaišnavske inicijacije sa sistemom Ritvik-u-odsustvu, ga čini nečim što on nije."
Izjava iznad sadrži sledeće nedokazane tvrdnje:
-
Da je Šrila Prabhupada izjavio da Guru mora biti prisutan na planeti u trenutku inicijacije kao ’učenja i proces Vaišnavske inicijacije’.
-
Da je Šrila Prabhupada izjavio da bi Ritvik uredjenje predstavljalo ovim ’drastičnu promenu’.
-
Da je Šrila Prabhupada izjavio da je takva ’drastična promena’ neovlašćena.
Ukoliko autor ne može pokazati ove 3 izjave iznad od strane Šrila Prabhupada, onda je on koji ’proglašava’ ništa više od spekulativnih gluposti. Kao što je pomenuto na početku, dok se autor oslanja na magični štapić teoriju da dokaže njegove izjave, pravi proces je izneti naredbu duhovnog učitelja i time potkrepiti bilo koju izjavu.
“Kako god, Ritvik sistem ima par presedana i oni mogu biti nađeni u asampradaya sekti. Kartabhaja sekta, navedena od strane Bhaktivinode kao jedna od 13 sahajiya kultova, je osnovana od Anakula Candra Thajura. Nakon njegove smrti, on je bio proglašen inkarnacijom Boga. Takođe je bilo proglašeno da je samo on mogao inicirati nove sledbenike u njihovom nizu."
Kao što je predstavljeno od autora, definisanje karakteristika ovog sistema nije bio aspekt inicijacije dikša Gurua nakon odlaska sa planete, već da je dikša Guru bio smatran inkarnacijom Boga. Aspekt inicijacije je jednostavno sledio posle toga jer se smatralo da je iniciranje od samog Boga. Presedan se zbog toga ne može primeniti na ritvik sistemu postavljenom od strane Šrila Prabhupada.
“Kasnije, bio je još jedan presedan za Ritvike. Kada je Ramakrishna umro, njegova žena Saradia je proglasila kako niko neće nikada biti dovoljno kvalifikovan da inicira posle njegove smrti. Ulaz u njegov kult je bio sličan procesu primanja Ritvika."
Ovaj presedan citiran od strane autora je ironičan, jer ritvik metod Ramakrishna misije se koritio da bi zadržao ačaryu kao jedinu centralnu figuru u instituciji među mnogim granama za sva vremena, sa nijednim drugim guru naslednikom, je citiran od Šrila Prabhupada da bi sam ISKCON sledio:
“Želim da svaka grana i svi centri zadrže svoju istovetnu nezavisnost i da sarađuju držeći ačaryu u centru. Na ovakvom principu mi možemo otvoriti veliki broj hramova (centara) širom sveta. Ramakrishna misija funkcioniše na ovaj princip i samim tim kao organizacija su dobro funkcionisali."
(Pismo Kirtananandi, 11/2/1967)
ISKCON bi dakle trebao, kao Ramakrishna misija, da ima samo nezavisne centre sa istim dikša Guruom, a ne u većem broju različitih naslednika dikša Gurua.
“Šrila Prabhupada je bio zloban i prezriv koncepta modernih sledbenika Isusa Hrista da im on uzima grehe (“veoma dobra ideja“). Smatrao je to ničim više nego zgodne racionalizacije. Ali su Hrišćani stvorili kongregacije na osnovu masivnih krštenja (inicijacija). Lakše je to nego suočiti se sa teškom realnošću, pa su ritvici kopirali Hrišćanski način, iako oni to ne priznaju."
Baš suprotno onome što autor tvrdi ovde, Šrila Prabhupada je podržavao ideju prihvatanja Hrista kao ačaryu-u-odsustvu koji je bio ’živi guru’ koji bi oslobodio svoje današnje sledbenike:
Madhudvisa: Da li postoji put za Hrišćane da, bez pomoći duhovnog učitelja, dostignu duhovno nebo verujući u reči Isusa Hrista i pokušavajući da sledi njegova učenja?
Šrila Prabhupada: Ne razumem.
Tamal Krsna: Da li može Hrišćanin u ovom dobu, bez Duhovnog Učitelja, ali čitajuči Bibliju, i sledeći Isusove reči, dostići...
Šrila Prabhupada: Kada čitaš Bibluju, ti slediš duhovnog učitelja. Kako možeš reći bez? Čim počneš da čitaš Bibliju to znači da ti slediš instrukcije Gospodina Isusa Hrista, što znači da slediš duhovnog učitelja. Dakle gde je ovde prilika biti bez Duhovnog Učitelja?
Madhudvisa: Mislio sam na živog Duhovnog Učitelja.
Šrila Prabhupada: Duhovni učitelj nije pitanje...Duhovni učitelj je večan. Duhovni učitelj je večan. Dakle tvoje pitanje je ’bez Duhovnog Učitelja’. Bez Duhovnog Učitelja ne možeš biti ni u jednoj fazi duhovnog života. Možeš prihvatiti ovog Duhovnog Učitelja ili onog Duhovnog Učitelja. To je druga stvar. Ali moraš prihvatiti. Ti kažeš da ’čitajući Bibliju’, ali kada čitaš Bibliju to znači da slediš Duhovnog Učitelja preko zastupljenog sveštenika ili nekog drugog sveštenika u nizu Gospodina Isusa Hrista.(ŠP Lekcija, 2/10/68, Sijetl)
“Što se tiče završetka učenika Gospodina Isusa Hrista, mogu otići u raj, to je sve. To je planeta u materijalnom svetu. Bhakta Isusa Hrista je onaj ko striktno sledi deset zapovesti. Zbog toga zaključak je da sledbenici Gospodina Isusa Hrista se dižu na rajkse planetu koje su unutar ovog materijalnog sveta."
(ŠP pismo Bhagavanu, 2/3/70)
“ Zapravo, onaj ko je vođen Isuom Hristom će sigurno dostići oslobođenje.“
(Savršena Pitanja Savršeni Odgovori, poglavlje 9)
“... Ili Hrišćani slede Hrista, veliku ličnost. Mahajano yena gatah sa panthah. Ti slediš nekog majahana, veliku ličnost […] Ti slediš jednog ačaryu, kao Hrišćani, oni slede Hrista, ačaryu. Muslimani, oni slede ačaryu, Muhameda. To je dobro, ti moraš slediti nekog ačaryu [...] evam parampara-praptam.“
(ŠP sobna konverzacija, 20/5/75, Melburn)
Zato neko ne može koristiti Šrila Prabhupadove komentare o Hrišćanstvu kao dokaz da ritvici greše.
“Ritvici su usporili proces. Došljaci će ga na kraju još više unazaditi."
S obzirom da se zalažemo za identičan proces kakav je uspostavljen od strane Šrila Prabhupada, kako bi ga onda mogli tako unazaditi? Mi kažemo da bi trebali slediti bez promene. Ovo bi zapravo značilo da je ustvari Šrila Prabhupada taj koji je unazadio proces, ne oni koji teže da slede isto.
“Šrila Prabhupada je imao sistem Ritvika kad nas je napustio. On je rekao: “Bez promene“. Zbog toga, bez promene znači baš to: Raditi sve isto kao što je bilo neposredno pre nego što je napustio svet. To je suština argumenta. Jednostavno. Ritvici generalno ga žele održati jednostavnim, takođe, i najviše su uspešni dok se pridržavaju poruke."
Do sada je dobro.
Autor konačno nudi izjave koje pokazuju našu pravu poziciju.
“Stvarni problem ovde je PRAVI KRITERIJUM ZA ’BEZ PROMENE’, specijalno u kontekstu Šrila Prabhupadove izjave što se tiče duhovnog učitelja i inicijacije. Hajde da pogledamo neke:
1)“Želeo bi, da u mom odsustvu svi moji učenici postanu verodostojni duhovni učitelji.“
2)“Oni mi pomažu u ovom misionarskom poslu. U isto vreme, ja ću zahtevti od svih njih da postanu duhovni učitelji. Svako od vas bi trebao postati duhovni učitelj, naredni.“
3)“Svaki student bi trebao postati ačarya... Ja sam vam dao sannyasu sa velikom nadom, da, u mom odsustvu, vi ćete dalje propovedati.“
4)“ Samo prionite lotosovim stopalima Gospoda Caitanya Mahaprabhua. Onda postanite duhovni učitelji. To je sve. Dakle, ja se nadam da svi vi muškarci, žene, dečaci, i devojčice postanete duhovni učitelji i sledite ovaj princip.“
5)“... odvojeno je da, iako je bio uslovljena duša u svom prethodnom životu, nema prepreke da postane duhovni učitelj. Ovaj zakon je primenjiv ne samo za duhovnog učitelja, već za svako živo biće.“
6)“ Možda, do 1975, će svim mojim učenicima biti dozvoljeno da iniciraju i prošire broj generacija. Ovo je moj program.
7)“Do 1975, svi oni koji su prošlli ispite navedene iznad biće specijalno opunomoćeni da iniciraju i prošire broj stanovništva svesnog Krišne.“
8)“... kao što ja imam svoje učenike, tako, u budućnosti, ovi mnogi učenici moći će imati puno grana učeničkog nasleđa...“
9)“ Ja se veoma nadam da moji učenici, koji su danas aktivni --čak i ako ja umrem – moj pokret neće stati. Veoma se nadam. Da. Svi ovi dobri dečaci i devojčice koji su jako ozbiljo primili... morate postati duhovni učitelji.“
Nijedan od ovih citata se ne može smatrati da radi protiv principa bez promena, jer su svi došli diretkno od Njegove Božanske Svetosti Šrila Prabhupada. Kao takve, one takođe predstavljaju kriterijum bez promena. One predstavljaju Prabhupadovu perspektivu, ili nadu, za nastavak njegovog pokreta posle njegovog odlaska sa scene. Ne možete birati šta konstituiše a šta ne ono bez promene. Bilo šta što je Šrila Prabhupada rekao o budućnosti svog pokreta predstavlja konačan element bez promene. Sve ove iznad citirane rečenice su jako kontradiktorne protiv ideje bez promena prosleđene od strane Rittvik izmišljotina.“
(Ja sam dodao brojeve na citate zbog lakše reference)
Konačno, kako dolazimo do kraja autorovog članka, on nudi neke reči od strane Šrila Prabhupada!
Sve do sada njegov članak se sadržao od ničeg više nego mahanja magičnog štapića, kao da se razbacivanjem reči kao što su ’šastra’ i ’tradicija’ može kontituisati dokaz. Kako god, nijedna od navedenih 9 citata ne nudi ’promenu’ što se tiče ritvik uređenja ostavljenog od strane Šrila Prabhupada.
1)Pre svega nijedna od navedenih citata ne konstituiše naredbu nikom u ISKON-u da postane dikša Guru jer je autor sam priznao ranije, da nije bilo ljudi kvalifikovanih da prime takvu naredbu, pa ni sama takva naredba nije izdata. Mi smo izneli sam citat autora što se ovoga tiče ranije. Dakle ovi citati ne mogu poremetiti ritvik uređenje ostavljeno od Šrila Prabhupada za ISKON stvaranjem naslednika dikša Gurua.
2)Drugo, od ovih 9 citata, samo 1, 3 i 9-ta čine MOGUĆE pozivanje na tvrdnju autora da citati koji se odnose na ’nastavak pokreta, nakon negovog odlaska’. 2,4,5,6 i 7 ne čine nikakvu referencu na Šrila Prabhupadov odlazak. I 8 je PRIMER koji je Šrila Prabhupada koristio kada daje odgovor na pitanje. On tamo ne kaže da ĆE BITI grana (centara),već koristi primer centara kao hipotetičan primer odgovora na pitanje o učeničkom nasleđu:
Što se tiče tvog pitanja o učeničkom nasleđu dolazeći od Arjune, je isto kao što ja imam svoje učenike, i u budućnosti će ovi mnogi učenici moći imati mnogo grana učeničkog nasleđa. Dakle u jednoj liniji učenika možda nećemo videti drugo ime iz različite linije. Ali to ne znači da osoba čije se ime ne pojavljuje nije u učeničkom nasleđu. Narada je bio Duhovni Učitelj Vyasadeve, i Arjuna je bio Vyasadevin učenik, ne kao inicirani učenik ali je postojala neka krvna veza između njih. Dakle postoji veza na ovaj način, i nije moguće nabrojati sve takve veze u kratkom opisu datom u Bhagavad-giti Kakva Jeste. Druga stvar je da učeničko nasleđe ne mora da znači da neko mora biti direktno učenik određene osobe. Zaključke koje mi pokušavamo da objasnimo u našoj Bhagavad-giti Kakva Jeste su isti kao zaključci Arjune. Arjuna je prihvatio Krišnu kao Svevišnju Božansku Ličnost, i mi isto prihvatamo ovu istu istinu pod učeničkim nasleđem Caitanye Mahaprabhua. Stvari jednake istoj stvari su jednake jedna drugoj. Ovo je aksiomatična istina. Dakle nema razlike u mišljenju o razumevanju Krišne između nas i Arjune. Drugi primer je da drvo ima mnogo grana, i naći ćeš jedan list tamo i jedan onamo. Ali ako uzmeš taj list i onaj drugi list i ako ih probaš zajedno, videćeš da je ukus isti. Ukus je zaključak, i od ukusa možeš shvatiti da su listovi sa istog drveta.“
Primer koji sam dodao dokazuje da je Šrila Prabhupada koritio hipotetičan primer da ilustruje smisao, a ne da iznese šta će se stvarno desiti.
3) Ovo ostavlja samo 3 citata gde se može raspravljati da je Šrila Prabhupada pričao o svom odlasku. Citat broj 9 ma kako dat od autora, je netačan. Red reči je jedino tačan do stvarnog dela relevantnosti: “vi morate postati duhovni učitelji“. Ove reči se ne pojavljuju u citatu. Kako god, dosta kasnije u istoj lekciji Šrila Prabhupada kaže: “ Moraćete postati duhovni učitelji. Vi, svi moji učenici, svako bi trebao postati duhovni učitelj. To nije teško.“ Instrukcija Gospoda Čaitanye Brahma Kurmi iz Madhya Lile 7:128 je takođe citirana ovde, i ovo se odnosi na postajanje šikša ne dikša Gurua, jer smisao iznosi da ’najbolje je ne prihvatati bilo kakve učenike’. Nadalje Šrila Prabhupada iznosi da bi njegovi učenici trebali delovati jednostavno kao što su i tada delovali, tj da jednostavno ponavljaju ono što su znali, i da svakom kog sretnu pričaju o Krišni što znači da deluju kao asistent šikša gurui, dikša guru-u Šrila Prabhupadu.
4) Ovo sada ostavlja samo citat 1 i 3, gde je reč ’prisutan’ tema. Oba ova citata su iz PRIVATNIH PISAMA o IZOPAČENOSTIMA. Ona nisu zato bila namenjena za ISKCON pokret, niti mu bila dostupna. Ta pisma su bila poslata u zapečaćenim kovertama i namenjena samo očima primaoca. Ona dakle ne mogu konstituisati ’ISKCON direktive’ koje su trebale da postanu ISKCON polise, ne kao ritvik sistem koji je bio postavljen kroz pokret. Očigledno da informacija nedostupna pokretu, i ne namenjana pokretu, ne može biti smatrana ’platformom’ ’bez promena’ na kojoj ISKCON treba biti postavljen.
5)Gledajući na sadržaj pisama, možemo videti da je Šrila Prabhupada naglašavao o suzbijanju ambicija njegovih učenika da postanu gurui dok je Šrila Prabhupada JOŠ bio fizički prisutan:
“Kirtanananda je bio nagrađen titulom sannyasija jer je želeo, iako sam mogao shvatiti da je želeo sam da postane duhovni učitelj. Gospod Čaitanya je želeo da svako postane duhovni učitelj pod uslovom da sledi njegove naredbe. Gospodova misija je bila da porazi Mayavada filozofiju i uspostavi filozofiju svesnosti Krišne jer je Krišna Svevišnja Božanska Ličnost. Svako ko sledi naredbe Gospoda Čaitanye pod vođstvom Njegovog verodostojnog predstavnika, može postati duhovni učitelj i ja želim da u mom odsustvu svi moji učenici postanu verodostojni duhovni učitelji kako bi širili Svesnost Krišne po celom svetu. Ja sam želeo ali je Kirtanananda bio suviše ponosan i neovlašćeno uzeo sertifikat od mene da bi bio nagrađen naredbom da postane Sannyasi. Na duhovnom polju niko ne može postati verodostojni duhovni učitelj nezadovoljavajući svog duhovnog učitelja. Rečeno je da neko može zadovoljiti Svevišnjeg Gospodina jednostavno zadovoljavajući duhovnog učitelja i da nema mesta u duhovnom svetu za onog ko uradi suprotno. Kirtanananda je želeo da postane duhovni učitelj nezadovoljavajući svog duhovnog učitelja i kao takav je pao. On ne može reći više ništa iskreno dok ne povrati svoju čistu svest u duhovnom svetu kao što je spomenuto iznad.“
(Pismo Kirtananandi, 2/11/1967, sa podvučenim delovima)
Da bi rešio takve ambiciozne skorojeviće koji su se tek pridružili pokretu, i odma poželeli postati dikša Gurui, Šrila Prabhupada je iznosio da želi da njegovi učenici postanu duhovni učitelji u njegovom odsustvu. Ali da bi to uradili oni moraju biti poslušni prema Guru-u, pa da čak i onda kad postanu duhovni učitelji moraju delovati pod instrukcijama Gospoda Čaitanye, što smo i istakli ranije Šrila Prabhupada je opisao da se to odnosi na šikša gurue – ’najbolje je ne prihvatati bilo kakve učenike’.
U zaključku, ova dva privatna pisma, jedno o izopačenom (Kirtananandi), i drugo izdato izopačenom (Tusta Krišna Dasu – vidite druga pisma i primedbe od Šrila Prabhupada uspostavljajuči ovo), objašnjavajući temu postajanja gurua u Njegovom prisustvu, nikada objavljena ili namenjena pokretu, ne mogu konstituisati neke direktive pokreta koje su kasnije trebale biti ’bez promena’ za primenjivanje u ISKCON-u. One čisto predstavljaju privatna ’upozorenja’, izdata za rešavanje neprikladnih guru ambicija.
Sistem ritvika je bio pokrenut kroz pokret u jednom ili drugom obliku odma od početka, i direktiva je bila poslata celom pokretu iznoseći da ovo treba biti sistem inicijacije. Ovo je bio sistem koji je postojao u ISKCON-u, i na koji se ’bez promena’ može primeniti.
“Ali Prabhupada je rekao: Ja želim, da u mom odsustvu, svi moji učenici postanu verodostojni duhovni učitelji.“ Ovo je očevidan citat, i ovo je ono što je želeo (i još uvek želi). Ovo je ono što je odobreno, i nije komplikovano. Rekao je: “Od svakog se učenika očekuje da postane ačarya.“ Jednostavno. I ne trebamo promeniti to. Ovo predstavlja princip bez promene."
Kao što je već pomenuto, ove dve rečenice nikd nisu ispričane ISKCON-u, ili bile dostupne ISKCON-u, ili namenjene da budu dostupne ISKCON-u, kao polise za primenjivanje u ISKCON-u. Bile su izgovorene samo dvojici učenika generisane u vezi sa potrebom za oslovljavanje specijalnom sklopu okolnosti (učenicima koji su hteli da postanu Gurui čak u prisustvu Šrila Prabhupada). I u svakom slučaju, autor je sam izneo ranije da naslednik za dikša gurua ne može biti usvojen ukliko ne postoji specijalna naredba pojedincu što se tiče istog:
Ali, ako je postojao jedan—ili čak više od jednog—taj bhakta ili bhakte su mogli postati dikša gurui (ne samo čisto Ritvici) nakon odlaska Prabhupada. Ovo, naravno, bi zavisilo od njihovog prijema naredbe od strane Šrila Prabhupada da iniciraju nove bhakte, i onda bi ti novi bhakte postali “učenici mojih učenika".
I autor ne tvrdi da ove dve rečenice predstavljaju takvu jednu ’naredbbu od Šrila Prabhupada za iniciranje novih učenika’, i da zato ne postoji ništa ovde što predstavlja sistem koji bi bio primenjivan u ISKCON-u, da bi onda bile ’bez promena’.
“Ako je bez promena značilo nastavak Rittvik procesa nakon odlaska Šrila Prabhupada, zašto nije on naročito to spomenuo negde. Specifično, mi gledamo na nešto pomenuto što se ne oslanja na daleko tumačenje grobnog iskaza. Sigurno ne postoje ni pominjanja ritvik izmišljotina u kontekstu iznad pomenutih citata. Uzmimo kao primer, Šrila Prabhupada je mogao lagano reći: “ Čak i ako ne postanete duhovni učitelji, nastavite da inicirate učenike u moje ime, kao sada, i oni će nastaviti da budu moji učenici , čak i posle moje smrti."
Pokrili smo ovo i ranije. Ne postoji direktiva od Šrila Prabhupada za ISKCON, gde on oseća da treba da doda “primenjivo posle moje smrti“. Jer ako je nešto primenjivo za ISKCON, onda je to gde je primenjivo, ukoliko se naročito iznese da nije. Direktive za ISKCON se ne uništavaju automatski nakon Šrila Prabhupadovog odlaska, inače bi se ceo ISKCON zaustavio, i učenici bi prekinuli svaku naredbu za ISKCON otkako reči ’primenjivo nakn moje smrti’, nisu posebno dodate.
“Ali on nikada nije konkretno rekao tako nešto. Takozvane imenovane trake ne govore to, iako ritvici pokušavaju da polemišu tumačenje povoljno za njihov raspored. To uključuje vrlo savijene i uvrnute zaključke uz sumnjivu logiku. To je bilo šta ali ne jednostavno."
Zapravo je autor, taj, koji u pokušaju da objasni imenovane trake, odlazi iznad izokrenutih zaključaka i sumnjive logike, ali u osnovi stvara najnoviji sistem za odgovaranje na pitanja koja nisu ni pitana! U drugom članku autora, tačnije ’Dokaz jednog zuba’, on analizira takozvanu imenovanu traku od (28. Maja, 1977, razgovora), i u odnosu na sledeće pitanje Šrila Prabhupadu od strane Satsvarupe Goswamija (SDG):
SDG: Onda se naše sledeće pitanje tiče inicijacija u budućnosti, tačnije u vremenu kad vi niste više sa nama. Mi želimo da znamo kako će se prva i druga inicijacija sprovoditi.
On kaže:
“Pitanje sadrži dva medjusobna gledišta. Jedno od tih gledišta se odnosi na broj potencijalnih osoba za inicijaciju i čija je inicijacija bila odložena zbog Prabhupadovog lošeg zdravstvenog stanja. Drugo je osetljiva u neprikladna tema o neodređenom vremenu kada Prabhupada neće biti više fizički prisutan. Ova dva gledišta ne bi trebala da se posmatraju kao jedno. U najmanu ruku, postoji rasabhasa prisutna u takvoj zbunjenosti. Pitanje izgleda opravdano, ali ima neprikladnu i podmuklu prirodu. Kao takvo, Prabhupada ih rešava sa pravilnim aspektom – u vezi sa zaostatkom."
Veoma je lako dati argument ako IZMISLIŠ izjavu.
SDG zapravo kaže:
“u budućnosti“ – što znači neodređeni vremenski period koji teoretski obuhvata svaki vremenski period od tada pa nadalje.
“naročito u vremenu kada niste više sa nama“ - definitivno vremenski period koji obuhvata samo svo ono vreme nakon odlaska Šrila Prabhupada, i koje je podskup ’budućnosti’, da je jasno za KOJI je deo ’budućnosti’ SDG zainteresovan. Zbog toga SDG ne izjavljuje dva međusobno drugačija gledišta. On navodi neodređeno vreme, a zatim ga definiše dajući mu podskup ovog vremenskog perioda. SDG takođe ne izjavljuje reči ’zaostatak’ ili ’bolest’.
Prema rečima autora, nakon što je bio upitan naročito o vremenskom periodu posle njegovog odlaska, Šrila Prabhupada ignoriše to, i umesto toga odlučuje da odgovori o vremenu o kojem NIJE BIO UPITAN uopšte – o vremenu pre njegovog odlaska!
Kroz ovakve izmišljotine, svašta se može dokazati!
“Ritvici se spuštaju u formatoričko razmišljanje kada propovedaju da ’bez promena’ znači ’ nastaviti Ritvik sistem inicijacija’. Kao što je Prabhupada rekao, glupoumni moraju biti prevareni."
Ritvik sistem inicijacije je bio nastavljen u ISKCON-u od 9. Jula 1977, i nakon toga.
To definitivno ne može značiti da PROMENI sistem u postojanju tako što bi ga otkazao.
“Prabhupada ostaje prisutan u svojim knjigama (gde ga akronim urednici nisu promenili). Knjiga Bhagavat znači oslobođenje. Ipak, dok je bio prisutan, njegovo fizičko prisustvo je imalo značaja. Poruka svim Ritvicima: Desila se promena – Prabhupada nije više fizički sa nama. Ali on nas nije skroz napustio, ostavio je njegove knjige, kasete, i nade i očekivanja za pokret. Sve to predstavlja platformu da ostane bez promene."
Kao što se njegove knjige, kasete, pisma itd. nisu magično uništile po njegovom odlasku, nije ni direktiva od 9. Jula, ili ritvici koje je postavio, ili hramski predsednici koji su predlagali kandidate, ili hramovi iz kojih su stizale preporuke. Njegov fizički odlazak nije uticao ni na jednu od ovih stvari, pošto je ritvik sistem naročito postavljen da se sprovodi u njegovom fizičkom odsustvu. Autor je već priznao da su nas Šrila Prabhupada, i njegove knjige, već oslobodile, i mi citiramo oslobođenje kao deo i funkcija dikša Gurua, i Šrila Pranbhupada nam je naročito dao sistem inicijacije koji će dozvoliti osobi da bude formalno inicirana u njegovo ime, čak i u njegovom odsustvu.
Ipak, za autora, sve ovo znači da Šrila Prabhupada nikako ne može biti dikša Guru!
“Mentalitet ’bez promena’ podrazumeva iskrenost. Iskren bhakta se mora vratiti na početak, odustati od laki neovlašćenih alternativa i suočiti se sa poteškoćama i kontroverzama samo zato što su to što jesu. Postupajući tako, svaka normalna osoba će zaključiti da je ritvik sistem zapravo promena u odnosu na Šrila Prabhupada, Vedsku tradiciju, i sve prethodne i sadašnje Vaišnavske linije."
Kako može nastavljajući nešto što je dato biti promena?
Kao što smo videli ranije po autorovoj analizi iz razgovora od 28. Maja 1977. i njegovog nedostatka u korišćenju Gaudiya Matha ’ bez postavljenog naslednika ačarye’ naredbe, sve je izvrnuo naopačke, da je crno belo i obrnuto, nastavak istog je promena, i da je menjanje - bez promene!
“Ritvik sistem nije bio u ranim danima Prabhupadinog propovedanja po Zapadu. Ove godine su skroz bile verodostojne, i , kao takve, kako su stvari išle dalje mogle su se veoma lako smatrati platformom za bez promena."
Kako može nešto na platformi ’bez promena’ biti promena nečemu što se dešavalo u ISKCON-u 1977 godine i nazad 1967 godine! Opet autor demonstrira njegovo naopako razmišljanje.
Dakle prema njemu platforma ’bez promena’ za ono što bi trebalo da se desi 1977 godine, jeste da prvo promenite ono što se dešava 1977 godine tako što ćete se vratiti 10 godina pre toga?
Kako bi bilo imajući u vidu platformu ’bez promena’ kada je Šrila Prabhupada otišao, da bude ono što se zaista dešavalo u ISKCON-u kada je Šrila Prabhupada otišao!?
“Bez sumnje, Šrila Prabhupada je transedentalno dostupan sada na istom nivou kao i kada je fizički bio prisutan među nama. Ta vani je više važna nego vapu, ali ne čini vapu nevažnim i ne čini je bezmislenom. Uzmite transedentalno razmišljanje na trenutak, i razmislite o sledećim pitanjima:
Da li možete napisati Prabhupadu pismo i dobiti pismo nazad sa njegovim potpisom?
Da li možete diretkno da pričate sa njim i dobijete oralni odgovor od njega?
Da li možete da rezervišete televizijski intervju sa njim ili preko radija?
........
........
DOŠLO JE DO PROMENE."
Na ovaj način, naznačeno sa ’...’ linijama, autor iznosi više primera kako Šrila Prabhupada ne može uzajamno delovati fizički sa svojim učenicima. Ipak je autor već priznao kako ove promene nemaju uticaj na Šrila Prabhupadove knjige koje nas oslobađaju, mada kaže da je fizičko prisustvo Šrila Prabhupada potrebno da bi odgovorio na pitanja.
Ako je fizičko prisustvo Šrila Prabhupada, za koje autor kaže da je neophodno kako bi odgovarao na direktna pitanja, nije neophodno da primi maksimum nužnog znanja od Šrila Prabhupada da bi se oslobodio, ne može definitivno biti neophodno da sprovodi inicijacije putem ritvik sistema naročito postavljeno da funkcioniše bez potrebe njegovog fizičkog prisustva!
“Ne možete dokazati suprotno. Ako neko tvrdi da je Šrila Prabhupada bio sveštenik u Atlantisu sedamnaest života pre ovog, kako možete pobiti tu divlju spekulaciju? Ako nije nikada spomenuo ili izjavio o tome kako god, vi ne možete dokazati da je bio takav sveštenik. Slično, ritvici tvrde da Šrila Prabhupada nikada nije rekao da ritvik inicijacije ne mogu da budu sprovedene nakon njegove smrti, tako da ne možete dokazati da on nije želeo da sistem ne nastavi. Ali takva vrsta logike okrene argument nopačke. Ritvik sistem ne može biti prihvaćen jednostavno zato što nije bio posebno zabranjen.“
Opet autor prezentuje svoju naopaku logiku. Mi ne prihvatamo ritvik sistem samo zato što ’nije bio posebno zabranjen’.
Upravo je suprotno. Mi je prihvatamo zato što je naročito postavljen u ISKCON’u za rad u ISKCON’u, od 9. Jula. 1977, pa nadalje.
Zato je atuor onaj koji treba da donese zahtev o prestanku od Šrila Prabhupada ako želi da iznenada prekine njenu funkciju u ISKCON-u.
“Umesto toga, Ritvik-u-odsustvu sistem je tako jednstven da zahteva nedvosmisleno odobrenje ačarye u sampradayi pre nego što može biti institucionalizovan."
Autor je napravio sledeće pretpostavke:
-
Da je ritvik-u-odsustvu sistem ’jedinstven’.
-
Da zbog toga što je jedinstven zahteva neko ’nedvosmisleno odobrenje’ od Šrila Prabhupada.
-
Da direktiva od 9. Jula ne predstavlja takvo ’nedvosmisleno odobrenje’.
-
Da autor (pretpostavlja) da može odlučiti šta bi predstavljalo takvo ’nedvosmisleno odobrenje’.
Kao i pre, mi se radujemo autorovom predstavljanju Šrila Prabhupadovih izjava o ovim 4 izjavama iznad, pre nego što prihvatimo njegove spekulativne pretpostavke. Kao što smo rekli na početku, ako autor želi ponuditi tvrdnje, jednostavno mašući magičnim štapićem neće pomoći.
Mora podržati svoje tvrdnje sa dokazom od Šrila Prabhupada, jer je jedino Šrila Prabhupada autoritet za ISKCON:
“GBC (Preporučen Organ Upravljanja) je utvrđen od Njegove Božanske Milosti A.C. Bhaktivedante Swami Prabhupada da Ga predstavlja u donošenju odgovornosti o upravljanju Internacionalnim Društvom Za Svesnost Krišne čiji je on osnivač i vrhovni autoritet."
(GBC rezolucija 1, 1975)
“Ne može biti legitimno postavljeno zato što je jedan bhakta zaključio ’da to nije još uvek daleko od rastezanja’. Skok do jedinstvenog Ritvika zahteva rezoluciju od samog ačarye, inače taj skok je veoma dug, sa opasnom provalijom ispod."
Ritvik sistem je već bio postavljen za rad u ISKCON-u, sa ’ciljem izvođenja inicijacija, i prve i druge inicijacije’ (otvarajuća izjava direktive od 9 Jula, opisujući sistem).
Pravi ’skok’ bi bio da se odjednom odluči suprotno, da ritvik sistem NIJE bio namenjen za ISKCON, u cilju izvođenja inicijacija, za prvu i drugu inicijaciju, bez ovlašćenja za ovaj skok osim ničeg drugog nego autorovog magičnog štapića kako iznosi ’tradiciju’.
“Ritvici kažu da nema dokaza da Šrila Prabhupada nije postavio sistem, i da ne postoji nedvosmisena izjava od njega što se toga tiče. Kako god, postoji nadmoćno telo dokaza iz Šastri i samih njegovih izjava da logično i praktično nagoveštavaju da nikada nije trebalo biti institucionalizovano nakon njegovog odlaska."
Autor ovde priznaje da NEMA DOKAZA od Šrila Prabhupada kako ukida ritvik sistem, i tvrdi da njegovi ’dokazi’ zapravo dolaze od njegovog magičnog štapića, iznoseći ’dokaze iz Šastri’. Ako takvi dokazi postoje u Šastrama, onda bi ih trebalo moći prezentovati od strane Šrila Prabhupada, jer Šrila Prabhupada ne predstavlja niti uči ništa što nije iz Šastra. Ali on ne može, zato i ne radi to.
“Preko i iznad toga, ne postoji dokaz da je on hteo da sistem bude institucionalizovan."
Direktiva je bila poslata celoj instituciji, svim clanovima GBC-ja i Hramskim Presednicima, da sistem treba sprvoditi u instituciji.
To je solidan dokaz da je namenjen da bude institucionalizovan!
Zaključak:
Odlučno smo pokazali da:
a) Pola od autorivih izjava o takozvanim ’padovima u ritvik izmišljotinama’, je jednostavno njegova sama izmišljotina o ritvicima, nemajući pojma kakva je zapravo pozicija ritvika.
b) Druga polovina njegovih izjava su jednostavno spekulacije, čiji dokazi nisu bazirani ni na jednoj izjavi Šrila Prabhupada, nego na mahanje magičnog stapićakoristeći reči ’šastra’ i ’tradicija’. Kao što mađioničar kaže ’abrakadabra’, autor očekuje da mi prihvatimo njegove spekulacije kao istinu samo zato što on izgovara neke reči. Pravi proces uspostavljanja neke tvrdnje kako god nije putem magičnog štapića, već davanja dokaza od izjava samog Šrila Prabhupada.
c) Citate koje on pruža od Šrila Prabhupada, predstavljaju dve rečenice koje čak nisu ni namenjene kao polise za ISKCON, i tako nisu bitne za utvrđivanje postojeće platforme za ISKCON 1977 godine, na kojoj je trebalo da bude ’bez promena’. Ta platforma je bila ritvik sistem, koji je bio sistem za izvođenje svih inicijacija, bez da zahteva fizičko prisustvo Šrila Prabhupada. Ove dve rečenice ne mogu isterati ili pomaći ritvik sistem kao platformu ’bez promena’ za ISKCON.
d) Ironično, autor takođe prihvata da nijedan dikša Guru nije postavljen za ISKCON od Šrila Prabhupada. Tako za razliku od GBC-ja, koji pogrešno raspravlja da je ritvik sistem u ISKCON-u nasleđen i ukinut iskrsavanjem naslednika dikša Gurua, autor ne daje razlog zašto bi ritvik sistem bio ukinut u ISKCON-u, osim naravno ’tradicije’ magičnog štapića. Tako on ne raspravlja da bi ritvici trebali postati dikša Gurui, i da je sistem bio namenjen da napravi mesta ili put za dikša Gurue. Ritvik sistem je samo da se zaustavi, tačka, zato što, on tvrdi, ’tradicija’ kaže tako. NE ZATO ŠTO ŠRILA PRABHUPADA KAŽE TAKO.
