Autor Krishnakant
Zima 2006/7
Kako je nezadovoljstvo sa ISKCON-ovim neovlašćenim guru sistemom tokom godina raslo, Pokret-ovi guru prevaranti i ostali su bili primorani da stvore i propagiraju neke nove mitove da bi ili podupreli neuspešan guru sistem, ili da bi istom obezbedili neku ne-ritvik alternativu. Ovi mitovi se pozivaju na činjenicu da je Šrila Prabhupada učio kako postoje dva tipa duhovnih učitelja, šikša (poučavajući guru ) i dikša (inicirajući guru). Ovde predočavamo mit koji je za ISKCON donelo Upravno Izvršno Telo (GBC):
"Dok oni prenaglašavaju kako je u vezi dikša gurua rečeno, da Šrila Prabhupadovi učenici i sledbenici ni na koji način nisu uspeli da uspostave i održe Šrila Prabhupadovu jedinstvenu ulogu, i ličan odnos sa svim ISKCON bhaktama, kao Osnivača-Ačarije i osnovnog šikša gurua u ISKCON-u; ISKCON lideri takođe nisu uspeli da pravilno uspostave značaj i ulogu šikša gurua u ISKCON-u;"
(GBC rezolucije 1999)U nastavku ćemo ovaj citat parafrizirati na širi i otvoreniji način:
"Nema potrebe da se dovodi u pitanje naša Velika Guru prevara i usvoji suluda ideja da je Šrila Prabhupada jedini dikša Guru za ISKCON, otkako je jedina opravdana pritužba ta, da smo mi stavili mnogo veći naglasak na dikša gurua (guru koji inicira – naime mi, GBC gurui) nego na šikša gurua (guru koji poučava - naime Šrila Prabhupada). Iz razloga što je Šrila Prabhupada svačiji šikša Guru, svi bhakte trebaju biti srećni u saznanju da za vreme dok mi (guru prevaranti) nastavljamo inicirati svakoga, prihvatajući tako dobar-kao-Bog obožavanje kao dikša gurui, naši učenici i dalje mogu imati dobre šikša odnose sa Šrila Prabhupadom."
U ovom članku ćemo konačno upokojiti šikša/dikša mit, zajedno sa svim njegovim ograncima, pobijanjem svih argumenata koji su stavljeni u njegovu odbranu.
Šta je Šrila Prabhupada naredio?
Očigledno da je ovo najvažnija tačka koja se prvo treba uzeti u razmatranje: Šrila Prabhupada je sebe postavio na položaj gurua kojega tipa? - pošto je prosta, istorijska činjenica, da je on sam sebe zadržao na položaju jedinog dikša Gurua za ISKCON, kao što je naznačeno u njegovoj konačnoj naredbi po pitanju inicijacija, koja je 9-og Jula 1977 bila poslata svim GBC članovima i Predsednicima Hramova. Stoga, koje pravo i ovlašćenje GBC ima, da može da na bilo koji način menja, redefiniše ili ograničava njegov Guru status? Zbog toga što je Šrila Prabhupada sebe zadržao na položaju jedinog ISKCON-ovog dikša Gurua, a pritom GBC-ju nije dao ovlašćenje da to ikada može promeniti, onda to mora biti prihvaćeno od strane svih koji tvrde da su njegovi sledbenici. Bilo ko ko poučava bilo šta drugačije od ovog gore izloženog, nikako ne može pripasti bilo kakvom tipu gurua. Prema tome, mit je od samog početka pobeđen, jer Šrila Prabhupadov položaj ostaje nepromenjen od onog položaja koji je već bio zauzet pre njegovog odlaska.
"Bilo koji’ je dovoljno"
Sledeći stih se takođe ponekad koristi kada se raspravlja da je šikša guru jednak dikša guruu, pa tako mi jednostavno možemo uzeti utočište Šrila Prabhupada kao našeg šikša gurua, i to je dovoljno:
"Nema razlike između Svevišnjeg Gospodina koji nam pruža utočište i šikša i dikša duhovnog učitelja. Ako budalasto pravimo razliku među njima, činimo uvredu u predanom služenju".
(Šri Caitanya-caritamrta, Adi –lila 1:47, smisao).Stoga je, prema ovom stihu, jer je Šrila Prabhupada ISKCON-ov dikša Guru, pokušavanje da se ovo prenaglašavanje umanji pod izgovorom promovisanja njegove uloge kao šikša gurua, uvreda, jer bi tako jedan pokušavao da pravi razliku između Šrila Prabhupadove uloge kao dikša Gurua, i Šrila Prabhupadove uloge kao šikša Gurua.
"Šrila Prabhupada novopridošlima može jedino dati šikšu, ali ne i dikšu"
Ako Šrila Prabhupada i dalje može svima da daje šikšu, kao što to GBC priznaje, i ako su ‘’na apsolutnom nivou šikša i dikša gurui istovetni’’, onda zašto on ne može svima takođe dati i dikšu? U svakom slučaju, prema Šrila Prabhupadu, šikša guru obično kasnije postaje dikša guru:
"Obično duhovni učitelj koji neprestano poučava učenika o duhovnoj nauci kasnije postaje njegov inicirajući duhovni učitelj."
(Šri Caitanya-caritamrta, Adi-lila, 1.35, smisao)
"Dužnost šikša gurua ili dikša gurua, je da pouče učenika na pravi način, a na učeniku je da sledi proces. Prema naređenjima šastra, nema razlike izmedju šikša gurua i dikša gurua, i obično šikša guru kasnije postaje dikša guru.”
(Š.B. 4.12.32, smisao)GBC je svih ovih godina, još od 1977, svakodnevno kršio gore izložene principe, s jedne strane promovišući Šrila Prabhupada kao glavnog šikša gurua za svakoga ko se priključi ISKCON-u, s druge strane glatko odbijajući da je ikako moguće da on ‘’kasnije postane dikša guru’’. I šta se obično ‘’kasnije’’ dešava u ISKCON-u, pa dešava se to da svi Šrila Prabhupadovi učenici budu preoteti od strane guru prevaranata.
Šrila Prabhupada je učio da mi možemo imati samo jednog dikša Gurua, koji mora biti potpuno oslobođena osoba, i neograničen broj šikša gurua koji mogu a i nemoraju biti oslobođeni. Konfuzija o dikša i šikša guruima nastaje onda kada se njihove titule pobrkaju sa njihovim funkcijama. Tako se ponekad pretpostavlja da jedino šikša guru može dati šikšu, a da dikša guru to ne može. Međutim, kao što zadnji citat gore jasno dokazuje, dikša guru takođe poučava. Ovo bi trebalo da bude očigledno, drugačije kako bi mogao preneti divya-jnana (transcendentalno znanje)?:
Pradyumna:
Guru-padasrayah. “Jedan prvo mora uzeti utočište lotosovih stopala duhovnog učitelja.” Tasmat Krshna-diksadisiksanam. Tasmat, “od njega”, Krshna- diksadi-siksanam, “jedan treba uzeti Krišna-Dikša, inicijaciju, i Šikšu.’’
Šrila Prabhupada:
‘’Dikša znači divya-jnanam ksapayati iti diksa. To, što objašnjava divya- jnanu, transcendentalno, to jeste Dikša. Di, divya, diksanam. Dikša. Tako je divya-jnana, transcendentalno znanje (...)"
Pradyumna:
"Krsna- diksadi-siksanam."
Šrila Prabhupada:
" Šikšanam. Mi trebamo učiti. Jer ako ne učiš, kako misliš dalje napredovati?"
(Šrila Prabhupada Razgovor u Sobi, 27/1/77, Bhubaneswar)Da je šikša sastavni deo dikše, može se jasno shvatiti iz najbolje znanog stiha u vezi odnosa između gurua i učenika:
"Samo nastoj da naučiš istinu prilazeći duhovnom učitelju. Ponizno mu postavljaj pitanja i služi ga. Samospoznata duša može ti predati znanje, jer je videla istinu. "
(Bhagavad-gita, 4:34)U ovom stihu, reč “upadeksyanti” je doslovno prevedena kao, “iniciraće”. Ali u konačnom prevodu, reč “iniciraće”, je izložena kao potreba za Guruom koji bi mogao “predati znanje”. Stoga, oni koji prizivaju da je "Prabhupada šikša a ne dikša guru", se nalaze uhvaćeni u logičku zamku sopstvene tvorevine. Ako je Šrila Prabhupada u stanju da ‘’preda znanje’’ ili "divya-jnana" novopridošlima, što GBC prikriva kada ga priziva kao osnovnog šikša Gurua za ISKCON, onda on takođe mora, po definiciji, biti u stanju da inicira ili da dikšu. Transcendentalno znanje je, na kraju krajeva, glavni sastojak dikše:
“Dati dikšu znači inicirati učenika transcendentalnim znanjem zahvaljujući kome se učenik može osloboditi sve materijalne zagađenosti.”
(Šri C.C. Madhya - Lila, 4.111, smisao, naglasak dodat)“Dikša je proces kojim osoba može probuditi svoje transcendentalno znanje i poništiti sve posledice grešnih dela. Onaj ko je veoma dobro proučio razotkrivene spise zna da se taj proces naziva dikša.”
(Šri C.C. Madhya – Lila,15:108, naglasak dodat)Iz ovoga je očigledno, da je potpuno suludo raspravljati da Šrila Prabhupada može predati transcendentalno znanje kada nije na planeti ako ga zovemo šikša Guru, a da to ne može ako ga zovemo dikša Guru. Prema tome, Šrila Prabhupada može predati trenscendentalno znanje novopridošlima u vreme kada nije na ovoj planeti, otkako je on poslednja karika u lancu učeničkog nasleđa, stoga, šta ga može sprečiti da on bude i njihov dikša Guru? Zato, pošto GBC prihvata da Šrila Prabhupada može predati "transcendentalno znanje" svima posredstvom njegove "glavne šikše", i otkako se Šrila Prabhupada već složio da će prihvatiti za učenika svakoga ko sledi njegova učenja najmanje šest meseci (posredstvom njegovih sveštenika ili ritvika), GBC i ostali trebaju već jednom da prestanu izmišljati neke neosnovane mitove, i trebaju otpočeti sa sleđenjem njegovih osnovnih instrukcija, počevši sa onom objavljenom 9-og Jula 1977, koja ga zadržava kao jedinog ISKCON-ovog dikša Gurua.
"Mi imamo šikša parampara (učeničko nasleđe)"
Ovaj argument se koristi da bi ugodio onima kojima se čini teškim da imaju nepokolebljivu veru u trenutni ISKCON guru sistem, usled njegove ekstremno loše istorije, ali koji žele da iz ma kakvog razloga ostanu u instituciji. Učeći da je naše guru-učenik nasleđe prvenstveno zasnovano na šikši, radije nego na dikši, GBC se pouzdano nada da novopridošle u pokret može nasamariti da poveruju kako oni od Šrila Prabhupada mogu dobiti sve što im je potrebno u formi šikše, za vreme dok i dalje u potpunosti učestvuju u pravljenju i promovisanju velike dikša guru prevare. Ovo je ništa drugo do još jedan primer ‘’Nasamari-Pa-Zameni’’: ‘’Pridružite se našem slavnom nasleđu koje je primarno zasnovano na šikši, u kome možete bez ikakvog ograničenja uzeti puno utočište Šrila Prabhupada kao vašeg glavnog šikša Gurua, ali molimo da nezamerite ako vas sve ponizno iniciramo jer smo mi ipak samo niski, beznačajni dikša gurui.’’
Međutim, Šrila Prabhupada nikada i nigde nije učio da ‘’mi imamo šikša parampara’’. On bi to svakako pomenuo, barem jedanput, da je to trebalo biti sastavni deo ISKCON-ovog propovedanja. Mi čak i da imamo ‘’šikša parampara’’, to i dalje ne bi moglo da opravda neovlašćeno uklanjanje Šrila Prabhupada sa položaja dikša Gurua za ISKCON. I zaista, nerazumno je raspravljati da je Šrila Prabhupada svačiji poučavajući Guru, a da se u isto vreme na brutalan način izbaci iz društva svako ko želi da sledi Šrila Prabhupadove instrukcije u vezi toga kako su se inicijacije trebale nastaviti sprovoditi, što je upravo ono što GBC trenutno radi.
"Dikša guru, nema veze"
Kao nastavak prethodnog argumenta, još se raspravlja, da otkako je sama šikša ono što je najbitnije, onda onaj ko daje dikšu, nije važan. Međutim, ovo nameće sledeće očigledno pitanje, ako je onaj ko daje dikšu zaista toliko beznačajan, onda zašto se GBC i njegovi podržavaoci bore do smrti kako bi osigurali svoje tvrđenje da Šrila Prabhupada NIJE dikša Guru? Čim se Šrila Prabhupadovo ime pomene u vezi toga da je on dikša Guru, istog momenta, ko je dikša Guru postaje pitanje života i smrti, koje se rešava nasiljem, zabranama i proterivanjem, što smo već detaljno predstavili u prethodnim dokumentima. Prema tome, ovo samo po sebi otkriva licemerje i dvostruke standarde ovog argumenta. U dodatku, sama činjenica da su neki od ovih ‘’nevažnih dikša gurua’’ pali, dokazuje, da ISKCON gurui svi skupa nikada nisu bili pravilno ovlašćeni kao članovi lanca nepogrešivih duhovnih učitelja, koji uzastopno dolaze od Gospodina Krišne (vidi časopis ‘’Povratak Prabhupadu, specijalno izdanje str.10); stoga, bilo da se ovi dikša gurui smatraju važnim ili nevažnim, ISKCON nakon ’77 nikada nije imao nikakve verodostojne, ovlašćene dikša gurue.
"Formalnost Dikše je prenaglašena"
Srodni prigovor je, da ne samo da je dikša Guru nevažan, već da je i sama dikša u povezivanju sa učeničkim nasleđem prosto formalnost (iz ovoga sledi da uopšte nije bitno od koga ćete dobiti ovu formalnost), pa je tako IRM bespotrebno preokupiran sa svim ovim dikša formalnostima. Ironično, ovu pritužbu jednako daju i drugi koji su takođe protiv GBC-ja, ali koji u isto vreme žele da postanu neka alternativa IRM-u. Pa tako će se raspravljati da je jedina bitna stvar ta da mi samo ‘’stavimo Šrila Prabhupada u centar", bilo kao "Osnivač-Acarya", "Glavni Guru", "Sampradaya Acarya" itd.; bilo šta, sve dok god možemo da izbegnemo korišćenje strašne reči na slovo "D" ("dikša" Guru).
Kao prvo, prigovor se odmah može prozreti kao besmislen, kada je već bilo napomenuto, da IRM još nije ni počeo sa odobravanjem dikša formalnosti (inicijacijske ceremonije) – prema tome to teško može biti nešto što se prenaglašava! I drugo, ovo može poslužiti i kao predlog za roman – umesto što svi samo izmišljaju ‘’rešenje’’ koje bi nam omogućilo da se i dalje možemo ‘’povezati’’ sa Šrila Prabhupadom – zašto se ne bi jednostavno povezali sa Šrila Prabhupada NA NAČIN NA KOJI JE ON TO HTEO I NAREDIO?!
Prema tome, IRM-ova pozicija nije da li je u pitanju dikša protiv šikše, niti prenaglašavanje ovoga ili onoga. Naša pozicija je jednostavno u vezi rađenja onoga što je Šrila Prabhupada naredio; on je postavio ISKCON da funkcioniše na određen način, s njim kao dikša Guruom od koga bi svi koji se priključe ISKCON-u uzimali inicijaciju, i njegovim učenicima koji su samo propovednici koji bi širili Šrila Prabhupadova učenja i dovodili sve nove ljude kako bi mogli postati njegovi učenici. Pred sam svoj odlazak, Šrila Prabhupada je naredio da se ova postavka treba nastavi slediti neizmenjena, i mi to moramo poštovati, ako se smatramo sledbenicima Šrila Prabhupada.Zaključak
Hajde da otpočnemo slediti Šrila Prabhupada na način na koji je ON to želeo, dodeljujući MU sve one uloge KOJE JE NAREDIO, i da prestanemo sa špekulacijom.
Sva Slava Šrila Prabhupadu – ISKCON-ovom dikša Guruu!